23:21 22 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Turska

    Turska: Imperijalizam — fundamentalizam — građanski rat

    © Flickr/ Rajesh Pamnani
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    2170

    Nakon više od jedne decenije vladavine Redžepa Tajipa Erdogana u Turskoj se prvi put jedan visoki državni zvaničnik odvažio da kaže kako je toj zemlji neophodno vratiti verski ustav koji u sebi više neće sadržati sekularizam – utemeljujući princip moderne republike, jedan od šest stubova „Ataturkove revolucije“.

    Ove reči izgovorio je u utorak predsednik turskog parlamenta Ismail Kahraman – član vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), čiji je predsednik Erdogan. Iako su čelnici AKP-a tu izjavu već danas demantovali, reakcija naroda usledila je istog časa, a ispred parlamenta okupilo se više od sto demonstranata koji su uzvikivali parole „Turska će ostati sekularna!“.

    Turska policija je, kao i u sličnim dosadašnjim situacijama, reagovala veoma brutalno bacanjem suzavca i sprečavanjem demonstranata da daju izjave novinarima, ali protivnici ove inicijative su već najavili da će slične akcije organizovati i u drugim gradovima širom zemlje.

    Ubrzo se oglasio i sam premijer Ahmet Davutoglu, koji je obećao da će sekularizam biti zastupljen u novom ustavu kao princip koji garantuje slobodu veroispovesti građanima i koji obezbeđuje podjednak odnos države prema svim verskim grupama.

    Iako ovo izgleda kao opipavanje terena od strane turskog rukovodstva, tamošnja elita smatra da je situacija u toj zemlji alarmantna i da bi islamizacija ustava mogla da dovede do građanskog rata. 

    Turski politički analitičar i pisac Tarik Gunersel u intervjuu za Sputnjik kaže da su islamistički fundamentalisti decenijama pokušavali da promene situaciju. Prema njegovim rečima, alarmantan podatak je da je pre četiri godine uvođenje šerijatskog zakona podržavalo 12 odsto ukupnih turskih birača, dok je taj broj danas porastao na 16 procenata. 

    „Četiri odsto za četiri godine je veoma zabrinjavajuć podatak. Ne treba zaboraviti da je jedan broj tih ljudi spreman da uzme oružje u svoje ruke i da nema poštovanje prema ljudskim životima. Islamistički fundamentalisti otvoreno govore da nisu zainteresovani za demokratiju i ljudska prava, već da je to zapadna kreacija. To je ozbiljna stvar. Iako se naš premijer veoma brzo oglasio rekavši da to nije agenda već taktika, ovakva stvar bi mogla da prouzrokuje veliki građanski rat između sekularista i islamskih fundamentalista“, kaže on.

    I profesor Milan Pašanski iz Foruma za međunarodni terorizam i nacionalnu bezbednost je sličnog mišljenja, iako smatra da je sam termin „građanski rat“ prejaka procena. Prema njegovom mišljenju, to bi uslovilo podele koje bi inicirale nasilje u nekim delovima društva, posebno u onim gde se dodiruju radikalni elementi sa umerenim, jer u pozadini svih tih političkih podela uvek stoje i ekonomski interesi.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sa studentkinjama univerziteta u Bajburtu
    © AP Photo / Yasin Bulbul, Presidential Press Service, Pool

    „Svaka politička vrhuška pokušava da zadrži političke i ekonomske monopole. Ista je stvar i u Turskoj, kao i u, recimo Nigeriji, ili pak u Evropi. U Turskoj to znači da oni koji teže da sruše aktuelni politički sistem nastoje da za saveznike uzmu islamističke fundamentaliste, koji će svakako tu mogućnost iskoristiti da, u zemlji u kojoj postoje simpatije za njihovu ideologiju, stvore prostor za njihovo delovanje. To će početi od političkih pritisaka sa elementima represije, što bi moglo da dovede i do određenih oružanih sukoba“, ističe on.

    Pašanski smatra da je ovo zapravo jedan probni balon, kako bi se ucenio Zapad da bi mogao da izgubi jednu enklavu između hrišćanstva i islamskog fundamentalizma. To je inicirano jednom brzopletom konfrontacijom obaranjem ruskog aviona, nakon čega je usledila bledunjava podrška NATO-a, a zatim i neuspelo cenkanje sa EU oko izbeglica. To je poljuljalo poziciju trenutne vladajuće vrhuške, a pretnje vraćanjem islamista na scenu je testiranje spremnosti Zapada da pruži Turskoj podršku, kako materijalnu tako i vojnu, ističe on.

    Zastave Turske i EU
    © Sputnik / Aleksej Daničev

    „U slučaju da ta podrška izostane, tursko rukovodstvo će, koje i dalje gaji imperijalističke stavove, najverovatnije biti primorano da učini ustupak ekstremnim islamistima, što na duge staze neće ništa dobro doneti, budući da taj fundamentalistički deo već pruža utočište teroristima, pa čak i materijalnu podršku. Pored toga, sistem bezbednosti Turske je veoma porozan jer je izbušen pripadnicima fundamentalista i ne može da zaštiti Tursku na duže staze“, upozorava Pašanski.

    On je mišljenja da je aktuelna vlast prevaziđena, te da tursko rukovodstvo traži ovim putem izlaz iz nezavidne situacije jer se plaši rezultata narednih izbora. Istovremeno, sve bi to moglo da ima velike posledice po celokupan muslimanski svet, pa i po Balkan, odnosno svuda gde prolazi takozvana zelena transverzala.

    „Međutim, to se sve može prekinuti promenom rukovodstva i dovođenjem novih ljudi koji će imati rezolutan stav da se to mora u korenu saseći. Ukoliko oni dođu na vlasti i dobiju bezbednosnu, materijalnu i vojnu podršku Zapada, to se može suzbiti i taj trend prekinuti. Međutim, ako ta podrška izostane i ako se Vašington previše bude bavio unutrašnjim pitanjima zbog predstojećih izbora, onda je svaki scenario moguć. A ako se na sve to doda i netrpeljivost između šiita i sunita, ovakav splet događaja mogao da rezultira jednim od najvećih žarišta konfrontacije u svetu“, zaključuje Pašanski.

    Tagovi:
    imperijalizam, fundamentalizam, građanski rat, Kemal Ataturk, Redžep Tajip Erdogan, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga