09:38 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Kriza u Grčkoj

    Grčka je samo kap u okeanu evropskih dužnika

    © REUTERS / Francois Lenoir
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Grčka — od referenduma do opstanka (7)
    0 39
    Pratite nas

    Dok Evropa pokušava da ugasi požar u Grčkoj, novi požari su na pomolu u Francuskoj, Španiji, Italiji i Portugaliji.

    Grčka
    © AFP 2019 / ANDREAS SOLARO

    Situacija u evrozoni, koja je već dovoljno problematična, može se dodatno poljuljati novim dužničkim krizama u koje te zemlje polako tonu, piše ruski portal „Gazeta“.

    Celokupni državni dug Francuske, Italije i Španije je zaključno sa januarom 2015. godine, prema podacima Evropskog centra za statistiku „Eurostat“, dostigao neverovatnu sumu od čak 5,2 biliona evra (po dva biliona u Italiji i Francuskoj i približno bilion u Španiji), dok grčki dug iznosi svega 320 milijardi evra. Pored toga, bitno je napomenuti da francuski dug iznosi ukupno 95 odsto bruto domaćeg proizvoda, španski 97,7 odsto, a italijanski 130 odsto BDP-a.

    Rashodi veći nego prihodi

    Janis Varufakis
    © AP Photo / Daniel Ochoa de Olza

    Visoki nivo dužničkog pritiska je propraćen i drugim negativnim faktorima, kao što je deficit u budžetu. Još od 2003. godine Francuska i Italija nisu uspele da izađu na budžetsku pozitivnu nulu, u prevodu, javni rashodi su uvek bili veći nego prihodi. Španci su, međutim, imali pozitivni bilans od 2004–2007. godine, ali ih je jako teško pogodila poslednja ekonomska kriza, nakon koje se još uvek nisu oporavili.

    Hronični deficit je dokaz da zemlje moraju konstantno da se zadužuju kako bi uspele da spoje kraj s krajem. Upravo iz tog razloga dužnički pritisak raste iz minuta u minut. Od 2003. godine do danas dug Španije se uvećao dvostruko, u Francuskoj za 47 odsto, a u Italiji za trećinu.

    Drugi negativan trend je slab ekonomski rast. Italija se poslednje tri godine nalazi u recesiji, Španija pokazuje negativnu dinamiku, a Francuska još od 2011. godine pokazuje minimalan rast od svega 0,2–0,7 odsto. Recesija ne dozvoljava budžetu da se oporavi kako bi postao likvidan i na taj način olakšao posao vlastima tih zemalja da ne uzimaju nove kredite. 

    Te tri zemlje nisu jedine u Evropi koje prave problem, tu su i Portugalija i Kipar, ali i Slovenija i Hrvatska.

    Reforme, reforme i samo reforme

    Kako bi se razbio taj začarani krug neophodno je umanjiti rashode i stimulisati ekonomski rast, piše portal „Gazeta“. Predsednik saveta direktora „Sosijete ženeral“ banke Frederik Udea smatra da će Evropa preživeti grčku krizu, kao i da će izaći na kraj i sa drugim problemima, međutim, dodaje, jedini put su reforme. 

    Grčki premijer Aleksis Cipras glasa na referendumu u Atini, 5. jula 2015.
    © REUTERS / Christian Hartmann

    Prema rečima Udea, reforme treba da budu žestoke, u pojedinim slučajevima i bolne, ali na primeru Irske možemo da vidimo da su ljudi preživeli reforme i situacija se popravila.

    Udea navodi i da je problem Grčke više političke prirode optužujući za to Sirizu. Rezultat referenduma je po njemu neizvestan, ali jedno je sigurno — jedan pogrešan potez i trenutna dešavanja u Grčkoj će izgledati kao najmanji problem koji je zadesio evrozonu.

    Tema:
    Grčka — od referenduma do opstanka (7)
    Tagovi:
    krediti, zaduživanje, javni dug, ekonomska kriza, EU, evrozona, Francuska, Portugalija, Španija, Italija, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga