12:49 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 510
    Pratite nas

    Dok se Donald Tramp priprema za Belu kuću, a Tereza Mej za „bregzit“, Evropsku uniju 2017. godine očekuje suočavanje sa posledicama političkih potresa iz ove godine nakon kojih bi se Nemačka mogla naći u ulozi usamljenog lidera.

    Renacionalizacija politike, odnosno odbijanje globalizacije i međunarodne saradnje, koje su karakterisali poredak posle 1945. godine, postali su sve popularniji.

    Kako navodi Si-En-En, Evropska unija posrće. Italijanski premijer Mateo Renci će verovatno izgubiti podršku na referendumu o ustavnoj reformi koji se održava za vikend, što će skoro sigurno dovesti do njegove ostavke i uspona antievropskih stranaka u Italiji.

    U Austriji, kako se čini, novi predsednik će postati Norbert Hofer iz krajnje desničarske Slobodarske partije (FPO).

    Gert Vilders, iz antiislamske i antievropske Partije slobode u Holandiji, koji je pozivao na evropsko patriotsko proleće i obećao da će Holandija opet „biti velika“, mogao bi da pobedi na parlamentarnim izborima na proleće sledeće godine.

    Ipak, kako se navodi, Evropska unija najviše strahuje od izbora u dve najveće članice — Nemačkoj i Francuskoj.

    Pokretači evropske integracije — Pariz i Berlin — sada se suočavaju sa populističkom krajnjom desnicom u vidu Nacionalnog fronta i Alternative za Nemačku, mada je malo verovatno da bi oni mogli da pobede na izborima.

    Međutim, više od populizma, Evropskoj uniji preti rastuća „šizma“ u nemačko-francuskoj osovini, a zbog različitog pravca u kojem se kreću Pariz i Berlin, svaka strateška dugoročna vizija za EU skoro da je nemoguća.

    Francuska se okreće sebi, ostavljajući Nemačku samu na čelu EU, što je još teži zadatak zbog činjenice da Britanci odlaze.

    Republikanski kandidat u Francuskoj Fransoa Fijon skoro sasvim sigurno će se u drugom krugu izbora suočiti sa Marin Le Pen iz Nacionalnog fronta, koju će verovatno pobediti.

    U Nemačkoj se očekuje pobeda Angele Merkel za četvrti kancelarski mandat, kada će dospeti pod pritisak ne samo domaćih birača, već i međunarodne zajednice, da je „poslednja braniteljka“ umerene liberalne demokratije i globalizacije.

    I dok se svi okreću sebi, Nemačka će se naći na poziciji koju nikad nije želela — da pokuša sama da vodi Evropu. A izazovi su brojni — „bregzit“, Rusija, Turska, migranti, kriza evrozone i nepredvidljivi Donald Tramp, zaključuje se u analizi.

     

    Tagovi:
    EU, Nemačka, Francuska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga