18:04 29 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    4796
    Pratite nas

    Bez obzira na to što je Finska u sastavu Ujedinjenih ekspedicionih snaga pod okriljem Velike Britanije, u slučaju napada Rusije na Finsku NATO ne bi stao u zaštitu te zemlje, objavio je finski list „Jle”

    Radi se o tome da Finska nije članica bloka, a istovremeno, saradnja Rusije sa Alijansom svakako može da posluži kao faktor obuzdavanja Moskve, navodi se.

    Već skoro tri godine Finska i Švedska su u sastavu Ujedinjenih ekspedicionih snaga. Ova grupa za brzo reagovanje pod vođstvom Velike Britanije osmišljena je da ubrza i pojednostavi uzajamnu saradnje u kriznim situacijama.

    Bez plana u slučaju napada Rusije na Finsku

    Međutim, ako Rusija napadne Finsku biće reči o sukobu velikih razmera u kom bi NATO usmerio svoje resurse tamo gde su najpotrebniji.

    „Po logici stvari, NATO bi prvo zaštitio svoje članice, a Finska nije jedna od njih”, stanovište je analitičara Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost u Talinu Martina Hurta.

    Ista logika važi i kad su u pitanju Ujedinjene ekspedicione snage.

    „Samo po sebi to je politička odluka strana koje su odlučile da podrže NATO, dok je Finska odlučila da ne pristupi toj organizaciji, pa zemlje koje nisu članice bloka nemaju ista prava kao stalne članice”, objašnjava ovu tezu Hurt.

    Predsednička palata u Helsinkiju
    © Sputnik / Dmitriй Vinogradov
    Predsednička palata u Helsinkiju

    Što se tiče mogućeg sukoba Moskve i Helsinkija estonski analitičar smatra da tu nema nikakvih planova. Ako za zaštitu Finske bude postojala politička volja, za faktičku realizaciju tog zadatka bi se našli vojni resursi.

    Finski političari i predstavnici vojske su jasno stavili do znanja da NATO nije obećao da će štititi Helsinki. Ipak, u okviru saradnje sa Ujedinjenim ekspedicionim snagama postoji određeni faktor obuzdavanja.

    Snage za brzo reagovanje NATO
    © AP Photo
    Snage za brzo reagovanje NATO

    „Pokazali smo da se možemo zajedno boriti. Sada je samo potrebna politička odluka koja se može doneti u roku od jednog sata”, smatra istraživač Instituta za spoljnu politiku Čarli Salonijus-Pasternak.

    „To vodi tome da će potencijalni neprijatelj u kriznoj situaciji morati da misli o tome da li će mu se suprotstaviti samo finska avijacija? Ili i finska i švedska? Ili će se boriti i protiv Finske, Švedske, kao i cele avijacije Ujedinjenih ekspedicionih snaga?”, smatra on.

    Istovremeno, Finska nema nikakve političke obaveze prema Ujedinjenim ekspedicionim snagama, ako se zanemari to da Helsinki učestvuje u vežbama i diskusijama.

    Vašington nema dovoljno resursa

    Međutim, kakva je situacija s pomoći SAD u slučaju da Rusija napadne Finsku? Odgovor na ovo pitanje zavisi od političke klime u Vašingtonu, pa čak i od toga, koje resurse će Amerikanci odlučiti da aktiviraju u Evropi.

    „Podrazumeva se da je Amerika najveća vojna sila na svetu, iako Vašington nema resursa da pomogne svim evropskim zemljama istovremeno”, naglašava Hurt.

    Što se tiče mišljenja da je Finska u jako dobrim odnosima sa NATO koliko je to moguće bez stupanja u blok, ono umnogome zavisi od tačke gledišta.

    „Odluke donose upravo članice odbrambenog bloka, a one mogu odlučiti da ne dozvole pristup zemljama van tog bloka. Istovremeno, ni Švedska ni Finska nemaju pravo glasa prilikom odlučivanja”, zaključio je Hurt.

    Tagovi:
    Helsinki, Velika Britanija, vojna alijansa, Finska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga