Intervjui

Radna grupa Skupštine Srbije za istragu zločina OVK uspela je dođe do dela međunarodne dokumentacije na Kosmetu koja pokazuje da su međunarodne misije — Kfor, Unmik, OEBS raspolagali informacijama o počinjenim zločinima, ali da ništa nisu preduzeli, kaže za Sputnjik šef te grupe i predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM Milovan Drecun.

Kako izgleda biti svedok vremena u trenucima kada rat razara poslednje komade ljudskosti i razumnosti — nije pitanje koje je fotograf Imre Sabo postavljao sebi početkom devedesetih, kada je kretao u pravcu Hrvatske, Bosne, Kosova...

Vasilije Sokolov, književni prevodilac i publicista iz Sankt Peterburga, zaslužan je za desetine prevoda dela klasičnih i savremenih srpskih pisaca na ruski jezik. Nedavno je boravio u Beogradu, gde mu je uručena tradicionalna nagrada Srpskog PEN centra za doprinos promociji srpske kulture u inostranstvu.

Pitanje odgovornosti srpskih komunista je pitanje koje je ostalo „ispod tepiha“ kad se raspala Jugoslavija. Oni su sebe amnestirali, a taj strah od odgovornosti su sakrili tako što su se uklopili u novi poredak i proglasili da se u ime liberalizma bore protiv srpskog nacionalizma, kaže Milo Lompar.

Posle dva i po meseca u Briselu su se sastali predsednik Srbije i nepriznatog Kosova samo da bi konstatovali da dijaloga neće biti. Tači je izjavio da bi radije vodio dijalog sa đavolom nego sa Aleksandrom Vučićem. Istoričar Đorđe Mamula ocenio je u emisiji „Od četvrtka do četvrtka“ da su pregovori stigli do ćorsokaka.

Nasilje fascinira sve osobe, pogotovo pisce. Stalno se pitam odakle potiče ta potreba da se naudi drugom čoveku, kaže Santjago Ronkaljolo, jedan od najnagrađivanijih peruanskih pisaca.

Dana 1. decembra navršava se sto godina od formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je 1929. godine preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju. Tim povodom razgovarali smo sa piscem Vladimirom Kecmanovićem.

Antisrpska politika u Crnoj Gori deo je šireg procesa iskorenjivanja jednog konstitutivnog, temeljnog naroda koji može da zasmeta ciljevima NATO-a na Balkanu. To se tiče i Srbije, jer Crna Gora u NATO-u je ozbiljna poruka i način da se Srbija getoizira i da se, ne daj Bože, i ona jednog dana ugura u NATO, kaže lider „Prave Crne Gore“ Marko Milačić.

Veoma sam srećan što predsednik Rusije poštuje činjenicu da je Srbija kao mala zemlja uspela da sačuva svoju nezavisnost, suverenost u odlučivanju i da ume da održi tu poziciju, kaže za Sputnjik predsednik Srbije dan pošto je obavešten da ga je Vladimir Putin odlikovao Ordenom Aleksandra Nevskog.

Celokupna svetska politika danas je usmerena na podizanje nivoa zabrinutosti, jer je uplašenim ljudima lakše upravljati. Ljudi treba da razumeju da strah koji šire mediji nije odraz stvarnosti, nego signal da postoje neki mnogo važniji problemi o kojima se ćuti, kaže u razgovoru za Sputnjik ruski psiholog, publicista i pesnik Aleksandar Tkačenko.

Moramo biti pametniji od onih koji žele da manipulišu nama, da naučimo da budemo građani u novom „onlajn“ svetu. Ako želimo da budemo iskreni, dobri ljudi, moramo biti iskreni i u virtuelnom svetu, jer je taj „onlajn“ svet postao naša stvarnost, poručuje u razgovoru za Sputnjik portugalski pisac Valter Ugo Mai.

Sve što se danas događa na Balkanu tričavo je u poređenju s istorijom ovog područja koja je stvarana u vreme Josipa Broza Tita. To je bila politika svetskog značaja, a sada na mestu Jugoslavije postoji nekoliko zemalja od kojih gotovo ništa ne zavisi, smatra ruski novinar, istoričar i pisac Evgenije Matonjin.

Kako god EU bude izgledala, biće potpuno drugačija. Zbog toga mislim da bi građani Zapadnog Balkana trebalo da se zapitaju kako treba da izgleda njihova budućnost van EU, jer nema garancija da će jednog dana postati njen deo, kaže britanski politikolog Filip Kanlif u intervjuu za Sputnjik.

Postoje ljudi koji su spremni da pomognu drugima bez ikakve materijalne nadoknade, a koji zauzvrat dobijaju, kako kažu, mnogo više. Ljubav i pažnju. Među njima su i sportisti Aleksandar Kovačević i Edin Škorić koji rade sa osobama sa posebnim potrebama sa željom da im omoguće da se uklope u društvo i da ih okolina prihvati.

Građani Brazila danas biraju šefa države u drugom krugu predsedničkih izbora. U finalu trke za predsedničku fotelju koplja će ukrstiti Fernando Hadad, kandidat levičarske Radničke partije i bivši gradonačelnik Sao Paola, i kandidat krajnje desnice, političar kog zovu brazilski „Donald Tramp“ — Žair Bolsonaro.

Majski izbori u Evropskom parlamentu u 2019. godini mogu biti pravi politički zemljotres. Evroskeptične stranke razbuktavaju diskusiju o budućnosti Evropske unije, a vicepremijer Italije Mateo Salvini bi mogao da postane kandidat celog desničarskog fronta.

Bez Aleksandra Puškina, „sunca ruske poezije“, teško je zamisliti razvoj velike ruske književnosti, ali i sveukupnu svetsku književnu baštinu. Za nepunih 38 godina, koliko je poživeo, rekao je toliko toga da njegova misao i dan-danas poput svetionika obasjava put novim generacijama.

Šta Srbija može očekivati od Rusije i Zapada, a šta velike sile očekuju od nas? Na čiju i na kakvu podršku možemo računati? Da li je propast američke imperije počela i koliko će taj pad trajati? Gde je mesto Vladimira Putina u svetskoj istoriji?

Zemlja gost 63. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu bila je Kraljevina Maroko. Prisustvo severnoafričke države privuklo je pažnju posetilaca ne samo šarenilom naslova, uglavnom monografskih knjiga o kulturi i umetnosti Maroka, već i video projekcijama iz najvažnijih i najlepših gradova, spomenika kulture, džamija, i slikama tradicionalnog života.

„Zapisi u ovoj knjizi nemaju namjeru da odgovore na pitanja, niti da razriješe velike dileme. Sve je tu nastalo iz potrebe da svjedočim o vremenu u kojem živim i ostavim trag onima koji će u budućnosti provjeriti da li je sve ovo trebalo“, kaže u autorskom predgovoru za svoju knjigu proslavljeni reditelj, graditelj, profesor i pisac Emir Kusturica.