01:20 24 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Evropa
    Preuzmite kraći link
    0 82
    Pratite nas

    Beloruska kontrola leta dala je avionu kompanije „Rajan er“ koordinate za sletanje upravo za aerodrom u Minsku, a ne u nekom od regiona Belorusije, zato što je Minsk bio najbliži, izjavio je direktor Odeljenja za vazduhoplovstvo Ministarstva saobraćaja Belorusije Artjom Sikorski.

    „Aerodrom ‘Minsk 2’ bio je najbliži (za sletanje u vazdušnom prostoru Belorusije). Aerodrom ‘Brest’ i aerodrom ‘Grodno’ tog dana nisu radili. Samo nacionalni aerodrom ‘Minsk’ je radio u nedelju i aerodrom ‘Gomelj’, koji je naš rezervni“, rekao je Sikorski za televiziju „STV“.

    On je dodao da je šest minuta nakon dobijanja pretnje avion već bio na teritoriji Belorusije i samim tim u zoni odgovornosti beloruske kontrole leta.

    Zvaničnik je takođe rekao da je aerodrom „Minsk 2“ za avion „Rajan era“ „prvobitno bio rezervni u planu leta avio-kompanije“.

    „Faktički je tokom čitavog prolaska kroz vazdušni prostor on neprestano nešto razjašnjavao“, primetio je Sikorski.

    Prema njegovim rečima, beloruska strana bi želela da dobije transkript zapisa „kako bi shvatila celoukupnu sliku“.

    „Možda bi tada ponašanje aviona u vazduhu postalo jasnije. Na primer, do same granice sa Litvanijom, gde je trebalo da sleti, avion nije smanjivao visinu. Iako obično počinju da se pripremaju za sletanje već leteći blizu Baranoviča“, konstatovao je on.

    Incident sa prinudnim sletanjem u Minsk

    Avion kompanije „Rajan er“, koji je leteo iz Atine za Viljnus, prinudno je sleteo 23. maja na aerodrom u Minsku zbog saopštenja da je podmetnuta bomba. Na lice mesta su upućeni demineri. Informacija o miniranju nije potvrđena, a Istražni komitet Belorusije saopštio je da je pokrenuo krivični postupak zbog lažne dojave o bombi.

    Beloruski borci za ljudska prava saopštili su da je osnivač kanala na Telegramu „Neksta“, koji se u Belorusiji smatra ekstremističkim, Roman Protasevič, leteo ovim avionom i da je priveden prilikom provere dokumenata na aerodromu u Minsku. Protasevič je u ovoj zemlji stavljen na spisak lica umešanih u terorizam. Protiv njega je pokrenut krivični postupak po nekoliko osnova, uključujući i za „organizovanje masovnih nereda“. Njemu preti kazna do 15 godina zatvora. Zajedno sa Protasevičem, u Minsku je privedena i državljanka Rusije Sofija Sapega.

    Belorusija je, sa svoje strane, saopštila da je saopštenje o miniranju aviona stiglo na elektronsku poštu minskog aerodroma. Komandant posade sam je doneo odluku da sleti u Minsku. Nije se radilo ni o kakvoj prinudi, saopštio je komandant beloruskih vazdušnih snaga Igor Golub. Belorusija je spremna da preda snimke dispečera kako bi potvrdila da je u pravu. Međutim, kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, za sada nijedna evropska zemlja nije izrazila želju da se sa njima upozna.

    To je izazvalo kritiku Zapada, iako se praksa prinudnog sletanja aviona dešavala i ranije. Najznačajniji slučaj bilo je prisiljavanje aviona bolivijskog predsednika Evo Moralesa da sleti u Beč 2013. godine. Razlog za to su bile glasine da se zajedno sa predsednikom u avionu nalazi i bivši agent CIA Edvard Snouden, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama optužen za odavanje državnih tajni.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    prinudno sletanje, Belorusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga