03:36 26 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na ceremoniji inauguracije

    Šizofrenija na ukrajinski način: Zelenski bi i antiruske sankcije, i bolje odnose s Moskvom

    © REUTERS / Valentyn Ogirenko
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    1048

    Iako su predsednički izbori u Ukrajini održani pre više od mesec dana, u Kijevu i dalje vlada pometnja po pitanju odnosa sa Rusijom. Slično je i sa izjavama novog predsednika Vladimira Zelenskog — dok tvrdi da je spreman za pregovore sa Rusijom, u isti mah pokušava da minira projekat izgradnje „Severnog toka 2“ i pojača sankcioni pritisak na Moskvu.

    Iako se očekivalo da sa pobedom Zelenskog ubrzo počne dijalog na relaciji Moskva-Kijev, politički analitičari nisu toliko optimistični da će on u doglednoj budućnosti imati opipljive rezultate. Objašnjenje je da se Zelenski, uprkos tome što je svoju pobedu ostvario uglavnom zbog glasova sa istoka zemlje, gde mahom živi ruskojezično stanovništvo, našao u procepu između svojih predizbornih obećanja o uspostavljanju odnosa sa Moskvom i pritisaka Zapada da to ne učini.

    Pavel Feldman sa Instituta za strateška istraživanja Ruskog univerziteta prijateljstva naroda tvrdi da glavnu smetnju u rešavanju gorućih problema u Ukrajini, a tu se pre svega misli na Donbas, predstavljaju zapadne privatne vojne kompanije koje pomoću vojnih provokacija žele da miniraju proces mirovnih pregovora.

    Kako kaže, sve dok vlast u Ukrajini ne uspostavi monopol nad sopstvenom spoljnom politikom, ali i monopol nad primenom vojne sile, proces mirovnih pregovora se neće pokrenuti sa mrtve tačke. 

    „Kada imate konflikt, da bi se on uopšte rešio pre svega je potrebno da postoji želja za tim. Svi stručnjaci će vam reći isto — prvo je potrebno isključiti sve faktore koji miniraju mirovne pregovore, da bi se ti pregovori uopšte i pokrenuli. Dakle, za početak je potrebno obustaviti sve one radnje koje namerno koče sve mirovne procese“, ističe.

    Sa druge strane, važno pitanje u svemu ovome je i izvoz ruskog gasa u Evropu, u čemu Ukrajina i dalje igra bitnu ulogu, budući da se veliki deo transporta odvija preko njene teritorije. Upravo zbog toga Zelenski se i založio za miniranje projekta izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, kojim bi se ruski gas dopremao do Nemačke i time zaobišla Ukrajina.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na položajima Oružanih snaga Ukrajine u Luganskoj oblasti
    CC BY 4.0 / Administraciя Prezidenta Ukrainы

    Naime, on je tokom posete Poljskoj izjavio da će se Kijev i Varšava zajedničkim naporima zalagati za energetsku bezbednost i suprotstavljati izgradnji gasovoda, a kako je pojasnio, te mere su neophodne kako bi se sačuvala strateška uloga i ukrajinskog, ali i poljskog gasovoda.

    Prema rečima ukrajinskog političkog analitičara Jurija Gordonjenka, ta antiruska izjava Zelenskog usledila je odmah nakon pomirljivih reči o potrebi za uspostavljanjem dijaloga na relaciji Moskva-Kijev, što samo pokazuje da Zelenski menja svoje stavove iz dana u dan.

     „Od trenutka kada je postao predsednik Zelenski je krenuo sa žestokim antiruskim izjavama. Ubrzo zatim je počeo da govori i o navodnoj potrebi da se dijalog sa Moskvom uspostavi. Stiče se utisak da je sa takvim čovekom apsolutno besmisleno voditi bilo kakve pregovore. Ne treba zaboraviti da su njega na vlast doveli većinom ljudi sa jugoistoka zemlje. To biračko telo nije antiruski raspoloženo, već obrnuto. Međutim, čim je Zelenski postao predsednik, taj proces je završen, tako da biračko telo i njihove želje sada idu u drugi plan“, ocenjuje.

    Da je pitanje izgradnje „Severnog toka 2“ apsolutno zatvoreno za Ukrajinu potvrđuje i član Saveta za međunacionalne odnose pri Predsedništvu Rusije Bogdan Bespaljko, koji pojašnjava da nijedna zemlja u svetu ne može da zaustavi izgradnju tog gasovoda sem Danske, budući da samo ona još nije dala dozvolu da se kroz njene teritorijalne vode sprovede cevovod.

    „Niti je Ukrajina članica neke od svetskih organizacija koja bi mogla na bilo koji način da prikoči realizaciju projekta izgradnje gasovoda ’Severni tok 2‘, niti je Kijev važan vojni faktor da bi mogao da diktira bilo kakve stavove — jedine zemlje koje mogu da utiču na izgradnju gasovoda su one koje izlaze na Baltičko more i kroz čije vode taj gasovod treba da prođe“, objašnjava Bespaljko.

    Tim povodom oglasio se i zamenik predsednika Odbora Saveta Federacije Rusije za spoljne poslove Vladimir Džabarov, koji je rekao da je „novi ukrajinski lider, za kog se postavlja pitanje da li uopšte želi da uspostavi odnose sa Rusijom, izabrao pogrešan stav o ’Severnom toku 2‘“.

    „Niko neće imati želju da pumpa gas preko neprijateljske zemlje, koja Rusiju kritikuje na svim međunarodnim poljima. ’Severni tok 2‘ će biti izgrađen bez obzira na odluku Zelenskog ili njegovih poljskih kolega. Evropa će dobiti gas, jer je Rusija oduvek bila pouzdan partner na ovom polju“, zaključio je Džabarov.

    Tagovi:
    šizofrenija, Severni tok 2, spoljna politika, gas, Vladimir Zelenski, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga