22:08 17 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    EU zastave na vetru iza bez saobraćajnog znaka ispred sedišta EU u Briselu.

    Da li je još jedna država na putu ka izlasku iz EU

    © AP Photo / Virginia Mayo
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 391
    Pratite nas

    Razdor između Brisela i Varšave zbog sporne reforme pravosudnog sistema Poljske, uprkos pokretanja Člana 7, odnosno takozvane „nuklearne opcije“, neće dovesti do udaljavanja te zemlje od EU, smatraju analitičari, dok mnogi u tom koškanju vide čak mogućnost da Poljaci od svega toga profitiraju.

    Naime, kulminacija u odnosima usledila je pošto je poljski predsednik Andžej Duda, mimo pretnji iz Brisela, potpisao dva zakona koji revidiraju pravosuđe, čime je poslao svojevrsnu poruku EU da ga pretnje ne plaše.

    Međutim, analitičari upozoravaju da razloga za strah ipak ima jer, iako je Duda već dobio uveravanja od Mađara da neće podržati uvođenje sankcija Poljskoj budući da je neophodno da sve članice budu jednoglasne, EU namerava da zaobiđe Budimpeštu i isključi je iz glasanja.

    Ukoliko do toga uopšte i dođe, to bi značilo da će Poljska ostati bez prava glasa u Uniji, da će joj biti uvedene određene sankcije, kao i da će joj biti ukinuta finansijska podrška koju dobija iz pristupnih fondova EU.

    Kiril Koktiš sa Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose tvrdi da to i neće biti neka velika šteta za Varšavu, s obzirom na to da je Poljska sva ta finansijska sredstva već iskoristila, pa je sad na redu ispunjavanje obaveza, a ovaj korak predstavlja način da se te obaveze mimoiđu, pogotovu kada su u pitanju migranti.

    „Vladajuća poljska stranka Pravo i pravda će objašnjavati svom biračkom telu da je zemlja opkoljena neprijateljima, da Brisel vređa nacionalna osećanja Poljaka. Može se reći da je to genijalni potez Varšave, s obzirom na to da je izabrala najpovoljniji trenutak da se posvađa sa EU — dobila je sve moguće benefite, a nije ispunila nijednu obavezu“, obrazlaže on.

    Govoreći o eventualnoj podršci mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je obećao da će staviti veto prilikom glasanja, Koktiš je mišljenja da mu Brisel neće dozvoliti da to uradi tako što bi objedinio glasanje o uvođenju kaznenih mera i Mađarskoj i Poljskoj, čime bi obe te zemlje bile onemogućene da u tom glasanju i učestvuju.

    Sa druge strane, profesor sa Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović mišljenja je da ovo sve neće dovesti do udaljavanje Poljske od EU, a kamoli do eventualnog izlaska te zemlje iz Unije. Po njegovom mišljenju, u pitanju je samo jedan od mehanizama kako bi se sankcionisalo to ponašanje koje, po mišljenju Brisela, odudara od vladavine prava, demokratije i poštovanja ljudskih prava.

    Kako objašnjava, slične mere preduzete su i pored naših istočnih komšija, kada je u jeku bila borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i nedovršavanje internih reformi u skladu sa evropskim standardima — tada se Bugarska suočila sa suspenzijom određenih fondova, što bi moglo da bude slična mera koja bi se primenila i protiv Poljske.

    Upitan da li pokretanje Člana 7 protiv Poljske može da se protumači i kao svojevrsni napad na celokupnu istočnu Evropu i svrstavanje Varšave u položaj „manje povlašćenih zemalja“, Đukanović smatra da o tome nema govora, već da je u pitanju isključivo Poljska — zemlja koja se ne pridržava određenih standarda na koje se obavezala ulaskom u Uniju.

    Đukanović dodaje i da je jako teško predvideti kakav rasplet će imati celokupna ova priča i koje bi posledice Poljska mogla da pretrpi, imajući u vidu svu složenost tog pitanja. „Mislim da će sve strane probati da postignu neku vrstu kompromisa oko tih zakona koji su sporni“, zaključuje Đukanović.

    Podsećanja radi, odluka o aktiviranju Člana 7 usledila je kao reakcija na više zakona koje je desničarska partija Pravo i pravda donela tokom dve godine na vlasti, a čime je stekla veću kontrolu nad pravosudnim sistemom. Naime, reč je o 13 zakona koji su promenili čitavu strukturu pravosudnog sistema, a izvršnim i zakonodavnim institucijama je sistematski omogućeno da se politički mešaju u pravosuđe.

    Kako je Komisija objasnila, Član 7 treba da obezbedi da sve države-članice EU poštuju zajedničke vrednosti EU, uključujući vladavinu prava, a deluje kroz dva mehanizma — preventivno, u slučaju jasnog rizika od ozbiljnog kršenja, i kazneno, u slučaju postojanja ozbiljnog i dugotrajnog kršenja.

    Tagovi:
    Član 7, reforme, pravosuđe, sankcije, Andžej Duda, EU, Poljska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga