14:51 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 164
    Pratite nas

    Nemci su tokom Drugog svetskog rata prognali oko 400.000 ljudi na teritoriju oko tri kvadratna kilometra u nadi da će se svi zaraziti i umreti od infekcije. Ali to se nije ostvarilo – spasila ih je „socijalna distanca“.

    U gasne komore su ubacivali gasove iz tenkovskih motora ili izvlačili sav vazduh iz prostorija, tako da su ljudi umirali u roku od 30 minuta.

    „Kerstene, ja nisam planirao da uništim Jevreje. Ja sam za njih imao druge planove. To je sve na savesti prokletog Gebelsa“, te reči Hejnrihu Himleru pripisuje njegov maser Feliks Kersten. I danas se još vode polemike o tome ko je u stvari osmislio sve.

    Krajem 1930. godine u Poljskoj je bilo dva miliona Jevreja, u Varšavi više od 400 hiljada. Živeli su u raznim delovima grada, ali najviše ih je bilo na severu u „jevrejskom kvartu“.

    Sa okupacijom Poljske 1. septembra 1939. godine počeo je Drugi svetski rat. Posle mesec dana je Jevrejima naređeno da novac ostave u bankama, a sebi ostave 2.000 zlota. Propaganda je počela. Jevreji su bili krivi i za širenje infekcije.

    Nacistički logor
    © Sputnik /
    Nacistički logor

    Tokom napada na Varšavu nacisti su bombardovali kanalizaciju, zagadio se i vodovod, što je dovelo do brzog širenja tifusa. Tifus prenose buve, prate ga visoka temperatura i osip po telu. Bez adekvatnog lečenja čovek može da umre za nekoliko dana.

    Tokom leta 1940. godine tifus je jenjavao, ali su ga nacisti koristili kao povod za svoje akcije. Bojali su se tifusa, koji je tokom Prvog svetskog rata odneo pet miliona žrtava. Zato su izolovali Jevreje i napravili karantin zonu. Cilj je bio da se sačuvaju svi ostali, pre svega Nemci. Odnosno, epidemije skoro nije bilo, a uveden je karantin. Naterali su Jevreje da sami sagrade zid sa bodljikavom žicom, visine od tri metra i dužine 18 kilometara.

    Površina koja je predviđena za „zarazne“ je bila 3,4 kvadratna kilometra, a na njoj je živelo oko 450 hiljada ljudi. Mučili su ih glađu i tifus se ponovo proširio.

    „Tokom Drugog svetskog rata tifus su izazvali Nemci. Nedostatkom hrane, vode, sapuna, a zatim i kada su oko 400 hiljada ljudi okupili na jednom mestu, uzimali od njih sve i ništa im nisu davali, tada je nastao tifus“, rekao je Ludvig Giršfeld, bakteriolog, laureat Nobelove nagrade i čovek koji je živeo u varšavskom getu.
    Deca u koncentracionom logoru Majdanek, Poljska (referentna slika)
    © Sputnik /
    Deca u koncentracionom logoru Majdanek, Poljska (referentna slika)

    Koliko je ljudi poginulo tokom tih meseci niko ne zna. Naučnici nagađaju da je umrlo nekoliko puta više nego što se nalazi u zvaničnim dokumentima – mnogi su se plašili da govore o bolesti.

    Međutim, u oktobru 1941. godine epidemija polako nestaje, nacisti to nisu očekivali. Po logici stvari, pošto je nastupilo hladno vreme bolest je trebalo da se pojača, a ne da nestane.

    „Epidemija tifusa je oslabila, pritom tokom zime, situacija je trebalo da se pogorša, a epidemija se smanjila za 40 procenata. To sam slušao od apotekara i od lekara u bolnici“, rekao je stanovsnik varšavskog geta Emanuel Ringeljblum.

    To je bilo čudo. Nedavno su u Melburnškom kraljevskom tehnološkom institutu pokušali da istraže zašto se to dogodilo. Kako piše „Science Advances“, oni su izučili istorijska svedočanstva i došli do zaključka da su to čudo napravili lekari iz geta. Oni su držali na stotine pedavanja o ličnoj higijeni, maksimalnoj distanci i neophodnoj samoizolaciji pri pojavi prvih simptoma bolesti. Čak su napravili i nešto nalik univerzitetu, gde su obučavali studente medicine i radili naučna istraživanja na temu gladi i epidemije. Organizovali su i javne kuhinje kako bi spasili ljude od gladi. Ove mere su pomogle da se izbegnu stotine hiljada zaraženih i desetine hiljada umrlih. Tada su shvatili da ne mogu da iskorene Jevreje tako što će njih optužiti da su krivi zbog pojave bolesti.

    Ove događaje je u jesen 1941. godine komentarisao glavni sanitarni lekar pri nacističkoj okupaciji Josta Valjbaum:

    „Ljude će odvesti u Majdanek ili Treblinku. Kako se ne bi bunili i ne bi pokušavali da pobegnu, govorili su im da idu u neki novi smeštaj. Posle staljingradske bitke Himler je naredio da se leševi otkopaju i spale. Od tog trenutka nisu više sahranjivali ljude.“

    Istoričari ne sumnjaju da su nacisti tada shvatili da gube i da će morati da odgovaraju.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    nacistički zločini, Nemci, Jevreji, epidemija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga