00:11 23 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1343
    Pratite nas

    Kako bi izbegla komplikacije, Moskva je za prevoz humanitarne pomoći Siriji izabrala alternativne pravce, preko Kavkaza i Irana.

    Bugarska je još jednom pognula glavu pred direktivama iz Vašingtona — poslušala je  američku preporuku da ruskim avionima koji voze humanitarnu pomoć Siriji zabrani preletanje preko svoje teritorije, a sve zbog „ozbiljne zabrinutosti oko sadržaja koji se prevozi tim avionima“. Zabrana važi do 24. septembra, a u Sofiji ističu da su odluku doneli „samostalno“. Poznato je, međutim, da to nije prošlo bez pritisaka iz Vašingtona.

    Ova zabrana došla je samo dan nakon što su SAD od Grčke zahtevale da učini isto što i Bugarska, ali se zvanična Atina za sada nije povinovala direktivi Bele kuće. 

    Međutim, ni tu nije kraj ovoj ujdurmi. Nakon što je Moskva zatražila objašnjenje od Bugarske kao članice NATO-a o ovoj odluci, bugarske vlasti su počele da postavljaju i uslove. Zvanična Sofija je saopštila da je Bugarska „spremna da otvori svoj vazdušni prostor za prelet ruskih aviona u Siriju, ali posle provere robe“. 

    „Ukoliko su ruske kolege saglasne sa tim da se na bugarskom aerodromu ti avioni proveravaju, mi ćemo im dozvoliti letove“, izjavio je danas šef bugarske diplomatije Danijel Mitov.

    Ovo nije prvi put da Bugarska slepo izvršava naloge iz Vašingtona, pa čak i onda kada se to kosi sa nacionalnim interesima zemlje. Sjedinjene Države naložile su Bugarskoj i da zabrani prolaz gasovoda „Južni tok“ kroz svoju teritoriju, zbog čega se odustalo od ovog projekta. 

    Kako bi izbegla komplikacije, Moskva se odlučila za alternativne pravce puta u Siriju, preko Kavkaza i Irana.

    Stručnjaci iz oblasti međunarodnog prava ističu da Amerikanci nemaju nikakvog pravnog osnova da se sa takvim zahtevima obraćaju suverenim državama, a mešanje SAD u unutrašnja pitanja drugih zemalja nazivaju — nelegitimnim. 

    „SAD bi, ako bi imale pravo, zatvorile vazdušni prostor svih zemlja ruskim avionima“, izjavio je prvi zamenik šefa Međunarodnog komiteta Saveta Ruske Federacije Vladimir Jabarov.

    Stručnjaci ocenjuju da se Vašington „plaši bilo kakve pomoći Rusije sirijskom narodu“ i ističu da Rusija ima puno pravo da pomaže vladi u Damasku i predsedniku Bašaru el Asadu, koji se danas bori sa islamskim teroristima.

    Komentarišući zapadne medijske izveštaje koji se tiču navodno povećanih ruskih zaliha oružja u Siriji i ruskih trupa, stručnjaci ocenjuju da je „cilj ove kampanje rasplamsavanje antiruske histerije“.

    Zapadni mediji i zvaničnici uporno fabrikuju vesti o tobožnjem prisustvu ruske vojske i tehnike u sirijskom sukobu. Govori se  o ruskoj vojnoj intervenciji, o ruskim borbenim avionima, helikopterima, savetnicima, vojnim instruktorima, ruskim vojnicima.

    „Vašington se protivi povećanju ruskog vojnog prisustva u Siriji“, saopštio je pomoćnik potpredsednika SAD za nacionalnu bezbednost Kolin Kal.

    Kal uzgred tvrdi i da mu „nije poznato“ da su se SAD zahtevale od Grčke da zatvori svoje nebo za ruske avione, iako je Atina to potvrdila.

    Kremlj je više puta odbacio navode o učešću svoje vojske u ratu u Siriji, a to je potvrdio i zvanični Damask.

    „Na teritoriji Sirije nema ruskih vojnika. Nema vojne aktivnosti RF, ni na kopnu, ni u moru, ni u vazduhu“, rekao je sirijski ministar informisanja Omran Zubi. 
    On je istakao da „SAD i druge zemlje pružaju pomoć oružanim terorističkim grupama“ za koje kaže da su lažno predstavljene kao deo umerene opozicije.

    Rusija od samog početka rata u Siriji pruža humanitarnu pomoć sirijskom narodu i, prema ranijim ugovorima a u punoj saglasnosti sa međunarodnim pravom, snabdeva sirijsku vladu oružjem u borbi protiv terorističke grupe Islamska država (ID). I to nije tajna. Zvanična Moskva to ne krije. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je prošle nedelje da državljani Sirije beže iz te zemlje zbog terora Islamske države, a ne zbog režima Bašara el Asada, kojeg zapadni mediji i zvaničnici prikazuju kao krvavog diktatora koji je odgovoran za smrt vlastitih civila.

    Rat u Siriji počeo je 2011. godine, i za to vreme u zemlji je poginulo više od 230 hiljada ljudi. Oko 11,5 miliona Sirijaca — više od polovine stanovništva zemlje — bilo je primorano da napusti svoje domove.

    Tagovi:
    letovi, Bugarska, Grčka, zabrana, analiza, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga