18:38 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 28
    Pratite nas

    Grupa „​Prajvasi internešnel“ tvrdi da poseduje dokumenta koji dokazuju da britanske obaveštajne službe prikupljaju podatke o milionima građana Velike Britanije preko društvenih mreža poput Fejsbuka ili Tvitera, kao i da informacije o stanovništvu dele sa privatnim kompanijama bez dozvole britanske Vlade.

    Radi se o biografskim podacima, o komercijalnoj i finansijskoj delatnosti, prijateljima, podacima o putovanjima, kao i drugima koji po zakonu ne bi trebalo da budu objavljivani.

    Prajvasi Internešnel je odbila molbu Sputnjika da iskomentariše situaciju, a  ranije je optužila  specijalne službe Velike Britanije da prikupljaju podatke iz baza privatnih kompanija i  organizacija.

    Drugi dokumenti do kojih je došla „Prajvasi internešnel“ pokazuju da Uprava inspektorata kao telo koje ima zadatak da ostvari nadzor delatnosti obaveštajnih organa, ali da ovo telo nije „nije bilo obavešteno“ o tome da obaveštajne službe razmenjuju podatke sa inostranim vladama i pravosudnim organima.

    S druge strane, Upravu inspektorata brine delatnost privatnih kompanija koje imaju status izvršilaca određenih zadataka, kao i status administratora i dostup informacijama, posebno zato što nema zaštite od zloupotrebe sistema.

    Jedan od dokumenata Uprave inspektorata — nacrt izveštaja u kojem se kratko izlažu rezultati revizije operacija za 2017. godinu sa bazama ličnih podataka BLP (Bulk personal datasets, BPD) označava termin koji je 2015. godine u upotrebu uveo Parlamentarni komitet za obaveštajnu delatnost i bezbednost i označava bazu onih podataka putem kojih se može identifikovati pojedinac, a koje su prikupljale obaveštajne službe. U dokumentu Uprave se poziva na „podatke prikupljene sa društvenih mreža“ u trenutku kada agencije obrađuju različite BLP, ukazujući da sadržaj sa društvenih mreža poput Fejsbuka ili Tvitera zaista dospeva u baze podataka obaveštajnih službi.

    Vlada Velike Britanije je mnogo puta tvrdila da postoje efikasne mere kako bi se sprečile zloupotrebe, ali „Prajvasi internešnel“ pokazuje da stvari stoje sasvim drugačije.

    Upotreba BLP od strane obaveštajnih službi je prvi put otkrivena u martu 2015. godine i objavljena u izveštaju Parlamentarnog komiteta za obaveštajnu delatnost i bezbednost. Mora se istaći i da je ovaj izveštaj prošao popriličnu redakturu, čak i cenzuru. Informacije o tome koliko baza podataka tipa BLP prave različite agencije i gde se ti podaci skladište, nisu stigle do javnosti.

    Pa ipak, u izveštaju se govori da sačuvani podaci mogu da se tiču religijske pripadnosti, rasnog ili etničkog porekla, političkih pogleda, zdravstvenog stanja, seksualne orijentacije, kao i informacije koje po zakonu ne bi smele biti dostupne javnosti ili trećim licima.

    „Prajvasi internešnel“ je takođe pokrenuo pitanje o kredibilitetu podataka kojima raspolaže Vlada.

    Tagovi:
    obaveštajna služba, praćenje, Fejsbuk, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga