20:33 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Kabine ženskih toaleta postavljene ispred zgrade parlamenta u Viljnusu

    Litvaniji bi mogle da se uvedu sankcije zbog toaleta

    © Sputnik / L. Nosov
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    181
    Pratite nas

    Evropska komisija se priprema da izrekne kaznu Vladi Litvanije u vezi sa nivoom upotrebe seoskih toaleta — u Litvaniji ih je previše. Situacija bi izgledala komično i mnogi su je upravo tako shvatili, međutim, ona je direktno povezana sa zaista bolnim problemima države — depopulacijom i nedostatkom novca.

    Nezadovoljstvo Brisela izazvala je činjenica da u Litvaniji vodu putem vodosnabdevanja dobija samo 80 odsto stanovništva, a na centralni kanalizacioni sistem povezano je još manje — 72 odsto stanovništva zemlje (umesto 98 odsto kako je propisano u EU). Jednostavnije rečeno, radi se o toaletima seoskog tipa. Njihova rasprostranjenost u unutrašnjosti Litvanije, prema Evropskoj komisiji, može da nanese štetu životnoj okolini, jer se otpad ne prerađuje pravilno.

    Ova situacija dovodi do pretnje da Vilnjus bude kažnjen. Postoje presedani: ranije je za slično narušavanje evropske birokratije sa dva miliona evra kažnjen Luksemburg, koji smatramo za model dobrog uređenja.

    Civilizacija počinje od toaleta

    Odbornik Opštine Klajpedi Vjačeslav Titov izjavio je listu „Vzgljad“ da za njegov grad pitanje uvođenja vodovoda i kanalizacije u domove nije aktuelan. Klajpeda je 1945. bila razrušena, a obnavljala se „sa svim povoljnostima“. A za poslednjih deset godina lokalni vodovod aktivno priključuje u svoju vezu okolna sela. Za mala naselja u Litvaniji, posebno za ona u kojima broj stanovnika ne prelazi 2.000, pitanje koje je postavila Evropska komisija je zaista aktuelno.

    „Po mom mišljenju, ozbiljnost situacije je sledeća. Litvanija, koja dobija milione subvencija Evropske unije za konkretne ciljeve za sprovođenje komunikacija neophodnih za stanovništvo, potrošila je sredstva, ali nije u potpunosti ispunila svoje obaveze. Ove subvencije ’rastvorile‘ su se u velikim gradovima, a do malih naselja ako su i dolazile, dolazile su u veoma maloj meri“, smatra Titov.

    Prema njegovim rečima, nespremnost vlasti da ulažu u poboljšanje unutrašnjosti vezano je za masovni odliv stanovništva. Stanovnici velikih gradova takođe aktivno emigriraju, ali upravo se u malim mestima to posebno oseća.

    Viši naučni saradnik Litvanskog centra za društvena istraživanja Vidmantas Daugirdas ističe da će slabo naseljene oblasti (manje od 12,5 stanovnika po kvadratnom kilometru) „vrlo brzo postati izazov za državu“. Istim trendovima su pogođene i razvijene zemlje Evrope, ali naučnik smatra da se „po tempu depopulacije Litvanija nalazi na prvom mestu u EU i jedna je od vodećih u svetu“. „Ponekad se to naziva demografskom depresijom, iz nade da je ovo privremena pojava. Ali taj proces je nepovratan u slabo naseljenim oblastima“, objašnjava naučnik.

    Trenutno je prosečna gustina naseljenosti u Litvaniji 43,6 stanovnika po kvadratnom kilometru. Ali, na primer, u Švenčonskoj oblasti bliži se indeksu od pet stanovnika. Ovu oblast po nivou demografskog pada prate Varenski, Ignalinski, Zarasajski i Retavski okrug. Ko želi da ulaže u snabdevanje nekoliko preostalih stanovnika čak i osnovnim udobnostima?

    „Mala naselja se zbog imigracije prazne, a stariji ljudi koji su navikli da žive bez modernih toaleta nisu spremni da u njih ulažu svoje male prihode. Relativno nova naselja koja su nastala, kao pravilo, u blizini velikih gradova, odmah se opremaju individualnim bunarima i kanalizacijom — u suprotnom kuća ne može da dobije dozvolu za gradnju. Ali, nisu svi srećni da žive u takvim naseljima“, žali se Titov.

    Čak i sada vlasti nameravaju da prebace teret novčanih kazni, kojima im preti EU, na leđa običnih ljudi. Uostalom, Brisel je jasno stavio do znanja da bi moglo da se prođe bez ikakvih sankcija ukoliko Litvanija u kratkom periodu pretvori primitivne seoske toalete u evrotoalete sa svim pogodnostima. Kao odgovor, portparolka Ministarstva za zaštitu životne sredine te zemlje Agne Knežajte Hofman izjavila je da postoji namera da se donese zakon kojim bi se od građana zahtevalo povezivanje na kanalizacioni sistem. „Planira se da se stanovnicima da vreme za priključivanje. A ukoliko se i posle toga ne priključe, čekaju ih kazne“, pripretila je ona.

    Vlasti planiraju da zaostalo stanovništvo primoraju da uđe u civilizaciju samo strogim metodama. Predstavnik preduzeća za snabdevanje vodom u Vilnjusu Antanas Bubnjalis takođe je rekao da su mnogi Litvanci dobrovoljno ogrezli u nekulturu. „Stanovništvo su se već opremili individualnim bunarima i zbog toga ne žele da budu povezani sa centralnim kanalizacionim sistemom. A deo populacije navikao je da živi u kućama bez vode i kanalizacije, ili ne može da investira u bolji kvalitet života — oni koriste vodu iz česmi i uličnih toaleta“, naglašava on.

    Kalinjingrad
    © Sputnik / Igor Zarembo

    Titov smatra da su u ovom slučaju represivne metode neprikladne. „Sudeći po izjavama zvaničnika, oni planiraju da unesu izmene u zakon koji, pod pretnjom novčane kazne, obavezuje stanovnike zemlje da se povežu sa centralnim sistemima. Ali, to će biti još jedno birokratsko preterivanje. Birokrate će samo prebaciti svoje obaveze pred zvaničnicima EU i svoje neuspehe na leđa običnih stanovnika Litvanije. To će biti velika greška“, uveren je odbornik. On smatra da bi na mestu mnogih stanovnika dvaput razmislio pre potpisivanja sporazuma o priključivanju na centralizovani kanalizacioni sistem — sve zaista zavisi od novca.

    „Da bi se izvršilo pripajanje, prvo je potreban projekat koji će koštati 300-500 evra. Plus, biće potrebno i sopstveno ulaganje. Ovde cena zavisi od veličine dela, a to je još najmanje 2.000 evra. Ako se brojilo polomi, taksa se obračunava ne samo po broju stanovnika već i po broju žbunja, drveća, ptica, zečeva i drugih životinja. Kada je gradsko veće Klajpede utvrđivalo ova pravila, ja sam se snažno protivio, jer će u tom slučaju vlasnik kuće morati da proda svoj dom da bi otplatio vodu. Na taj način, da bi ispunile svoje obaveze prema Briselu, litvanske vlasti treba da preuzmu sve troškove za priključivanje na sebe. A kažnjavanje običnih Litvanaca novčanom kaznom za toalete sa rupom u podu — to je samo još jedno birokratsko ludilo. Osim ako na ovaj način ne žele značajno da popune budžet zemlje“, zaključuje Titov.

    Slično:

    Niče nova EU na tri mora
    EU dobija tužioca za borbu protiv pronevera
    Tagovi:
    kanalizacija, kazne, toalet, Litvanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga