19:13 14 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Predsednik Ukrajine Petro Porošenko i nemačka kancelarka Angela Merkel pre sastanka u Kijevu

    Ukrajinski poslanik optužio Merkelovu za gubitak Krima

    © AP Photo / Efrem Lukatsky
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    2114

    Poslanik ukrajinske Vrhovne rade Jurij Čižmar okrivio je nemačku kancelarku Angelu Merkel za to što je Ukrajina izgubila Krim i situaciju u Donbasu.

    Da se nemačka kancelarka nije protivila obezbeđivanju Ukrajine akcionim planom za uključivanje u NATO, Ukrajina bi izbegla konflikt u Donbasu i gubitak Krima, istakao je Čižmar za televiziju „ZIK“.

    „Drugo je pitanje da prema Angeli Merkel imamo veoma čvrst stav zbog činjenice da ona mora danas da garantuje bezbednost Ukrajine, a upravo ona je 2008. godine u Bukureštu zbog Putinove Rusije postavila pitanje da se Ukrajini ne da (akcioni plan o članstvu u NATO-u). Da smo ga tada imali, danas možda ne bi bilo Donbasa i Krima, zato imamo mnogo pitanja za nju“, rekao je Čižmar.

    Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

    Rusko rukovodstvo više puta je izjavljivalo da su stanovnici Krima demokratski, u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.

    Kijev je u aprilu 2014. godine pokrenuo vojnu operaciju protiv samoproglašene Donjecke i Luganske narodne republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.

    Kijev je više puta optuživao Moskvu za mešanje u poslove Ukrajine. Rusija to negira i takve optužbe naziva neprihvatljivim. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana unutrašnjeg ukrajinskog sukoba i da je zainteresovana da Ukrajina prevaziđe političku i ekonomsku krizu. 

    Akcioni plan za članstvo u NATO-u je program za prijem novih članova u Severnoatlanski pakt. Započeo je u aprilu 1999. i predviđen je za pomoć zemljama koje planiraju da postanu članice NATO-a. Program pruža zemljama-kandidatima povratne informacije o njihovim aktivnostima vezanim za pripremu za članstvo u NATO-u i pridržavanje standarda NATO-a u svim glavnim oblastima.

    Kijevske vlasti očekivale su od NATO-a pozitivan odgovor na Akcioni plan za članstvo na samitu u Bukureštu 2008. godine, ali tada nisu donete nikakve konkretne odluke o ovom pitanju. Protiv toga bile su Francuska, Nemačka i neke druge evropske zemlje. Rukovodstvo alijanse samo je konstatovalo da su za Ukrajinu vrata NATO-a i dalje otvorena i da ona može da postane član organizacije.

    Pri tome je nakon što je Viktor Janukovič izabran za novog predsednika 2010. godine Ukrajina proglasila nesvrstan status i odustala od članstva u savezu.

    Tagovi:
    Angela Merkel, Rusija, Ukrajina, Krim, Donbas
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga