00:45 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    Izbori i protesti u Belorusiji (606)
    10234
    Pratite nas

    Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj potvrdio je odluku ministara spoljnih poslova država-članica EU o pripremi trećeg paketa individualnih sankcija Belorusiji.

    „Danas smo se dogovorili da pripremimo sledeći ciklus sankcija kao odgovor na brutalnost koju su beloruske vlasti pokazale prema narodu. Te sankcije će ponovo pogoditi fizička lica, ali i organizacije i direktore kompanija“, rekao je Borelj na konferenciji za novinare nakon sastanka evropskih ministara spoljnih poslova u Briselu.  

    Borelj je dodao da je služba za spoljnu politiku EU pripremila izveštaj o celokupnom spektru odnosa sa Belorusijom, koji je dostavljen državama-članicama, a o njemu će se raspravljati na sledećem sastanku saveta ministara spoljnih poslova EU.

    Istakao je da će sva sredstva Evropske unije, koja su prvobitno bila namenjena Belorusiji, biti predata isključivo civilnom društvu i da nikakav novac neće biti na raspolaganju beloruskih vlasti.

    „Sredstva će biti prebačena preko nevladinih organizacija i međunarodnih organizacija. Uveravam vas da nijedan evro iz Evropske unije neće stići Lukašenkovom režimu“, rekao je on.

    Istovremeno, šef nemačke diplomatije Hajko Mas izjavio je da će EU konstantno povećavati pritisak na beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka dok ne započne dijalog sa opozicijom.

    Prema njegovim rečima, Evropska unija bi mogla da poveća pritisak na beloruske vlasti uključivanjem na sankcione spiskove ljudi iz okruženja presdsednika Belorusije. Dodao je da će spisak najverovatnije biti proširen.

    „Dok ne dođe do konstruktivne reakcije Minska, razmatraćemo mogućnost povećanja pritiska“, naglasio je Mas novinarima.

    Evropska unija je 13. novembra u izjavi u vezi sa smrću demonstranta u Belorusiji Romana Bondarenka saopštila da je spremna da uvede dodatne sankcije Minsku, ukoliko vlasti ne zaustave nasilje i ne započnu transparentnu istragu zločina počinjenih nad demonstrantima.

    Evropska unija više puta je izjavljivala da ne priznaje rezultate predsedničkih izbora u Belorusiji. Brisel je prvi paket individualnih sankcija uveo 2. oktobra protiv 40 beloruskih državljana koji su, prema navodima Evropske unije, umešani u nasilje nad demonstrantima i falsifikovanje rezultata glasanja.

    Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko nije se našao na ovoj prvoj listi EU, ali je bio uključen u drugi paket sankcija koji je Evropska unija uvela 6. novembra. Osim Lukašenka, na njemu su i njegov najstariji sin Viktor i još 13 lica, uključujući šefa predsedničke administracije, šefa KGB-a, portparola predsednika, komandanta grupe „Alfa“ (specijalne snage) i predsednik Ustavnog suda.

    Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.

    Pročitajte još:

    Tema:
    Izbori i protesti u Belorusiji (606)
    Tagovi:
    sankcije, Belorusija, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga