04:29 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 21
    Pratite nas

    Evropska istorija pamti i bolja vremena, a poslednjih godina prolazi kroz posebno teške trenutke. EU nije uspela zajednički da se suprotstavi ekonomskoj i migracionoj krizi, kao ni da izradi spoljnu i bezbednosnu politiku — kako bi se suprotstavila međunarodnom terorizmu. „Bregzit“ će možda za sobom povući neočekivane posledice za čitavu Evropu.

    Stručnjak za međunarodne odnose, profesor sa italijanskog univerziteta „Luis“ Rafaele Marketi, komentarišući 60. godišnjicu potpisivanja Rimskog ugovora, koji je postavio temelj EU tvrdi da je rezultat toga ipak pozitivan, jer je naš kontinent za sve ovo vreme živeo u miru.

    „Nije bilo nikakvih ratova, a stvorena je i administrativna, ekonomska i finansijska integracija svih država-članica. To su pozitivni aspekti, jer su ove okolnosti veoma olakšale život Evropljanima koji sada mogu da se kreću unutar EU bez pasoša, kao i da investiraju ili otvore firmu u drugoj državi-članici bez većih problema. Takođe, što se tiče obrazovanja, i taj segment života je olakšan“, naveo je on.

    Deo koji nije baš krenuo po dobru, to je onaj deo sa migracionom krizom, jer je tada postalo jasno da nije dovoljno dobro bio osmišljen sistem upravljanja migracionim tokovima i ravnomernim raspoređivanjem izbeglica.

    Problem jedinstvene Evrope nije u suštini postojanja EU, već u tome što je premalo realnog jedinstva i što je integracije neophodno kvalitativno produbiti. Migraciona kriza je izbila, jer je prethodno ekonomska kriza omogućila partijama koje se bore protiv establišmenta da ojačaju svoj uticaj i one su iskoristile tu mogućnost kako bi pridobili glasove svojih budućih birača.

    Upravo bi stvaranje Evrope u dve brzine rešilo problem nedovoljno dubokih integracija. Pa, neka se i države podele na dva dela u kojima će se dalje integracije odvijati na drugačiji način, odnosno manje ili više brzo, pa neka to i izazove određenu ljutnju kod onih država koje budu u grupi „sporijih“.

    Ako pogledamo unazad, širenje unije na istok je bio strateški izbor Nemačke — koja je želela veću kontrolu istočnih teritorija, Engleske- koja nije želela previše duboko integrisanje, kao i SAD — koje su žele da prošire svoju odnosno sferu uticaja, odnosno sferu uticaja NATO-a preko EU. Ali u praksi je takvo širenje izazvalo brojne probleme i zato bi koncepcija Evrope u dve brzine u nekom smislu trebalo da reši te probleme.

    „Mislim da odnose između Rusije i EU čekaju bolji dani i to zavisi najpre od toga da li će se odnosi Moskve i Vašingtona poboljšati. Mislim da će se Evropa kretati u istom smeru kojim budu išle SAD. Ako dođe do ukupnog poboljšanja, onda će EU svakako rešavati svoje unutrašnje probleme, odnosno države koje su spremne da obnove svoj odnose sa Moskvom moraće da nagovore i istočnoevropske države-članice, koje se boje dijaloga.“

    Tagovi:
    integracije, istorija, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga