21:22 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin

    Ukrajinski ministar: Za nesreću Ukrajinaca krivi korupcija i sovjetsko nasleđe

    Press-služba prezidenta Ukrainы
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 211
    Pratite nas

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine Pavel Klimkin smatra da su korupcija i „sovjetsko nasleđe“ jedan od glavnih uzroka zbog kojih se Ukrajinci osećaju nesrećno.

    Klimkin je komentarisao rejting izveštaja o sreći u svetu (World Happiness Report) za 2019. godinu, koja je sastavljena na zahtev Ujedinjenih nacija. Prema ovom izveštaju, Ukrajina je zauzela 133. mesto od 156 zemalja.

    „Na listi ’srećnih‘ zemalja sveta prema izveštaju UN, Ukrajinci su među najnesrećnijima. Šteta, ali sada imamo razloga da se smatramo takvima: ruska agresija u Donbasu, ruska okupacija Krima, korupcija, ekonomski problemi, sovjetsko nasleđe i Černobilj“, napisao je Klimkin na svom nalogu na Fejsbuku. 

    ​Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se nakon državnog prevrata u Ukrajini, povratka Krima u sastav Rusije i početka ustanka u Donbasu. U januaru 2015. godine Vrhovna rada donela je izjavu u kojoj se Rusija naziva „državom-agresorom“.

    Kijev je više puta optuživao Moskvu za mešanje u poslove Ukrajine, a naročito za učešće u sukobu na jugoistoku zemlje, vođenje „hibridnog rata“, špijunažu i sajber-napade.

    Rusija negira ove optužbe i naziva ih neosnovanima. Moskva je više puta izjavljivala da nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.

    Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

    Tagovi:
    sreća, Pavel Klimkin, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga