03:53 29 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    1548
    Pratite nas

    Znali smo da će biti pandemije, imali smo planove i na nacionalnom nivou i na nivou EU o borbi protiv nje, pa je tajna zašto nije bilo više saradnje na političkom i na nivou državnih službi među zemljama Unije, kaže bivša austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl.

    Virus korona nije došao kao grom iz vedra neba, ali je Evropska unija ipak imala problema da u borbi sa njom ujedini svoje članove, kaže Knajslova i dodaje da nije sigurna da će bolje biti i ako dođe do drugog talasa, prenosi RT.

    Zemlje koje su najteže pogođene virusom korona, kao što su Španija ili Italija, još osećaju posledice, a neke države ukidaju mere. Međutim, iz SZO su upozorili da bi moglo da dođe do drugog talasa, koji bi mogao da bude veoma destruktivan, iako nije neizbežan.

    „Virusologija je kao nova forma teologije, imamo mnogo škola mišljenja. Imamo različite glasove, virusologe koji kažu da neće biti drugog talasa, imamo političare koji su se ujedinili u upozorenju da će drugog talasa biti i da će nam se karantin možda ponoviti“, kaže Knajslova.

    Karin Knajsl, bivša ministarska spoljnih poslova Austrije
    © Sputnik / Valeriй Melьnikov
    Karin Knajsl, bivša ministarska spoljnih poslova Austrije

    Ona nije sigurna da li će EU, koja je kritikovana za sporost i neefikasnu reakciju na epidemiju, biti bolje pripremljena za novi talas.

    „Ne znam da li ćemo popraviti naš odgovor ili koordinaciju do oktobra ili novembra. U slučaju da se pojavi nešto novo, onda ćemo bolje upravljati krizom“, kaže penzionisana šefica diplomatije.

    Knajslova upozorava da zemlje širom Evrope, oslanjajući se na sreću, ukidaju karantinske mere i prave planove za ponovno otvaranje granica i oživljavanje turizma i privrede.

    „Svaka zemlja to radi za sebe, jer je Brisel propustio da preuzme vođstvo u tom procesu. To samo pokazuje da nema koordinacije koje bi trebalo da bude, koju ljudi traže. U vladama ima veoma malo motiva da rade zajedno, kako bismo bili efikasniji“, kaže Knajslova.

    Kao primer solidarnosti tokom korona-krize mnogi navode fond pomoći, „težak“ 750 milijardi evra. Dve trećine će biti grantovi, a ostatak pozajmice. Međutim, kako je izjavila Knajslova, taj predlog je „pun opasnosti i nije sigurno da će uopšte funkcionisati“.

    „Brisel će faktički uvesti samooporezivanje, dok će gorki jaz koji deli zemlje severa i juga da se produbi među rastućim planinama duga“, rekla je bivša šefica diplomatije Austrije Karin Knajsl o planu EU, koji je kritikovala i sadašnja austrijska vlada Sebastijana Kurca.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Evropska unija, planovi, Karin Knajsl, pandemija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga