04:29 18 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    4463
    Pratite nas

    Ideju slovenačkog predsednika Boruta Pahora o regionalizaciji Evropske unije, po kojoj bi se države-članice grupisale po svojim interesima i geostrateškim trendovima, u današnjem ljubljanskom „Delu“ je razradio Dimitrij Rupel, bivši slovenački šef diplomatije.

    Pahor je početkom nedelje u svom govoru diplomatama upozorio na realnu perspektivu regionalizacije EU.

    Idealno bi bilo da Evropa ostane „što celovitija i što slobodnija“, ali tek treba pronaći zajednički evropski identitet, pa zato u sadašnjoj krizi i izazovima Evropa stoji pred dilemom hoće li se razvijati „prema što tešnjem ili što labavijem“ savezu naroda, odnosno država sa tradicionalnim nacionalnim aparatima, tvrdi Rupel.

    Zato bi, prema njegovim rečima, trebalo predvideti mogućnost podele EU na manje jedinice, takozvane „megaregije“, koje bi prema geografskom ili interesnom načelu sastavljale „srodne“ države, prema modelu po kojem su se povezale države Beneluksa ili Višegradske grupe.

    Kao jednu od mogućnosti, on navodi kombinaciju sa formiranjem istočne, zapadne, severne, južne i centralne megaregije, kao budućim sastavnim delovima današnje EU.

    Rupel Sloveniju vidi u centralnoj megaregiji, zapravo Višegradskoj grupi, koja bi bila proširena sa Austrijom i Slovenijom.

    U tom slučaju, predviđa on, Hrvatska bi zajedno sa Bugarskom i Rumunijom činila istočnu megaregiju, na severu bi se udružile skandinavske i baltičke države, a u južnu megaregiju mediteranske članice Kipar, Grčka, Italija, Malta, Portugalija i Španija.

    Kad za to dođe vreme, u evropsku istočnu megaregiju uključili bi se redom Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo, Turska i Ukrajina, navodi Rupel.

    Politički i privredno najjaču grupu činile bi članice zapadne megaregije, Belgija, Francuska, Holandija, Irska, Luksemburg i Nemačka.

    Evropa bi, međutim, mogla biti regionalno podeljena i prema okeanima i morima kojima gravitiraju pojedine države i to na: atlantsku grupaciju, baltičko-severnomorsku, podunavsko-crnomorsku i sredozemnu grupu.

    U tom bi se slučaju, upozorava Rupel, Slovenija našla u istoj grupi sa Hrvatskom, a sa njom ima nerešeno granično pitanje koje se uglavnom vrti oko granice na moru.

    „Pritom mislim na izvorne evropske identitete, a ne na one koje donose useljenici. Mislim na evropske lokalne i nacionalne identitete, na identitete jezičnih grupa, geopolitičke, ali i opšte evropske identitete“, kaže Rupel u svojoj analizi.

     

    Izvor: Tanjug

    Tagovi:
    podela, EU, Dimitrij Rupel, Slovenija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga