19:45 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Černobiljska nuklearna elektrana

    Kako je Černobilj postao „raj na Zemlji“ (foto, video)

    © Sputnik / Stringer
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    0 485

    Priroda se u okolini nekadašnje černobiljske nuklearne elektrane neverovatno razvila, stvorio se svojevrsni „raj na Zemlji“ — ljudi nema, a šume su prelepe, reke i jezera su čisti. Pored toga, i Ukrajinci i Belorusi su dovukli najrazličitije vrste životinja u taj predeo i one su se dosad poprilično razvile.

    Za sve nas Černobilj danas predstavlja jednu bogom zaboravljenu rupu gde se nekada nalazio grad od oko 14.000 stanovnika, iako je upravo to mesto svojevremeno predstavljalo izuzetno važno trgovačko i industrijsko sedište na rečnom putu između Baltičkog i Crnog mora.

    Naime, taj grad je udaljen svega 15 kilometara od čuvene nuklearne elektrane Lenjin, gde se 1986. godine dogodila katastrofa na reaktoru broj četiri. Međutim, malo ko zna da je grad Pripjat prošao još gore, budući da je on brojao oko 50.000 stanovnika, koji su mahom bili zaposleni u elektrani. Sve u svemu, više od 100.000 ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove.

    Danas su to napušteni gradovi. Stanovi, bazeni, bolnice i ostale ustanove su ostavljene da trunu, a stanovnici su nakon nesreće mogli da ponesu samo kofer sa dokumentima, knjigama i odećom koja nije bila kontaminirana. Međutim, početkom 21. veka, zgrade i stanovi su potpuno opljačkani, a krale su se čak i klozetske šolje, nakon čega su se svi stanovi ispunili vodom, pa nije neobično da se vidi kako drvo raste kroz krov kuće ili u samoj kući.

    U jednoj od zgrada u Pripjatu, Ukrajina
    CC0 / Pixabay
    Jedna od zgrada u Pripjatu, Ukrajina

    S obzirom na to da je celokupna zona bila zatvorena dugi niz godina, pa ljudska noga nije smela tamo ni da kroči, priroda je počela da se razvija samostalno, a životinje su nesmetano ulazile na tu teritoriju. Čak su na to područje prebacili i jedan broj divljih konja Prževalskog, gde su oni živeli „kao u raju“, objašnjava naučni saradnik ruskog Instituta za radijaciju i higijenu Mihail Balonov.

    Pas u zoni zračenja oko nuklearne elektrane Černobilj.
    © Sputnik / Andrei Aleksandrov
    Pas u zoni zračenja oko nuklearne elektrane Černobilj.

    „Veća je verovatnoća da će vas vukovi pojesti nego da ostanete ozračeni. Priroda se neverovatno razvila u tom području. Tamo je raj na Zemlji za prirodu — ljudi nema, a šume su prelepe, reke i jezera su čista. Pored toga, i Ukrajinci i Belorusi su dovukli najrazličitije vrste životinja u taj predeo i oni su se dosad prilično razvili. Međutim, vukovi zaista jesu opasnost, uopšte se ne šalim“, kaže on.

    To je za Sputnjik potvrdio i Vladimir Gubarev, jedan od prvih novinara koji je posetio Černobilj nakon havarije. Kako kaže, priroda je oživela i izgleda fantastično, dok su se na toj teritoriji sada pojavili i neverovatni primerci flore i faune, baš kao sa Crvene liste zaštićenih vrsta, iako je najveća anomalija prisutna na tom području —  albinizam.

    Čak su i sve one priče o dvoglavim kozama i unakaženim ljudima apsolutna izmišljotina, dodaje on. „Bilo je jako puno neverovatnih priča na račun Černobilja, ali su naučnici još tada govorili da će najveći problem predstavljati upravo onkološke bolesti, i to zbog neadekvatne zaštite ljudi koji su tamo živeli. To se i dogodilo, a posledice se osećaju i danas“, priseća se on.

    Bor u blizini nuklearne eletrane Černobilj
    © Sputnik / Igorь Kostin
    Bor u blizini nuklearne eletrane Černobilj

    Međutim, prema rečima Vjačeslava Grišina, predsednika organizacije „Savez Černobilja“, uprkos tome što kontaminacija plutonijumom, koji i predstavlja najveću opasnost za ljudsko zdravlje, nije bila toliko velika, već su glavni zagađivači bili cezijum-137 i stroncijum-90, čiji je period poluraspadanja 30, odnosno 12 godina, situacija u tom predelu nije toliko ružičasta.

    Recimo, pojašnjava on, proizvođači heljde u Brjanskoj oblasti, koja je takođe bila u zoni ekološke katastrofe, žale se da skoro niko ne želi da kupuje njihove proizvode. Kako tvrdi, postoji snažan psihološki faktor — ljudi koji su živeli na tim područjima i dalje strahuju zbog zdravstvenog stanja generacija koje dolaze, i ako dete često boluje i ima slab imunitet, ljudi veruju da je to posledica radijacije.

    Sa druge strane, iako zvuči neverovatno, upravo Černobilj i Pripjat danas predstavljaju jednu od najpopularnijih destinacija među turistima koji vole adrenalin i izazovna odredišta. Tu su i oni ljudi kojima su dosadile klasične destinacije i turistički popularne zemlje, pa su željni nečeg uzbudljivijeg, što se ne može videti svaki dan. 

    Grišin objašnjava da turistički obilasci nisu opasni po zdravlje ljudi, pod uslovom da se pridržavaju pravila i putuju u sastavu organizovane grupe sa vodičem. Onaj koji se odlučio za „divlji turizam“ i kampovanje pod otvorenim nebom rizikuje, uslovno rečeno, da naiđe na plutonijumsku mrlju, jer teritorija nije do kraja dekontaminirana. 

    Trenutna merenja pored tog kobnog reaktora broj četiri, koji je nedavno prekriven najnovijim sarkofagom, pokazuju da zračenje iznosi do 25 mikrorendgena na sat, dok se, recimo, u Moskvi normalnim smatra rezultat do 20, napominje Grišin, iako naglašava da i dalje postoje određene lokacije na kojima je nivo radijacije prilično visok.

    Tagovi:
    fauna, flora, posledice, eksplozija, nuklearna elektrana, turizam, Sovjetski Savez, Černobilj, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga