06:17 29 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 100
    Pratite nas

    Da li je zaista moguće osamostaljenje Katalonije ili će se i njoj desiti „škotski scenario“, i koja je uloga Evropske unije u tome? Da li različiti odnosi unutar Britanije i Španije uslovljavaju drugačija očekivanja od Brisela?

    Hoće li euforija koja je zavladala španskom pokrajinom Katalonijom, nakon što su na lokalnim izborima osvojile većinu stranke koje se zalažu za samostalnost, potrajati do referenduma o otcepljenju koji se najavljuje za 18 meseci? Ili će se sve završiti kao u Škotskoj?

    Iako referendum u Škotskoj o osamostaljenju nije uspeo, London je Škotima (doduše u sklopu parlamentarnih izbora) obećao široku autonomiju, koju do danas nije ostvario. Upravo zbog toga Škoti su najavili mogućnost novog referenduma 2021. godine.

    Premijer Vlade Katalonije Artur Mas proslavlja izbornu pobedu
    © AP Photo / Manu Fernandez

    Katalonci, koji su većinski podržali stranke pristalice nezavisnosti, već su naišli na prvu prepreku — mogućnost da Madrid referendum proglasi neustavnim. Druga „tiha“ prepreka je Evropska unija koja je, kao prethodno Škotima, i Kataloncima poručila da bi izdvajanje iz matičnih država automatski značilo da više nisu članice Unije, i da ako to žele, moraju da nanovo apliciraju za članstvo.

    Da li je zaista moguće osamostaljenje Katalonije ili će se i njoj desiti „škotski scenario“, i koja je uloga Evropske unije u tome? Da li različiti odnosi unutar Britanije i Španije uslovljavaju drugačija očekivanja od Brisela?

    Sagovornici Sputnjika tvrde da se Evropska unija ne meša u ovakve procese unutar zemalja-članica, ali su isto tako saglasni da na neki način ova dešavanja indirektno urušavaju ideju EU.

    Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije podseća da je Evropska unija poručila da ova unutrašnja pitanja nisu tema za njih i da je to Evropska komisija javno istakla još 2014. godine.

    Pristalice nezavisnosti Katalonije
    © AP Photo / Francisco Seco

    „Na širem evropskom planu običan svet će ovo svakako videti kao slabost evropskog projekta, jer ako imamo separatizam u zemljama-članicama EU, to prosto udara na vladajuću ideju. Bez obzira na pravne podele i to ko šta treba da radi, ovim se širi doza neraspoloženja i pesimizma koja će se jako teško vratiti u plus. I to je taj indirektni negativni uticaj na EU“, objašnjava on, dodajući da EU drži izvesnu dozu ambivalencije prema raspadu svojih država-članica, a da briselska administracija igra „mekano“ protiv separatista.

    On takođe kaže i da postoji razlika između tretmana i uloge Velike Britanije i Španije kao zemalja-članica EU u Briselu.

    „Interna španska dinamika prema Briselu je drugačija od Britanske. U Španiji nema EU skepticizma koji postoji u Londonu ili Engleskoj, dok je sa druge strane Škotska vrlo proevropski nastrojena. To je i bila dodatna linija podele u Velikoj Britaniji, a ta linija podele ne postoji u Španiji. Madrid je više od Londona vezan za Brisel i u tom smislu možda ima više mogućnosti da ’privoli‘ Brisel da se angažuje na strani opstanka jedinstva Španije. Ipak, ne mislim da će Brisel moći da to pretoči u neku podršku ili negativne poruke Barseloni“, objašnjava on.

    Dušan Proroković iz Fonda za strateške alternative podseća da u Španija postoji izvestan mehanizam za zaštitu od otcepljenja, drugim rečima, svako izjašnjavanje mora biti potvrđeno od strane španskih institucija.

    „To može da bude unutrašnja kriza u Španiji ali ne umem da procenim kako će se to odraziti na EU, jer ne znam kako će se oni prema tome postaviti. U određenoj meri to jeste neprijatnost za EU, jer će se destabilizacija Španije odraziti na neke tokove unutar EU“, kaže Proroković, dodajući da ako bismo poredili odnos Brisela prema Španiji i Britaniji, mnogo je manji prostor da se Brisel meša u dešavanja unutar Velike Britanije.

    „U Španiju verujem da bi se uključili dosta snažnije, ali i to je pitanje, jer je Španija ozbiljna ekonomska i vojna sila, i ti pritisci ne bi izgledali kao na ove naše balkanske zemlje“, ističe Proroković.

    On kaže da zemlje-članice EU koje nisu priznale Kosovo mogu biti pogođenie dešavanjima u Španiji jer, kako podseća, osim Katalonije Španija ima i problem Baskije, Rumunija — Transilvanije, Slovačka — južnog dela Slovačke koji većinski naseljavaju Mađari. Kipar ima problem severnog Kipra, Grčka zbog pitanja Ćamurije koje naseljavaju Albanci, a koje se, napominje Proroković, povremeno i otvara u njihovoj javnosti.

    Proroković je sklon da sve glasniji separatizam u zemljama-članicama EU pripiše njenom konceptu regionalizacije država uz podsećanje da gotovo sve evropske države imaju neku vrstu podele na regione, županije ili regije.

    „Kada se jednom krene sa tim procesom, tu se teško zaustavlja i vrlo ga je teško kontrolisati, i ovo je logična posledica toga“, zaključuje Proroković.

    Španska štampa posle ishoda izbora u Kataloniji ističe da Katalonci idu jasno ka nezavisnosti i da neće nasesti na ponude — „novi status i veća autonomija“, kao što je bio slučaj sa Škotskom, ali i da je EU sada dobila novu glavobolju.

    Tagovi:
    separatizam, otcepljenje, izbori, referendum, EU, Katalonija, Španija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga