07:28 14 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Tereza Mej na transparentu na protestu zbog Bregzita

    Tereza Mej — hod po mukama (video)

    © AP Photo / Matt Dunham
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    0 181

    Iako nam se činilo da je britanska premijerka Tereza Mej osigurala jedinstvo svoje Vlade, jutros su Ujedinjeno Kraljevstvo potresle ostavke trojice ministara i ne samo da je doveden u pitanje bregzit, već su provejavale priče i o raspadu zemlje.

    Bivši diplomata dr Zoran Milivojević, u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“, kaže da je Tereza Mej na mukama i da to pokazuje kolike su razlike ne samo u Konzervativnoj stranci, već uopšte u Ujedinjenom Kraljevstvu.

    „Mejova više ne može nazad, a centralno pitanje je pod kojim će se to uslovima desiti, jer smo videli da se ključni ljudi na funkcijama oko toga ne slažu. Ostavku je podneo i ministar koji je vodio pregovore, a vidimo da jedno konzervativno krilo te stranke ne može da se saglasi sa bregzitom. Oni smatraju da bi Britanija trebalo totalno da izađe iz EU, dakle nisu ni za kakve ustupke“, kaže diplomata. 

    Milivojević ocenjuje da oni smatraju da Velika Britanija treba da se posveti sopstvenoj političkoj strategiji i da se vrati na svetsku cenu kao jedna od vodećih svetskih sila.

    Ipak, taj diplomata naglašava da postoji lobi koji ima u vidu ekonomske efekte, s jedne strane, i pitanje granice sa Irskom, sa druge, koja može da dovede do raspada Ujedinjenog Kraljevstva. 

    „Tereza Mej sada nema odstupnicu, ona je vodila te pregovore i sada je već zakazan i vanredni Savet Evropske unije koji će to prihvatiti. Sada čekam da se oglasi Boris Džonson i još po neki od tvrdih Engleza da vidimo šta će to značiti. U svakom slučaju, stvar se komplikuje i na britanskoj unutrašnjoj strani, ali po pitanju izlaska te zemlje, imajući u vidu šta se dešava u EU,“ kaže Milivojević.

    Da je veoma komplikovana politička scena u EU govori i podatak da je upravo istekao ultimatum da Italija povuče svoj predlog budžeta.

    Milivojević podseća da Italija nije ništa učinila suprotno pravilima Ugovora iz Mastrihta, prema kojem je ponudila budžet koji ima deficit manji od 3 odsto, ali ni to neće da prihvate u EU pre svega zbog teškoća koje postoje u evrozoni. 

    „Vlada Italije nema odstupnicu, jer je to njihova politička platforma i oni bi sebe doveli u situaciju da bi, kada bi doneli odluku da to promene, u isto vreme podneli ostavke. S druge strane, Brisel takođe nema neki manevarski prostor i mislim da će učiniti uslugu Italijanima, ali sve to pokazuje kakvo je stanje u Evropskoj uniji i šta nas čeka“, kaže bivši diplomata.

    Naš sagovornik dodaje da će izbori za Evropski parlament biti održani za manje od šest meseci, već na proleće, i da će u njegovom novom sazivu biti drugačiji raspored političkih snaga.

    „Evropska unija je ušla u reverzibilni proces, prvi put se razgrađuje, izlazi jedna zemlja i to ne bilo koja, već ozbiljna država. Zato se postavlja pitanje šta to znači za budućnost Unije, a šta za nas.“ 

    Milivojević, koji je u nekoliko mandata službovao u zemljama EU, objašnjava da je za Srbiju to novi znak pitanja, nova neizvesnost, odnosno da li smo uopšte moguća nova članica i pod kojim uslovima. Taj diplomata pojašnjava da posle izbora dolaze nova komisija i novi raspored snaga, koji tek treba da definišu politiku i strategiju Evropske unije.

    „Ovaj mandat se završava sa tim da proširenje praktično nije bilo na dnevnom redu. Komisija Evropske unije, koja je tehnički organ, izašla je sa tom strategijom u februaru ove godine, ali proširenje, međutim, nikada nije usvojeno na nivou same EU. Dakle, videćemo prvo da li će to uopšte biti predmet ne samo nove komisije, nego uopšte briselskih čelnika“, objašnjava naš sagovornik.

    Sa druge strane, imamo poruke francuskog predsednika Emanuela Makrona koji kaže da prvo treba reformisati Evropsku uniju i staviti je na neku normalnu poziciju sa svim teškoćama i problemima koje ima, a u prvom planu evrozonu i institucionalne reforme, kaže Milivojević.

    On smatra da ne treba previše verovati komesaru za proširenje Johanesu Hanu, koji nas teši da ima nade, a u stvari se samo kandiduje za neku novu funkciju i zavisi od narednih izbora i od sledećeg rasporeda snaga. Naš sagovornik dodaje da razume interese Hana i njegove šefice Federike Mogerini da pokušaju da isposluju kakav takav uspeh do kraja mandata, ali sa druge strane mi nemamo nikakvu obavezu da im izađemo u susret, jer se postavlja realno pitanje šta su nam oni do sada učinili u pričama povodom proširenja.

    Tagovi:
    Bregzit, Tereza Mej, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga