23:39 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Zgrada Rajhstaga u centru Berlina

    „Skandal i bezobrazluk“: Čime je Atina iznervirala Berlin

    © Sputnik / Ekaterina Česnokova
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    4681

    Grčka je od Nemačke zatražila ratnu odštetu u visini od 376 milijardi evra, piše danas „Bild“.

    Zahtev je, kako tvrdi visokotiražni „Bild“, u utorak predat Ministarstvu inostranih poslova Nemačke, a u noti se ističe da grčka vlada traži pregovore o tome kako pitanje i dalje otvorene ratne odštete za Prvi i Drugi svetski rat može biti rešeno.

    Iz Ministarstva ističu da se trenutno analizira verbalna nota, posebno rezolucija grčkog parlamenta koja aktuelno postoji samo na grčkom.

    Zahtev Atine u Nemačkoj je okarakterisan kao skandal, jer nijedna zemlja, kako ističu, nije od Zapadne Nemačke posle 1945. godine dobila tako visoko obeštećenje kao što je Grčka.

    Ukazuje se i da su sporazumno nemački ratni dugovi od 1990. rešeni.

    I pored toga, ukazuje „Bild“, Atina želi od Nemačke da naplati „materijalna razaranja“, „izgradnju fabrika“, kao i obeštećenje žrtava, ali i vraćanje okupatorske obveznice, te i vraćanje arheološkog blaga.

    Nemački ekspert za Grčku prof. Hajnc Rihter kaže da je zahtev Atine „bezobrazluk“ i u njemu vidi pokušaj revizije istorije, kao i čist populizam.

    On kaže da je sporazumom dve nemačke države sa Rusijom i tri zapadna saveznika sve rešeno.

    „Uvek kada postoje politički i ekonomski problemi, Atina se okreće ovoj budalaštini“, kritikovao je on.

    Poslanik vladajuće CDU u Bundestagu Klaus Peter Vilš poručuje da Nemačka nema nameru ništa više da plaća Grčkoj u vezi sa prošlošću.

    „To smo sve rešili i sporazumima zaključili sa Grčkom. Grčka je nakon rata od Nemačke dobila elektrifikaciju i izgrađena je najveća elektrana. Sve je to deo obeštećenja, u koje spada i izgradnja šećerane“, objasnio je on.

    I nemačka vlada smatra da je sve rešeno po pitanju zahteva Grčke za ratnim obeštećenjem.

    Portparol vlade Štefen Sajbert kaže da je to pitanje kako pravno, tako i politički rešeno.

    Sredinom aprila je velika većina u grčkom parlamentu glasala za rezoluciju koja obavezuje vladu da se izbori svim raspoloživim diplomatskim i pravnim merama za obeštećenje.

    Inače, premijer Grčke Aleksis Cipras je tokom predizborne kampanje 2015. obećao naplatu ratne odštete od Nemačke, jer grčke vlasti smatraju da nisu ispunjeni kompletni zahtevi za obeštećenje iz oba svetska rata.

    Tokom okupacije Grčke od strane nacističke Nemačke, od aprila 1941. do septembra 1944, ubijeno je oko 300.000 Grka.

    Grčka od Nemačke zahteva 171,4 milijarde evra na osnovu ukupne potražnje zbog razaranja infrastrukture.

    Atina zahteva 10,3 milijarde evra kao obeštećenje za prisilne kredite koje je Grčka morala dati Nemačkoj za vreme okupacije. 

    Pored toga, zahteva se i 33,8 milijardi evra na osnovu gubitaka državnih resursa, kao i 53,8 milijardi evra obeštećenja za gubitak proizvodnje industrije tokom okupacije.

    U rezoluciji grčkog parlamenta po prvi put se pominju i individualna potraživanja, a komisija koja se bavila obeštećenjem, ističe da treba da se obeštete naslednici 120.000 ljudi koji su tokom ratnih dejstava ubijeni ili su umrli u logorima, što Nemačku može koštati 15,1 milijardu evra.

    Druga mogućnost individualnog obeštećenja, koju komisija predlaže, tiče se svih civila koji su umrli tokom okupacije.

    Prema podacima sa Pariske konferencije iz 1946. godine bilo je 558.000 mrtvih i 880.000 osoba koje su na osnovu ratnih povreda postale invalidi.

    Predlaže se obeštećenje u vidu mesečnih isplata u visini od 700 evra u periodu od 15 godina za preminule i 700 evra mesečno u periodu od pet godina za ratne invalide.

    Ta druga varijanta koštala bi Nemačku 107,2 milijarde evra.

    Tagovi:
    Nemačka, Grčka, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga