21:55 13 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    43833
    Pratite nas

    Nakon puštanja u rad svih ruskih gasovoda, tranzit gasa kroz Ukrajinu biće smanjen na minimum. Dok je ukrajinska kompanija „Naftogas“ igrao političke igre, gasno-transportni sistem ove zemlje je skoro propao, smatraju eksperti.

    Ruski tranzit u Evropu preko ukrajinskog sistema za transport gasa smanjio se protekle godine za više od trećinu — do 55,8 milijardi kubnih metara. To je najniži pokazatelj za poslednjih trideset godina, dok se prethodnih godina kretao oko 90 milijardi. Direktor ukrajinske kompanije „Operator GTS Ukrajine“ Sergej Makogon podsetio je da je, čak u kriznoj 2014. godini, preko Ukrajine prošlo 62 milijarde kubnih metara gasa.

    Pad je zaista rekordan, pišu eksperti. Sa projektnim kapacitetom sistema za transport gasa od 146 milijardi, iskorišćenost je manja od 30 odsto.

    Za sve ovo postoji nekoliko razloga. Trebalo je da bude 65 milijardi. Međutim, zbog kasnog potpisivanja sporazuma sa „Gaspromom“ u prvom kvartalu (posebno u januaru i februaru), ruski gas je  distribuiran bez ukrajinskog tranzita. Pored toga, topla zima sa karantinom smanjila je potražnju za gasom u Evropi i Aziji, spuštajući cene u prvoj polovini godine. A tranzit kroz Ukrajinu je najskuplja opcija, kažu eksperti.

    Kijev izgubio u borbi za tranzit

    Situacija se nije popravila ni ove godine. U februaru je tranzit smanjen za četvrtinu u odnosu na januar. Nakon završetka izgradnje gasovoda „Turski tok“ u Srbiji i Bugarskoj, Kijev će, prema proceni samih Ukrajinaca, gubiti još deset do dvanaest milijardi kubnih metara godišnje.

    „Gasprom“ već šalje gas u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu novom rutom — „Turskim tokom“, zatim nacionalnim sistemom za transport gasa Bugarske u Srbiju, kao i u Bosnu i Hercegovinu.

    I to je samo početak, upozorio je ruski ekspert Jurij Koroljčuk u pregledu za ukrajinsku štampu.

    Kijev je izgubio u borbi za tranzit, ističe ekspert i dodaje da će nakon pokretanja svih ruskih gasovoda, tranzit biti „mizeran“.

    „Nema toliko problema sa Rumunijom, koliko sa Mađarskom i balkanskim zemljama, koje će uskoro moći da uzimaju gas iz reversnih gasovoda-interkonektora koji povezuju Centralnu i Istočnu Evropu sa 'Turskim tokom'“, objasnio je Koroljčuk.

    Prema njegovim rečima, „ono što se dogodilo sa tranzitom gasa isključivo je greška 'Naftogasa'“.

    Princip „uzmi ili plati“

    U narednim godinama gubitak tranzita ne bi trebalo da izazove nikakve posebne neprijatnosti Ukrajini. Ugovor potpisan sa „Gaspromom“ do 2024. godine predviđa princip „uzmi ili plati“.

    „Zbog pandemije je smanjen tranzit za više od deset milijardi kubnih metara. Ali, uzimajući u obzir norme 'uzmi ili plati', 'Gasprom' je izdvojio više od 2,5 milijarde dolara“, rekao je direktor ruskog Fonda za energetski razvoj je Sergej Pikin.

    Ugovor o najmanje 40 milijardi kubnih metara tranzita godišnje je na snazi još četiri godine. Međutim, kada se pokrene cev ukupnog kapaciteta 55 milijardi godišnje, nameće se pesimističan scenario, upozoravaju eksperti.

    „'Gasprom' u suštini ima samo tri potrošača za koje ima smisla da se plavo gorivo transportuje kroz Ukrajinu. To su Moldavija, Rumunija i Mađarska. Potrošnja prirodnog gasa u Moldaviji je relativno mala — oko milijardu kubnih metara godišnje. Rumunija može da koristi 'Turski tok' i ima reversni gasovod povezan sa jugom Moldavije. Preostaje Mađarska, ali ako do nje dođe 'Balkanski tok' koji se odvaja od 'Turskog toka', potreba za ukrajinskim tranzitom konačno će nestati“, smatra ekspert za industriju Leonid Hazanov.

    Rezervni sistem

    Po isteku ugovora sa „Gaspromom“, ukrajinski sistem za tranzit gasa postaće rezervni sistem sa maksimalnim tranzitom od 20 milijardi kubnih metara godišnje.

    „Zatim će sistem morati da se sačuva i da se pređe na kupovinu tečnog prirodnog gasa (naša proizvodnja ne pokriva u potpunosti potrošnju), koji je skuplji od gasa iz cevovoda, ili da se vode pregovori sa 'Gaspromom'. Ali ne treba očekivati povlašćene cene, uzimajući u obzir dugove 'Naftogasa' i agresivnu antirusku spoljnu politiku Ukrajine“, smatra Hazanov.

    Prema mišljenju Koroljčuka, jedina opcija za povećanje tranzita je povećanje potrošnje gasa u EU sa 450 na 500 milijardi kubnih metara, što bi Ukrajini omogućio tranzit od barem 30 milijardi kubnih metara.

    „Ali pitanje je da li će Rusija hteti da poveća proizvodnju ili će preferirati isporuke tečnog prirodnog gasa koje sada aktivno povećava. Odnosno, na ovaj ili onaj način, Kijev je već ispao iz igre“, zaključio je analitičar.

    Ruski eksperti takođe ističu da, čak i da se tranzit zadrži još neko vreme iz političkih razloga, Ukrajina kao posrednik svejedno nema budućnost jer se evropsko tržište brzo menja.

    Tagovi:
    Naftogas, Evropa, Ukrajina, tranzit gasa, borba
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga