00:36 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    0 181
    Pratite nas

    Mi imamo potpuno vesternizovanu javnost u kojoj se uglavnom za sve uzimaju interpretacije sa Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija kao relevantne za ono što se dešava u svetu, čak i za nas.

    Stanje u novinarstvu je česta tema razgovora u javnosti. Danas  smo svedoci i čestih izjava najistaknutijih političara da «novinari lažu»: o stanju u novinarstvu razgovaramo sa Slobodanom Reljićem, dugogodišnjim novinarom, glavnim urednikom NIN-a iz vremena kada je bilo važno šta je u tom elitnom glasilu objavljeno, i kada se namerna laž nije mogla opravdati    rečju «izvinite». Reljić je i  autor knjige, „Kriza medija i mediji krize“, pa ga pitamo da za Sputnjik uporedi  situaciju u medijima u Srbiji, na Istoku i na Zapadu?

    — Evo, da  krenemo od Zapada. Zapadni medijski sistem se nalazi u najvećoj krizi, od Drugog svetskog rata. Današnje stanje u zapadnom medijskom sistemu je potpuno ogoljeno od manipulisanja. Više se ne vlada čistom silom, nego se vlada manipulacijom. A mediji su glavno oružje za uspostavu tog sistema. Zapadni sistem je u stanju potpune upotrebe, kad je svaka sloboda komunikacije strašno sužena i svodi se na incidente. Osnovne, mejnstrim stvari uvek idu onako kako grupa koja vlada društvom hoće. Najbolji primer za to je bila, recimo – bivša Jugoslavija odnosno Srbija. Izveštavanja o Srbiji se nisu nikad razlikovala u mejnstrimu. Bilo je  pojedinačneih incidenata, pojavio bi se neki Handke koji govori iskreno, drugačije. Ali to je potpuno marginalizovan stav koji dokazuje da je taj mejnstrim ispravan zato što evo – pustili smo i nekog marginalca da nešto kaže. Dakle, to je jedan potpuno zatvoren sistem.

    Današnje stanje u zapadnom medijskom sistemu je potpuno ogoljeno od manipulisanja.
    © Flickr / Artur Kruz
    Današnje stanje u zapadnom medijskom sistemu je potpuno ogoljeno od manipulisanja.
    Da li je na istoku drugačije?

    — To  što ste vi nazvali Istok, ja pre označio skraćenicom koja označava tu grupu zemalja, i koja je sad nova pojava – BRIKS (Brazil, Rusija, Kina, Indija i Južna Afrika), to su zemlje koje sad postaju sila u međunarodnim odnosima u svakom pogledu, pa i u medijskom. One donose neku vrstu novine, oni ugrožavaju ovaj postojeći zatvoreni sistem, što je vrlo važno, jer se on ugrožava i spolja,  mora da uđe sa njima u neku vrstu dijaloga, ne može da se vrti sam u sopstvenom krugu. Drugo, ti istočni sistemi se nalaze u procesu uspostavljanja sopstvenog kredibiliteta. Ljudi na Zapadu žive sa uverenjem da je njihov sistem kredibilan, i kad oni nešto govore da vi u to morate da verujete. Oni iz istočnog dela o moraju da „osvoje“, da uspostave svoj kredibilitet, što podrazumeva neku vrstu promišljenog odnosa prema onima kojima se obraćajue. U svakom smislu su u obavezi da manje lažu nego ovi na Zapadu. 

    Gde je tu Srbija?

    — Ovo što se kod nas, u Srbiji, dešava, to je potpuna marginalnost. Razumete. Srbija ima jedan antisistem. Mi imamo potpuno vesternizovanu javnost u kojoj se uglavnom za sve uzimaju interpretacije sa Si-En-Ena i Bi-Bi-Sija kao relevantne za ono što se dešava u svetu, čak i za nas. Mi smo, recimo, godinama koristili mišljenje MMF-a ili Svetske banke o nama kao relevantno. Dakle, nismo verovali u svoje mišljenje, već ono što nam oni kažu, što je, naravno, pogibeljno. Tako da mi, u Srbiji praktično nemamo realnau sliku o sebi…  Mediji su zatvoreni, nema ozbiljne razmene mišljenja, komunikacije… Vrlo je malu količina informacija  o realnom stanju, posebno na Zapadu. Pazite,  na Zapadu se dešavaju veoma velike promene u političkoj, u ekonomskoj, u kulturnoj sferi. O tome mi nemamo pojma, mi i dalje živimo kao oni, japanski vojnici što su živeli u prašumama, pa kad su ih našli šezdesetih godina, oni su mislili da je car još uvek živ. Naša javnost reprodukuje zamrznuta slika od pre bar 15 godina. Mi ne smo da nemamo predstavu o tome što se tamo zbiva, već pokazujemo i neku vrstu ignorancije prema čitavoj stvari. 

    Ovde je pre dva-tri dana bio Alen Badju, francuski filozof, koji je jedan od najvećih mislilaca trenutno živih na svetu. To su naši mediji onako propratili kao da je zalutao neki bivši fudbaler, pa sad tu nešto priča. 

    Želite da kažete da naši mediji namerno ignorišu ljude  i pojave koji nešto znače u svetu, ili koji pokušavaju da ga menjaju?

    — Ne, nikako, to čak nije ni namera, nego većina uređivačkog i novinarskog kadra ovde nema više ni obaveštenje o značaju tih ljudi i činjenica na Zapadu.navešću vam još jedan primer. Nedavno je ovde dolazio  vođa Sirize,  kojeg ja lično znam pa znam i da je godinama želeo da dođe u Srbiju. Srbija je za njih privlačna zato što je prva pružila otpor Zapadu. Miloševićev sistem koji može da se kritikuje sa najrazličitijih strana, je prvi sistem koji je pokušao da pruži otpor tom zapadnom, neograničenom hegemonizmu. 

    Dakle, Aleksis Cipras je ovde bio i otišao neprimećen. A to je trenutno jedan od najvažnijih političkih likova u Evropi. Njegova  pobeda na izborima dovodi u pitanje opstanak evra, pa i EU. A mi nismo našli za shodno da se ozbiljno upoznamo sa tako važnim čovekom. Tako da govoriti o današnjem javnom mnjenju…

    Može li Cipras zaista da ugrozi opstanak Evropske unije i evra?

    — Siriza danas nije jedina i više nije reč samo o podela na leve i desne. Siriza je leva, oni to zovu ekstremna, to je jedna ozbiljna levičarska stranka. Ali pazite, vi imate Orbana u Mađarskoj, koji se takođe pobunio protiv tog sistema, a on je desničar. Više nije važno da li je neko levičar ili desničar, ovaj sistem više ne pasuje nikome. I više ne može da se održava samo medijskom manipulacijom i pretnjama. U svakom slučaju, tu se stvari dramatično i drugo, strašno brzo se menjaju.

    A kako objašnjavate toliku podršku Sirizi u Grčkoj?

    — Čitav taj sistem tamo lažiran je ti takozvanim velikim koalicijama. To imate isto i u Nemačkoj. Kad počnu da gube podršku, onda se ujedinjavaju sa stranke čiji je rejting veoma nisko pao, pa im ti „gubitnici“, onda pomognu da nastave dalje da vladaju,  da bi se održavao sistem kome se diriguje iz Brisela, odnosno iz Vašingtona. I onda narod shvati da je prevaren  jednom, pa drugi put, pa u jednom trenutku shavti da to nema više nikakvog smisla. Vidite, kad se govorilo da je u  u Grčkoj stanje «strašno», dug je bio 120% bruto državnog proizvoda. To se smatralo katastrofalnim. Danas im pomaže MMF, Svetska banka i Evropska banka, i iz Brisela govore da se Grčka oporavlja,a  njima su svi ekonomski parametri pogoršani. Njihov spoljni dug je 167 miliona evra. Povećana im je nezaposlenost. Nezaposlenost mladih ljudi u Grčkoj je 60%. Dakle tako je kad vam oni pomažu – tako napredujete. Može Brisel da priča šta hoće, ali ljudi znaju kako žive. Ne mogu da stalno vas drže u informacionoj blokadi… I tu su promene prosto nezadržive.

    Mislite li da Siriza može da popusti pod pritiscima Evropske unije?

    Ako ne uspe Siriza, pojaviće se fašisti, koji takođe mogu da preuzmu vođstvo, ili neko treći, za koga se sada uopšte ne zna.
    © AP Photo / Lefteris Pitarakis
    Ako ne uspe Siriza, pojaviće se fašisti, koji takođe mogu da preuzmu vođstvo, ili neko treći, za koga se sada uopšte ne zna.
    — Vi možete u nekom trenutku, kad ste tako velika sila kao što su Brisel ili Vašington ili Pentagon,  da slomite neku organizaciju. Ali ne možete da zaustavite tok stvari. Jer ako ne uspe Siriza, pojaviće se fašisti, koji takođe mogu da preuzmu vođstvo, ili neko treći, za koga se sada uopšte ne zna. Ako nas je išta istorija 20. veka naučila to je to. Dakle, 1929. je bila velika ekoomska kriza, i nije se moglo da zadrže to stanje  nikakvim obećanjima, driblinzima, pritiscima, ucenjivanjima, ubistvima, spaljivanjem Rajhstaga. Pogrešno je koncentrisati se samo na jednog čoveka i na jednu organizaciju. To je prosto tok istorije koji mora da se promeni.

     

    Tagovi:
    BRIKS, Siriza, Slobodan Reljić, Srbija, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga