13:01 11 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    1290
    Pratite nas

    Među državama EU ne postoji poresko usaglašavanje, što su neke članice Unije iskoristile da stvore poreske rajeve i obogate se od novca koji su isisali iz drugih zemalja.

    Evropska unija podstiče neravnopravnost među građanima i preduzećima, poručuju ugledni ekonomisti i političari u apelu u kome traže promenu poreske politike.

    Skandali poput „Luksliksa“ i „Svisliksa“ su proteklih godina otkrili razmere poreskih prevara unutar Evropske unije. Naročito je zanimljiv primer „Luksliksa“, jer se odnosi na politiku poreskog raja koju je vodio u svojoj zemlji sadašnji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker dok je bio premijer Luksemburga.

    Skandal je izbio u novembru 2014. godine kada je međunarodna grupa novinara otkrila da je između 2002. i 2010. godine u ovoj zemlji potpisano više od 300 tajnih sporazuma sa multinacionalnim kompanijama, koji su im omogućili da drastično smanje porez. Zahvaljujući ovim sporazumima ekonomski giganti, čiji se profit meri u milijardama evra, platili su manje od 1 odsto poreza. Ove privilegije ne uživaju manja preduzeća i trgovci, koji trpe nelojalnu konkurenciju.

    Suočen sa ovim otkrićima Junker se pravdao da je došao na ideju da od svoje zemlje napravi poreski raj kako bi sprečio urušavanje ekonomije Luksemburga. Političar koji je na čelu evropske administracije podstakao je podrivanje poreske baze drugih članica Evropske unije, odnosno njihovu pljačku.

    Uprkos skandalima ništa se nije promenilo. „Evropa je razočaravajuća“, zaključuju potpisnici apela, među kojima je i Romano Prodi, bivši italijanski premijer i bivši predsednik Evropske komisije. Na licemerno ponašanje onih koji vode Evropsku uniju već dugo ukazuje još jedan potpisnik, Toma Piketi, autor svetskog bestselera „Kapital u 21. veku“, jednog od najobuhvatnijih istraživanja o uzrocima ekonomskih nejednakosti.

    Zaključak njegovog petnaestogodišnjeg rada je da su se nejednakosti produbile u Evropi, a jedan od uzroka je nelojalna poreska politika. Evropska unija je formirana ne samo na konkurenciji tržišta dobara i usluga nego i na poreskoj konkurenciji među članicama. Među državama ne postoji poresko usaglašavanje, što su neke članice Unije iskoristile da stvore poreske rajeve i obogate se od novca koji su isisali iz drugih zemalja, preko kompanija i pojedinaca. Ova nelojalna konkurencija je ozbiljna pretnja za evropski socijalni model, po kome se Evropa razlikuje od, na primer, SAD, gde ekonomske i društvene odnose određuje profit, umesto solidarnosti.

    Socijalni model podrazumeva plaćanje visokog poreza od koga se finansira javni servis, grade škole, bolnice, putevi. Ako multinacionalne kompanije i najbogatiji pojedinci traže načine kako da izbegnu plaćanje poreza, i ako im neke države to omogućavaju, najveći teret pada na srednju i radničku klasu.

    To je smisao apela u kome se traži da se informacije o poslovanju velikih međunarodnih kompanija i o porezu koji plaćaju u svakoj od zemalja u kojima su aktivne ne kriju od javnosti. Njegovi autori smatraju da je poslednji trenutak za pravičniji poreski sistem i uspostavljanje kontrole multinacionalnih preduzeća. U protivnom, kriza će nastaviti da se produbljuje.

    Tagovi:
    multinacionalne kompanije, socijalne razlike, poreska politika, porez, EU, Žan-Klod Junker, Luksemburg
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga