07:40 23 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Evropski parlament

    Bura u srcu Evrope: Zašto samo fašisti i nacisti, a ne i srp i čekić

    © Flickr/ European Parliament
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    3118

    Predstavnici Saveta EU i Evropske komisije i poslanici u EP izrazili su zabrinutost zbog širenja mržnje u evropskim društvima, koje prati isticanje nacističkih i fašističkih simbola, dok su pojedini poslanici iz zemalja srednje i istočne Evrope naglasili i pitanje isticanja komunističkih simbola.

    Rasprava na plenarnoj sednici EP u sredu, u Strazburu, o zabrani nacističkih i fašističkih simbola i slogana u čitavoj EU održana je na inicijativu hrvatskog poslanika u EP Ivana Jakovčića (IDS), koji očekuje da se takva zabrana uskoro zakonski reguliše na evropskom niovu.

    „Tužna je činjenica da se danas više nego proteklih decenija na ulicama evropskih gradova okupljaju ljudi koji veličaju nacizam i fašizam u raznim državama. Videli smo nedavno šta se dešavalo na ulicama Varšave, Madrida, Sofije, Zagreba, Beograda i drugih mesta. Previše je manifestacija mržnje oko nas da bismo mogli da ćutimo“, rekao je Jakovčić učestvujući u raspravi.

    Jakovčić je izrazio žaljenje što još ima zemalja i vlasti u EU koje se prema simbolima i sloganima fašizma, nacizma ili ustaštva odnose bez ozbiljnih sankcija i čvrstih reakcija, te je pozvao na zakonska rešenja na evropskom nivou u borbi protiv korišćenja slogana zločinačkih režima.

    Zamenik ministra za evropske poslove Estonije Mati Masikas govorio je u ime Evropskog saveta i upozorio je na alarmantno širenje netolerancije i mržnje u Evropi.

    „Oni koji zaboravljaju greške iz svoje prošlosti, rizikuju da ih ponove. Ali koji god da je razlog ovog zabrinjavajućeg fenomena, za njega nema opravdanja“, kazao je Masikas, preneo je hrvatski portal „Telegram“.

    Evropski poverenik za migracije Dimitris Avramopulos je kazao da se Evropska komisija zalaže za odbacivanje totalitarnih režima i ideologija nacizma i fašizma.

    Dubravka Šuica (HDZ/EPP) je kazala da su za razliku od kolega iz Zapadne Evrope, u Hrvatskoj još sveža sećanja na totalitarni režim koji nije bio ni fašistički ni nacistički, ali se obračunavao sa neistomišljenicima, pojedincima i grupama koje je smatrao pretnjom po samog sebe.

    „Novija istorija sveta govori o milionima smrti direktno ili indirektno povezanih upravo s komunističkim režimima i njihovi simboli jednako su neprihvatljivi u Evropi 21. veka, kao i fašistički i nacistički“, kazala je Šuica, koja je prozvala predlagače zbog toga jer u svoj predlog nisu uključili i komunizam.

    Ruža Tomašić, iz Evropskih konzervativaca i reformatora (ECR), kazala je da „nacistički i fašistički simboli ne smeju da budu dobrodošli u javnom prostoru i da treba učiniti sve kako bi građani u potpunosti postali svesni grozota koje ta ideologija predstavlja i odrekli se njenog nasleđa“.

    Smatra da isto treba učiniti i sa komunističkim nasleđem, koje se, kako je rekla, nažalost neretko lavi i propagira i u EP.

    „Pod fašizmom i nacizmom pobijeno je 17 miliona ljudi, a pod komunizmom 90 miliona“, ustvrdila je Tomašićeva.

    Sličnog je mišljenja i češki zastupnik Marek Jurek (ECR), koji smatra da se ne radi „o iskrenoj raspravi“, jer se u njoj ne govori i o srpu i čekiću.

    Mihaela Šojdrova (EPP) je izrazila zabrinutost zbog veličanja nacizma i fašizma, te je pozvala na bolje obrazovanje mladih koji „nemaju iskustva s fašističkim i komunističkim ideologijama“.

    Poljska zastupnica Roza Grafin (EPP) kazala je da se radi o simbolima koji nas podsećaju na noćne more tridesetih godina 20. veka i na jevrejska geta, izrazivši razočaranje „što ponovo moramo da ih gledamo“.

    Stelios Kuloglou, iz Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice (GUE/NGL), smatra da bi zabrana bila tek „simbolični gest“, te da se treba pozabaviti „renesansom tog fenomena“, tj. politikom strogih mera štednje i socijalnom nepravdom zbog čega se potlačeni radnici okreću desnici.

    Njegova koleginica, Italijanka Eleonora Forenca traži potpunu zabranu spomenutih simbola, a na poređenje „svastike“ i „srpa i čekića“ odgovara da je „Crvena armija ta koja je oslobodila Evropu od nacizma i fašizma“.

    Nemački nezavisni zastupnik Udo Vigt smatra da „snažna demokratija prihvatanjem zabrana pokazuje slabost“.

    „Zabrana stvara nove totalitarizme. Možete imati punu slobodu ili nikakvu“, kazao je Vigt.

    „EP je u više navrata raspravljao o iskustvima Evrope s ekstremističkim ideologijama, a 2005. godine su članice iz bivšeg komunističkog bloka nakon ulaska u EU odmah zatražile zabranu isticanja komunističkih simbola na evropskom niovu, što nije prihvaćeno“, podsetio je Vigt.

     

    Tanjug

    Tagovi:
    jačanje, desnica, rasprava, EU, Brisel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga