23:02 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Britanski vojnik nosi rusku zastavu

    London obnavlja hladni rat sa Rusijom

    © AP Photo / Pavel Golovkin
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6458
    Pratite nas

    Velika Britanija planira da se vrati strategiji iz vremena Hladnog rata kako bi odgovorila na „pretnje“ Rusije i drugih „neprijateljskih sila“ i za to je spremna da potroši dodatnih petsto miliona funti.

    Namere Londona o vraćanju staroj strategiji obnarodovao je ministar odbrane Velike Britanije Gavin Vilijamson, koji je, kako piše „Blumberg“, rekao da će London stvoriti posebnu jedinicu na stalnoj osnovi, koja će se baviti procenom vojnog potencijala neprijateljskih zemalja, poput Rusije, Irana i Kine, a takođe i same Britanije. Ta jedinica koristiće usluge nezavisnih eksperata i izučavaće mogućnosti britanske vojske u borbi protiv tih spoljnih pretnji.

    Velika Britanija je osamdesetih godina imala jedinice sličnog tipa, ali je rasformirana nakon što je sovjetski lider Mihail Gorbačov objavio „politiku glasnosti“ s ciljem liberalizacije društvenog i političkog života, pre svega kroz uvođenje slobode govora, ukidanje cenzure itd.

    „Velika Britanija se ne vraća samo strategiji iz vremena Hladnog rata, već generalno tradicijama engleske politike konfrontacija sa Rusijom, s obzirom da je tokom 19. i 20. veka Britanija tradicionalno bila geopolitički protivnik prvo Ruskoj imperiji, a potom i Sovjetskom Savezu. Kako se ispostavlja, ta tradicija u engleskoj političkoj svesti očuvana je i do danas. Današnja Velika Britanija, koja je izgubila svoje kolonije i skoro svu svoju moć, ne može da bude geopolitički protivnik Rusije, ali mišljenje engleskog establišmenta, koje se zadržalo do danas, formirano je još u davna vremena engleske moći. I London se ne može odreći tih ostataka, kao što se ne može odreći ni tradicije podrške svojim saveznicima. S obzirom da SAD zauzimaju aktivnu antirusku poziciju, Velika Britanija tradicionalno drži stranu svom savezniku. Zbog toga ovde ne vidim ništa novo osim otvorene konstatacije antiruske pozicije“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Mihail Smolin.

    Ekspert Grigorij Jargin novi talas londonske histerije o „ruskoj pretnji“ povezuje sa pogoršavanjem situacije oko bolnog procesa „bregzita“, kao i za traženje opravdanja za povećanje vojnog budžeta u toj zemlji.

    „Ja bih postavio pitanje da li je ta jedinica uopšte i prestajala sa radom u Velikoj Britaniji. Britanija, Kina, Rusija i SAD — to su sve zemlje koje imaju svoje interese koji se nisu promenili od vremena zloglasnog Hladnog rata. Interesi su ostali isti, obaveštajne i druge službe nisu nestale, pa samim tim performiranje nekih jedinica ili odeljenja u druge, sigurno ništa na menja. Menjaju se samo forme i dobijaju novi instrumente. Zbog toga ne treba biti iznenađen takvim izjavama Velike Britanije. Kod nas postoji mit da samo Amerikanci povećavaju investicije u vojni resor i vojni budžet, ali time se bavi i Velika Britanija, posebno sada kada je potrebno odvući pažnju javnosti sa unutrašnjih političkih tema, kao što je ’bregzit‘. Možemo očekivati da će se nešto slično čuti i iz drugih zemalja, kao što su Francuska i Nemačka“, smatra Jargin.

    Iako Moskva savetuje Britancima da 500 miliona funti ne troše na izmišljene pretnje, već na korisnije stvari, kao što je, na primer, razvoj fudbala, London jača Kraljevsku ratnu mornaricu, objašnjavajući to tvrdnjama zapadnih eksperata, da je aktivnost ruskih podmornica u severnom Atlantiku tj. na Arktiku, praktično „dostigla nivo Hladnog rata“.

    Stvaranje posebne jedinice je jedna od niza mera usmerenih na modernizaciju britanskog vojnog potencijala. Konkretno, britanski ministar odbrane je rekao da će raditi na povećanju borbene gotovosti britanskih ratnih brodova, udarnih podmornica i helikoptera, a takođe i da će povećati obim ofanzivnih sajber-operacija.

    „Arktik danas geografski i geopolitički postaje mnogo bliži zemljama, nego što je to bilo za vreme Hladnog rata. Zbog toga raste i pažnja ka tom regionu, pojavljuju se nove tehnologije, a Arktik dobija sve veći ekonomski značaj. Mislim da će u skorijoj budućnosti Arktik privući pažnju i zemalja koje se geografski ne nalaze direktno u tom regionu, a pitanje je samo ko će brže i aktivnije razvijati svoje ekonomsko i vojno prisustvo na Arktiku. Vojno prisustvo je, logično, na prvom mestu, posebno što se tiče SAD i Rusije tj. onih zemalja koje poseduju takve tehnološke mogućnosti. Ipak, SAD su očigledno propustile priliku za jačanje svog prisustva na Arktiku, kako vojnog, tako i ekonomskog, ali se ispostavlja i da mnoge evropske zemlje žele da obezbede svoje prisustvo u arktičkom regionu i da na tome aktivno rade. Mislim da i Velika Britanija želi da igra i zauzme svoje mesto u razvoju Arktika“, kaže Jargin.

    Ekspert je takođe uveren da će Arktik u skorije vreme postati arena saradnje između Rusije i Zapada, ali dugoročno posmatrano to će biti region konfrontacija.

    Tagovi:
    Velika Britanija, Rusija, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga