00:25 19 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Sajber rat

    Zapadni obaveštajci odredili novu „bazu“ za borbu protiv Rusije

    © Flickr / Vishvendra Rai
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Jovana Vukotić, Miloš Ćurčin
    0 155

    Nalazeći se u senci svog gigantskog suseda — Rusije — Finska strepi da bi pre ili kasnije mogla biti upletena u „hibridni rat“, usled čega je ministar pravde te zemlje Anti Hakanen predložio stvaranje svojevrsne međunarodne koalicije za borbu protiv te pretnje, u kojoj bi pre svega trebalo da se nađu SAD.

    Kako prenosi list „Indipendent“, iako Finska, sa ukupnom populacijom od oko 5,5 miliona stanovnika, ne predstavlja važnog geopolitičkog igrača na međunarodnoj političkoj areni, ta zemlja je ušla u žižu javnosti nakon što je u Helsinkiju održan istorijski susret dvojice lidera — Donalda Trampa i Vladimira Putina.

    Pored toga, Helsinki je takođe postao i štab Evropskog centra za borbu protiv hibridnih pretnji, koji podržava NATO, sa zadatkom da se prvenstveno bavi izradom strategija za sajber-odbranu, dok ga u najvećoj meri finansiraju Amerika, zatim Velika Britanija i Francuska, kao i skandinavske zemlje.

    „Pojavila se potreba da se stvori šira koalicija zemalja koje dele iste vrednosti, a to su pre svega SAD, Velika Britanija i ostale države Evropske unije, dok ostale zemlje poput Rusije, Kine i Irana ne dele te vrednosti“, ocenio je Hakanen. Kako tvrdi, zahvaljujući već postojećim propisima o zaštiti podataka u Evropi, postoji već dobar sistem koji bi mogao da posluži kao osnov za ovu koaliciju, ali da bi sve funkcionisalo potrebno je da se toj inicijativi pridruže i SAD.

    Johan Bekman, finski politikolog, tvrdi da specijalne službe Velike Britanije i SAD odavno rade na stvaranju obaveštajne koalicije protiv Rusije, a u tom cilju već se stvaraju novi centri u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Finskoj, koje nazivaju upravo centrima za borbu protiv hibridnih opasnosti.

    Ruska vojska
    © Sputnik / Alekseй Kudenko

    Hibridna opasnost, kako objašnjava, moderni je termin koji je zapravo samo izgovor za stvaranje novih obaveštajnih centara protiv Rusije, što je i bio povod za otvaranje centra u Finskoj, pre otprilike godinu dana. Tada je čak usvojen i specijalni zakon u kom stoji da finske vlasti nemaju pravo da se mešaju u rad ovog centra.

    „A zašto baš Finska? Za američke i britanske obaveštajne i specijalne službe, ta zemlja je interesantna jer je veoma blizu Rusije, a Amerikanci upravo zato sa Finskom i drugim nordijskim državama razvijaju veoma bliske odnose i jačaju saradnju. Upravo sa teritorije Finske SAD i Britanija mogle bi da sprovode različite obaveštajne operacije“, obrazlaže on.

    Bekman ističe i da se ovde radi o pokušaju spuštanja nove gvozdene zavese, i u to upravo u informaciono-psihološko-obaveštajnoj sferi — sve se to radi kako bi se prikupljale informacije u smislu antiruskih provokacija, propagande i različitih specijalnih operacija, u tom smislu i antiterorističkog karaktera.

    „Videli ste šta se desilo u Donbasu, mislim na ubistvo Zaharčenka, to je tipičan i, nažalost, tragičan primer toga na šta su sve spremni. Kao, uostalom, i tragedija sa ’boingom‘, baš kao i slučaj sa trovanjem Skripaljevih. Kako bi delovale protiv Rusije i provocirale različite reakcije protiv Moskve, američke i britanske službe su spremne na mnogo toga“, ocenjuje on.

    Evgenije Benj, rukovodilac Moskovskog politikološkog kluba, tvrdi da su u savremenoj geopolitici mitovi i realnost još vrlo tesno isprepleteni — mitovi su i dalje živi i često igraju značajniju ulogu od realnosti, dok je pojam hibridnog rata sveprisutan po medijima i internetu, a posebno od 2014. godine, otkako se Krim pripojio Rusiji, odnosno otkako su se stavovi Rusije i Zapada udaljili.

    On, međutim, nije saglasan sa Bekmanom kada je u pitanju ponovno spuštanje „gvozdene zavese“, jer, kako objašnjava, svet se za ovih 50 godina drastično promenio, ljudi sa svih strana sveta su povezani internetom, a jako je teško jednom građaninu Amerike zabraniti da otvori profil na ruskoj društvenoj mreži, baš kao što je i običnom Rusu teško zabraniti da otvori profil na, recimo, Fejsbuku.

    Inače, finski ministar se u svom govoru dotakao i pitanja glasanja na izborima elektronskim putem, rekavši da bi, iako bi takva inicijativa naizgled trebalo da doprinese demokratizaciji društva i omogućavanju većih prava birača, takav izborni sistem zapravo oslabio bezbednost i uticao na smanjenje poverenja javnosti.

    „Susreli smo se sa novim fenomenom — postoji istraživanje koje govori o tome da svega 20 odsto milenijalaca smatra demokratiju najbolji državnim uređenjem, te da će se sa godinama koje dolaze ta brojka dodatno smanjivati. Samim tim, glavna stvar u budućnosti nije da se izborimo s ekonomskim problemima sa kojima se suočavamo, već da odbranimo demokratiju“, zaključuje Hakanen.

    Tagovi:
    hibridni rat, bezbednost, sajber, NATO, Rusija, Finska, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga