12:58 29 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Izbori i protesti u Belorusiji (462)
    2036
    Pratite nas

    Beloruska opozicija saopštila je da namerava da gradi dobrosusedske odnose sa Rusijom i Evropskom unijom i istovremeno pozvala Moskvu i Brisel da budu garanti bezbednosti koordinacionog saveta opozicije.

    „Poslednji političar u Belorusiji biće onaj koji izgradi zid između nas i Rusije. Ekonomska i trgovinska saradnja sa Rusijom odgovara pragmatičnim interesima Belorusije, kao i saradnja sa Evropskom unijom“, izjavio je novinarima u Minsku član Koordinacionog saveta i bivši ministar kulture Pavel Latuško, koji je u ponedeljak smenjen sa pozicije generalnog direktora Nacionalnog akademskog pozorišta „Janko Kupala“.

    Opozicija vidi Belorusiju kao posrednika između Rusije i Zapada.

    „Zainteresovani smo da budemo čvrst most koji spaja Rusiju i Zapadnu Evropu“, rekao je on.

    EU i Rusija treba da budu posrednici u pregovorima u Minsku

    Bivši beloruski diplomata je rekao da Koordinacioni savet beloruske opozicije smatra da EU i Rusija treba da budu posrednici u pregovorima u između opozicije i vlasti Belorusije.

    „Ovde je neophodna uloga naših suseda – Rusije i EU. Zainteresovani smo da  ovi uvaženi partneri daju svoj savet, pruže posredovanje između društva, koje će u određenoj meri zastupati, i vlasti“, rekao je on na konferenciji za novinare.

    Prema mišljenju Latuška, to je u interesima i Rusije i EU.

    On je istovremeno pozvao Moskvu i Brisel da budu garanti bezbednosti koordinacionog saveta opozicije.

    „Te garancije su apsolutno neophodne. Ovde je važna uloga naših suseda Rusije i EU, to odgovara interesima Moskve i Brisela. U suprotnom, ukoliko Koordinacioni savet ne dobije dobije bezbednosne garancije, pokrenuće se pitanje poverenja ljudi“, rekao je on.

    Član koordinacionog saveta je dodao da opozicija očekuje od EU da predloži mehanizme za rešavanje situacije u Belorusiji.

    „Na predstojećem samitu želeo bih da čujem precizan i jasan stav Evropske unije o situaciji koja je nastala u Belorusiji. Ali stav sam po sebi nije dovoljan. EU treba da predloži takođe sopstvenu viziju mehanizama za rešavanje te situacije. Kao jedan od mehanizama vidim dijalog i učešće EU upravo u tom dijalogu“, rekao je on tokom konferencije za štampu.

    Protesti u Belorusiji

    Posle predsedničkih izbora, beloruska opozicija, koja nije priznala njihove rezultate, objavila je o stvaranju koordinacionog saveta za prenos vlasti. Poverenica predsedničkog kandidata Svetlane Tihanovske, Olga Kovaljkova je ranije saopštila da će taj savet imati 70 članova. Aktuelni beloruski lider Aleksandar Lukašenko je, komentarišući formiranje opozicionog saveta, rekao da vlasti imaju dovoljno mera da ohlade „neke usijane glave“.

    Masovni protesti opozicije počeli su širom Belorusije 9. avgusta posle predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je sa 80,08 odsto osvojenih glasova pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko. Opozicija ne priznaje izborne rezultate i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.

    Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su dve osobe.

    Tema:
    Izbori i protesti u Belorusiji (462)
    Tagovi:
    Brisel, Moskva, bezbednost, opozicija, protesti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga