11:42 20 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    1053
    Pratite nas

    Ministri odbrane zemalja-članica NATO-a su na današnjem sastanku odlučili da pojačaju vojno prisustvo u Crnom moru, što podrazumeva povećanje napora i prikupljanje informacija o situaciji u regionu, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    Raketni razarač američke mornarice USS Porter (DDG 78) u luci Konstanca u Rumuniji
    © REUTERS / US Navy/Mass Communication Specialist 3rd Class Robert S. Price/Handout

    „Danas smo doneli odluku o dvema dodatnim merama pomorskog prisustva: povećanju pomorskog prisustva NATO-a u Crnom moru za intenziviranje vojnih vežbi i boljem informisanju o situaciji u crnomorskom regionu“, rekao je Stoltenberg.

    „Sve što radimo biće u skladu sa međunarodnim obavezama i u skladu sa konvencijom Montro (o režimu moreuza)… Imaćemo veće prisustvo na Crnom moru, ali će ono biti odmereno, defanzivno i neće ni na koji način biti usmereno na izazivanje bilo kakvog sukoba ili eskalacije tenzija“, istakao je Stoltenberg.

    NATO treba da kombinuje dijalog sa Rusijom i obuzdavanje

    NATO treba da kombinuje dijalog sa Rusijom i mere obuzdavanja, ponavljajući u novoj situaciji metode koje su korišćene u godinama Hladnog rata, izjavio je generalni sekretar Alijanse komentarišući izjave ministara odbrane SAD i Rusije o dijalogu sa pozicije sile.

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu
    © Sputnik / Sergej Gunjejev

    U sredu je šef Pentagona Džejms Matis na sastanku ministara odbrane zemalja NATO-a u Briselu izjavio da SAD ostaju posvećene obnavljanju saradnje sa Rusijom, ali da nameravaju da razgovaraju sa Moskvom „sa pozicije sile“. Kao odgovor na to, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je da je Rusija spremna da gradi odnose sa SAD, ali da su pokušaji dijaloga sa pozicije sile neobećavajući.

    „Naravno, moramo da kombinujemo dijalog sa pouzdanim obuzdavanjem“, rekao je Stoltenberg.

    On je dodao da je tokom Hladnog rata naučena lekcija „da je dijalog moguć uz prstup koji je istovremeno čvrst predvidiv, uključujući i odvraćanje“.

    „To je radilo protiv Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata, i ja sam siguran da je ova strategija tačna u odnosu na Rusiju danas, kada je prilično izmenjena bezbednosna situacija“, rekao je generalni sekretar NATO-a. 

    Osam zemalja NATO-a šalje trupe u Rumuniju

    Osam zemalja-članica NATO-a obavezalo se da će izdvojiti trupe za formiranje NATO brigade u Rumuniji, pet zemalja-članica izdvojiće kopnena i vazdušna sredstva za prisustvo u crnomorskom regionu, izjavio je Stoltenberg.

    „Osam saveznica obećalo je da će obezbediti trupe za brigade, a pet će pružiti kopnena i vazdušna sredstva“, rekao je Stoltenberg nakon sastanka ministara odbrane zemalja-članica NATO-a koje su se dogovorile o merama za jačanje prisustva u regionu Crnog mora.

    Bataljoni u baltičkim zemljama biće operativni do juna

    Četiri multinacionalna bataljona NATO-a u baltičkim državama i Poljskoj dostići će punu operativnu gotovost do juna 2017. godine, izjavio je Stoltenberg.

    „Razgovarali smo i o izgledima za razmeštanje naših novih snaga za ograničavanje u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Vojnici su počeli da stižu, očekujemo da će četiri međunarodne borbene grupe dostići punu borbenu gotovost do juna“, rekao je Stoltenberg.

    Na prošlogodišnjem samitu u Varšavi, Alijansa je odlučila da u Letoniji, Litvaniji, Estoniji i Poljskoj, na zahtev tih zemalja, razmesti multinacionalne bataljone po principu rotacije. Tada je odlučeno da će osnovu kontingenta bataljona razmeštenog u Letoniji činiti Kanada, u Litvaniji — Nemačka, u Estoniji — Velika Britanija i u Poljskoj — SAD.

    Slično:

    Američka vojna tehnika stigla u Estoniju (video)
    Stoltenberg „progledao“: Rusija nije pretnja NATO-u
    Tagovi:
    razmeštanje, trupe, NATO, Jens Stoltenberg, Rumunija, Brisel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga