10:38 12 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Evropska komisija

    EK odbacila hrvatske uslove

    © Flickr / www.GlynLowe.com
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 173
    Pratite nas

    Evropska komisija odbacila je hrvatske zahteve u sporu sa Srbijom kojim je praktično blokirala Srbiju u pregovaračkom procesu i otvaranju Poglavlja 23, javili su hrvatski mediji pozivajući se na interni dokument te komisije.

    Reč je pre svega o pitanju srpskog Zakona o univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, za koji EK kaže da ne treba da bude uslov za otvaranje pregovora u Poglavlju 23: Pravosuđe i temeljna prava, te da takav stav zastupa od početka, javila je Hina.

    Zagrebački „Jutarnji list“ piše danas da je prigovor Hrvatske na zakon po kojem Srbija sudi za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj Evropska komisija odbacila i pre nego što je Hrvatska blokirala Srbiju.

    Jedan od ključnih zahteva Hrvatske, za koji traži i da se ugradi kao merilo Srbiji u pristupnim pregovorima s EU u Poglavlju 23, onom o pravosuđu i temeljnim pravima, jeste modifikacija zakona o nadležnostima „organa vlasti Srbije u procesuiranju ratnih zločina“.

    Podseća se de ovih dana to pitanje privuklo veću pažnju javnosti jer je Hrvatska, time što nije dala saglasnost na usvajanje izveštaja Komisije o merilima za otvaranje tog poglavlja, zapravo blokirala napredak tog istog poglavlja, što se u javnosti predstavlja kao hrvatska blokada puta Srbije prema EU.

    Pitanje je dodatno izazvalo tenzije jer se Srbija nalazi u predizbornoj kampanji.

    Ali, o tom pitanju već se dugo komunicira na relaciji Evropska komisija — Hrvatska, ali postoje nesuglasice.

    Hrvatska je Komisiji jasno dostavila svoje argumente zašto takav zakon smatra neprihvatljivim. Ali Komisija je, nakon što je saslušala i Srbiju, koja je isto tako Uniji dostavila svoje argumente, zapravo odbacila hrvatske primedbe.

    To je jasno i iz non-pejpera, do kojeg je došao i „Jutarnji list“, koji je pripremila Evropska komisija o hrvatskim argumentima o neprihvatljivosti nekih odredbi spomenutog srpskog zakona.

    Hrvatska u svojim argumentima naglašava da takav zakon, kojim Srbija svoju krivičnu nadležnost proširuje i na šest drugih država nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije, krši opšteprihvaćena načela krivičnog i međunarodnog prava, načelo pravne predvidljivosti, a posebno načelo nemešanja u unutrašnje poslove drugih država. Hrvatska navodi da pažljiva analiza tog zakona jasno pokazuje da se ne odnosi na načela univerzalne jurisdikcije, jer se ne odnosi na teritorije bilo koje države, već se ograničava samo na one s područja bivše Jugoslavije.

    „Ovaj zakon stvara novi hibridni princip, nepoznat savremenom međunarodnom i komparativnom pravu“, navodi Hrvatska u svojim argumentima. Zagreb ističe da je Srbija jedina koja svoju nadležnost proširuje na krivičnu jurisdikciju izvan svoje teritorije na selektivan način, na šest drugih država, te da Srbija krši i načelo primene univerzalne jurisdikcije „u dobroj veri“.

    Hrvatska kao primer politički motivisane zloupotrebe tog zakona spominje i optužnicu protiv bosanskohercegovačkog političara Ejupa Ganića, koji je zbog te srpske tužbe uhapšen u Britaniji.

    Hrvatska citira i britanskog sudiju koji je Ganića oslobodio, uz obrazloženje da „ne vidi ništa što bi moglo opravdati ovu optužnicu osim politički motivisanog procesa“.

    Međutim, bez obzira na sve hrvatske argumente, Evropska komisija smatra da međunarodno pravo ne sprečava bilo koju državu da svoju jurisdikciju proširi i na takozvanu ekstrateritorijalnu jurisdikciju ili „univerzalnu jurisdikciju“.

    Taj zakon, prema mišljenju Evropske komisije, „ne predstavlja kršenje suvereniteta dotične države“ niti predstavlja mešanje u unutrašnje poslove te države. Evropska komisija čak navodi da bi i kad bi Srbija ukinula odredbe o operativnom delu gde se spominje nadležnost nad teritorijom bivše Jugoslavije, i dalje na osnovu univerzalne jurisdikcije mogle da sude hrvatskim državljanima za zločine počinjene na hrvatskoj teritoriji.

    Komisija smatra da bi dve države same trebalo svaki slučaj sukoba oko jurisdikcije da reše u međusobnoj saradnji.

    Ovih dana traju konsultacije između Hrvatske i Evropske komisije, ali i s drugim državama-članicama, kako bi se pronašao način da se proces pokrene i Srbija do kraja juna otvori poglavlje 23. Hrvatska veruje da bi neki od njenih zahteva trebalo da budu i merila EU prema Srbiji u ovom poglavlju, bilo kao „prelazna merila“ koja se sada uvode ili kao merila za zatvaranje.

    Ali, ovlašćenje koje je Srbija sebi dala da sudi za zločine u susednim državama nije jedino pitanje na koje Hrvatska ima primedbe u ovom poglavlju, već je tu i ukupna saradnja Srbije s Haškim sudom, kao i prava hrvatske manjine u Srbiji, podseća list.

    Slično:

    Hrvatska bilduje domoljublje na Srbiji
    Hrvatska blokira Srbiju na putu za EU
    Vučić i Kolinda Grabar Kitarović ne beže od teških pitanja
    Tagovi:
    poglavlje 23, blokada, uslovi, Evropska komisija, EU, Ejup Ganić, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga