05:26 15 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Virus korona se širi planetom (3050)
    1210266
    Pratite nas

    Američki investitor i milijarder Džordž Soroš smatra da Evropska unija u cilju borbe protiv kovida 19 i oporavka od posledice pandemije treba da preduzme mere kakve se obično preduzimaju samo izuzetno u kriznim vremenima, a koje podrazumevaju izdavanje i prodaju obveznica bez roka dospeća za koje nije potrebno otplaćivati njihovu nominalnu vrednost.

    Prema njegovim rečima, na predstojećem samitu Evropske unije 23. aprila rešavanje ovog pitanja treba da postane prioritetan zadatak.

    Prethodno je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila da će Evropi trebati oko 1 bilion evra za borbu protiv pandemije kovida 19. Ovaj novac se može usmeriti na stvaranje evropskog Fonda za oporavak, ali se postavlja pitanje odakle dobiti ovu sumu.

    Pretnja po opstanak EU

    EU je prvi put prinuđena da se bori protiv virusa koji ne samo da ugrožava živote građana, već i sam opstanak Unije. Ako države-članice počnu da štite nacionalne granice čak i od svojih partnera-članica EU, to bi uništilo sam princip solidarnosti, na kom je i izgrađena Unija.

    Zastava Evropske unije na ulici u Londonu
    © Sputnik / Aleks Maknoton
    Zastava Evropske unije na ulici u Londonu

    Umesto toga, Evropa mora da pribegne hitnim merama kako bi se izborila s vanrednom situacijom koja je zadesila sve članice EU. Pri izdavanju obveznica bez roka dospeća treba računati na političku podršku tog koraka, što je Evropska centralna banka (ECB) već i uradila ukinuvši sva ograničenja u svom programu kupovine obveznica.

    Prednosti obveznica bez roka dospeća

    Obveznice bez roka dospeća imaju tri dodatne prednostiPrva prednost je što nikada neće biti otplaćene, što je iznenađujuće lak finansijski teret za EU, bez obzira na značajnu finansijsku moć koju EU može da mobiliše. Štaviše, EU neće morati da ih refinansira kada dođe do roka otplate, plaća amortizacione stavke ili čak izdvoji novac za njihovo eventualno izmirivanje.

    Sve što Evropska unija treba da uradi, jeste da redovno plaća kamatu na obveznice. Obveznice bez roka dospeća u iznosu od jednog biliona evra sa kuponom od 0,5 odsto koštaće budžet EU ukupno pet milijardi evra godišnje — manje od tri odsto budžeta za 2020. godinu.

    Logo Centralne evropske banke u Frankfurtu
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Logo Centralne evropske banke u Frankfurtu

    Druga prednost se najviše odnosi na tehnički plan, ali ništa manje vredan i važan. Tržište neće moći da apsorbuje ovu vrstu obveznica od jednog biliona evra istovremeno, pa Evropska unija može da izda ove obveznice u etapama.

    Treća prednost sastoji se u tome što će obveznice bez roka dospeća koje bi emitovala EU postati veoma atraktivna aktiva u programu kupovine obligacija Evropske centralne banke. Rok otplate ovih obligacija je uvek isti, a ECB neće morati da rebalansira svoj portfelj.

    Preko obveznica do Fonda za oporavak

    EU neće morati da stvara novi mehanizam ili strukturu za izdavanje obveznica, jer je već ranije emitovala obveznice.

    Prihode bi trebalo iskoristiti za investicije i grantove usmerene na suzbijanje pandemije.

    Evropska komisija će usmeravati sredstva direktno ili preko država-članica i drugih institucija, koje neposredno učestvuju u borbi protiv pandemije kovid-19.

    Virus korona i novac
    © CC0 / Pixabay
    Virus korona i novac

    Poremećaji u vezi sa pandemijom biće privremeni, ali samo ako evropski lideri preduzmu hitne mere kako bi se izbegla dugoročna šteta po EU. Zbog toga je EU toliko potreban Fond za oporavak, a finansiranje obveznicama bez roka dospeća je najlakši, najbrži i najekonomičniji način za njegovo stvaranje.

    Obveznice bez roka dospeća — retko, ali korisno rešenje

    Izvesno je da će emitovanje obveznica bez roka dospeća, naročito u ovoj vrednosti, za EU biti nesvakidašnji korak, iako su neke države u prošlosti više puta koristile ovu vrstu obveznica. Najpoznatiji primer je Velika Britanija, koja je iskoristila konsolidovane obveznice za finansiranje napoleonovskih ratova i vojne obveznice za finansiranje Prvog svetskog rata. Ovim obveznicama u Londonu se trgovalo do 2015. godine, kada su i bile otplaćene.

    Pored toga, Kongres Sjedinjenih Američkih Država je 1870. godine dozvolio američkom Ministarstvu finansija da emituje trajne obveznice koje su i izdate narednih godina.

    U Holandiji, na primer, postoje tri vrste obveznica, a jedna od njih su — stalne obveznice (Lijfrenten), za koje se kamata plaća tokom celog života kupca. Isplata nominalne vrednosti prestaje da važi smrću vlasnika.

    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    oporavak, pandemija, zaduživanje, Evropska unija, obveznice, Džordž Soroš
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga