07:52 15 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Izgradnja nuklearne elektrane u Belorusiji

    Sirene, avijacija, evakuacija: Uzbuna u Litvaniji zbog „nuklearne katastrofe“

    Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Piše
    25100
    Pratite nas

    Iz Litvanije stiže nova uzbuna — zbog najavljenog puštanja u rad nuklearne elektrane u Belorusiji, koja se nalazi na svega 40 kilometara od litvanske prestonice, vlasti u Vilnjusu pokreću masovnu vežbu za građane u slučaju potencijalnog curenja radijacije.

    Grad, koji je bio domaćin brojnim filmskim ekipama tokom snimanja popularne televizijske serije „Černobilj“, paniku sa filmskog platna preneo je i među građane. Ne samo da je u planu masovna vežba, već su vlasti Vilnjusa obezbedile skoro milion dolara za kupovinu tableta joda, piše „Blumberg“.

    Pored toga, sve što se moglo videti u seriji vlasti Vilnjusa će da ponove u zbilji — tokom vežbi biće aktivirane sirene za obaveštavanje o nuklearnoj opasnosti, svi mobilni pretplatnici dobiće adekvatno obaveštenje na svojim telefonima, biće aktivirane spasilačke ekipe, uključujući i svu raspoloživu avijaciju, a u pojedinim delovima grada sprovodiće se i evakuacija.

    Pored mnogobrojnih spasilačkih ekipa, u vežbama će učestvovati i ogroman broj volontera, koji će izigravati žrtve nuklearne katastrofe — prolaziće kroz kompletan program registracije, dobijaće novu i čistu odeću, a potom će biti prebacivani u specijalne centre, kako bi se vršila celokupna neophodna medicinska analiza.

    Prema rečima predstavnika Odeljenja za civilnu zaštitu, koji je zadužen za organizaciju ovih vežbi, Vilnjus nema nameru da „gleda u pasulj“ da li će do potencijalne katastrofe uopšte i doći, već će se unapred pripremiti za nju.

    Vežbe će trajati četiri dana i počeće 1. oktobra, a scenario koji će biti uvežbavan je sledeći — na novoizgrađenoj nuklearnoj elektrani u Astravecu dolazi do krupnog kvara, zbog čega se stvara oblak radijacije, koji preti da stigne do Vilnjusa.

    Problem je, ocenjuje „Blumberg“, što se mnogi u Vilnjusu pribojavaju ovakvog crnog scenarija, jer je tokom izgradnje ove elektrane do sada izbilo nekoliko incidenata — tokom izgradnje, od 2012. godine do danas, poginulo je troje ljudi, a velika zabrinutost vlada zbog netransparentnosti prilikom izgradnje, kao i zbog nedovoljnih informacija o posledicama slučajnog pada atomskog jezgra sa dizalice.

    Pored toga, Litvanija se žali i da je sama teritorija u Astravecu, gde se nuklearna elektrana nalazi, opasna, budući da je taj deo zemlje označen kao mesto sa „pojačanom seizmičkom aktivnošću“, te da u slučaju curenja radijacije posledice može da oseti čak 2,8 miliona ljudi.

    Međutim, prema rečima Aleksandra Uvarova, stručnjaka za energetiku i direktora centra „Atom-info“, situacija po pitanju seizmičke aktivnosti tog zemljišta je u najmanju ruku — zabavna. Kako kaže — sve je to počelo još u sovjetsko doba kada je neki istoričar pronašao članak u kojem jedna žena tvrdi kako je ovde došlo do zemljotresa jačine sedam stepeni Rihterove skale.

    Kako kaže — ona se pozivala na vlasnika neke farme, kome je njegov radnik ispričao da nije došao na posao, jer se ispred njega „pocepala zemlja“, a u realnosti bi pre bilo da se on jednostavno napio i zato nije došao, dok mu je zemljotres poslužio kao izgovor. Ali, u istorijskim knjigama ostalo je zabeleženo da je došlo do zemljotresa, iako nikakvih tragova nije bilo.

    „Ako to i jeste tačno, onda je to bio jedan poprilično snažan zemljotres, koji je pogodio samo jedan mali zaselak. Šalu na stranu, zasigurno tvrdim da su tokom projektovanja ove nuklearne elektrane uzeti u obzir svi podaci o zemljotresima koji su se dešavali na ovom području, što omogućava da se osigura bezbednost nuklearne elektrane, čak i ako dođe do takve situacije“, dodaje Uvarova.

    Imajući u vidu da će prva tura energenata u ovu novu nuklearnu elektranu stići već 1. oktobra, Litvanija je već počela sa praćenjem nivoa radijacije duž granice sa Belorusijom i u reci koja prolazi kroz Atrovec, budući da se ta voda koristi za piće, te da bi, u slučaju curenja radijacije, bez pijaće vode ostalo 540.000 ljudi.

    Litvanija se odavno žalila Evropi po tom pitanju — ne samo na trusno područje gde se elektrana nalazi, već zbog toga što je izgrađena na udaljenosti od svega 40 kilometara od velikog grada, iako je nakon incidenta sa Fukušimom 2011. godine izdata međunarodna preporuka da se stopiraju izgradnje svih takvih objekata na udaljenosti manjoj od 100 kilometara od velikih gradova.

    Međutim, uprkos brojnim upozorenjima iz Litvanije, susedna Belorusije demantuje litvanske vlasti, navodeći da ne postoji ni jedan problem sa izgradnjom elektrane, kao i da bezbednost građana ni na koji način nije ugrožena.

    Inače, treba imati u vidu da će u ovoj nuklearnoj elektrani biti puštena u rad dva reaktora kapaciteta 2.400 megavata, koje gradi ruska kompanija za nuklearnu energiju „Rosatom“, a ona već gradi slične elektrane u Finskoj, Turskoj i Kini. Pored toga — Rusija je u ovu elektranu uložila 11 milijardi dolara u vidu kredita Belorusiji, a Moskva će za ovu elektranu biti i jedini dobavljač energenata.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga