02:46 18 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    0 71
    Pratite nas

    Bivši ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Vitalij Zaharčenko govorio je u intervjuu za RIA Novosti o događajima u noći između 29. i 30. novembra 2013. godine u Kijevu i o tome da su ukrajinske vlasti razmatrale varijantu rasterivanja Evromajdana na silu, ali nisu učinile taj korak želeći da izbegnu veliki broj žrtava.

    Kad ste Vi kao neposredan učesnik u tim događajima, shvatili da ono što se dešava nije samo još jedan u nizu protesta, već državni prevrat? Ili, u svakom slučaju, kad ste postali svesni da se priprema državni prevrat?

    „U noći kad se desila provokacija sa studentima, odnosno, u noći između 29. novembra i 30. novembra 2013. godine. Tačnije, u rano jutro 30. novembra, kad sam za to saznao. Ja ove studente ipak ne bih nazvao studentima, to su uglavnom bili sasvim zreli muškarci, neki su imali po 45 godina ili otprilike toliko. Međutim, u istoriju su ušli kao deca koju je milicija pretukla. Još jednom želim da istaknem da je to bila provokacija. I to je bio prvi signal, u svakom slučaju, za mene, da se u zemlji sprema državni prevrat".

    Ali upravo Vas neki optužuju za to da ste dali nalog za rasterivanje mirnih demonstracija u noći između 29. i 30. novembra, koje su se kasnije pretvorile u radikalni sukob učesnika u mitingu i državne vlasti.

    „Želeo bih da podsetim na to koliko su mirnog karaktera bile aktivnosti radikala na Majdanu do 30. novembra. To je važno. U suštini, nije bilo nikakvog mirnog suprotstavljanja. Naprotiv, još pre 30. novembra, pre one poznate noći kad je Berkut rasterao nekoliko desetina protestanata, već se desilo nekoliko krajnje agresivnih dejstava usmerenih protiv državne vlasti i milicije. Na primer, 24. novembra u Ulici Gruševskog grupa radikala, među kojima su bili i narodni poslanici, članovi stranke Svoboda, slomila je rampu i počela je tom cevi, kao ovnom da tuče miliciju. Učesnici u manifestacijama su prskali berkutovcima suzavac u oči, otimali su im pendreke iz ruku i pokušavali su da im strgnu maske. Na osnovu operativnih podataka, kojima smo tada raspolagali, a sad to potvrđuju i mnogobrojni videosnimci na internetu, tada smo znali, a sad sam u to apsolutno ubeđen da je na Majdanu puštena u pogon tehnologija sakralne žrtve. Određeni ljudi su namerno isprovocirali saradnike Berkuta da primene silu i oružje kako bi se pojavile sakralne žrtve, koje je trebalo da postanu simbol borbe protiv krvavog režima".

    A zar nisu sakralne žrtve u još većim dimenzijama postali studenti koje su Vaši saradnici rasterali u noći između 29. i 30. novembra 2013. godine?

    „Do tada su u Kijevu stvorena dva Majdana, dva trga. Majdan Nezavisnosti, gde su se već nekoliko dana (od 2324.) nalazili studenti, koji su zahtevali da se odmah potpiše sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji. Njihovi zahtevi su bili jasni, a oblik protesta sasvim miran; odnosno, oni nisu kršili zakon, a ovakav izraz građanskog stava se može samo pozdraviti. A na sto metara od Majdana Nezavisnosti održavao se još jedan miting — na Evropskom trgu su nastupale političke partije, radikali koji su zahtevali svrgavanje aktuelne vlasti. I politički Majdan je pokušao da se udruži sa studentskim, stihijskim. To im nije pošlo za rukom pošto studenti, koji su u svojstvu slogana isticali zahteve o kojima sam govorio, nisu želeli da imaju ništa zajedničko s političarima. Studenti su shvatali ili su očigledno osećali da političari iz opozicije imaju sasvim druge ciljeve i da studente žele grubo da iskoriste za ostvarivanje ovih političkih ciljeva".

    Da li ste dali nalog radnicima Unutrašnjih poslova ili saradnicima iz drugih jedinica, koje su Vam bile potčinjene, da na Majdanu primene vatreno oružje?

    „Ne. I ne samo to, želeo bih da Vam skrenem pažnju na sledeće činjenice koje se zbog nečega uporno prećutkuju. U roku od dva dana — 18. i 19. februara 2014. godine — od prostrelnih rana je poginulo 14 radnika milicije, a 86 je ranjeno. Radnici milicije tih dana nisu čak nosili ni vatreno oružje, imali su samo oružje s elastičnim mecima koje nazivate gumenim. Par dana posle ovih događaja prestao sam da budem ministar unutrašnjih poslova Ukrajine. Ali u meni se, kao u običnom građaninu, pojavljuje pitanje koje bih uputio sadašnjoj vlasti: ko je kažnjen zbog ubistva 14 milicionara? Da li je neko vršio istragu o njihovoj pogibiji? Odgovoriću da nije. Koliko mi je poznato, istraga nije uzela čak ni metke koji su izvađeni iz njihovih tela. Dakle, nema ni istrage. Isti slučaj kao i u priči s prvim sakralnim žrtvama, s „nepoznatim snajperima". O snajperistima — sadašnje vlasti su posle Majdana posekle ili uništile čak i drveće i bilborde na kojima su se nalazili tragovi metaka. Odnosno, sad na osnovu rupa od metaka nije moguće odrediti odakle su pucali ovi snajperisti. A rezultati istrage društvu nisu prezentirani. Mislim da jednostavno nema rezultata objektivne istrage.

    Želim da istaknem da su svi radnici milicije i Berkuta pošteno i predano obavljali svoju dužnost. Oni nisu branili vlast, već zakonitost, poredak i državu, ponekad po cenu svog života. Neizmerno sam zahvalan ovim ljudima što su u teškim trenucima iskušenja bili verni zakletvi, svojoj dužnosti i ukrajinskom narodu".

    Zašto Janukovič kao predsednik nije preduzeo maksimalno rasterivanje silom Majdana, kad je već postalo jasno da se radi o državnom prevratu? Da li Vam je predlagao takvu opciju? Da li se savetovao?

    „Naravno, razmatrali smo i takvu varijantu. Ali znate da se na Majdanu stalno nalazio veliki broj civila, koji nisu bili direktno uvučeni u sukob, koji su saosećali s njima, ali nisu učestvovali u agresivnim dejstvima. Prilikom rasterivanja silom i čišćenja Majdana mogli su nastradati nevini ljudi. Koliko ih je tamo moglo biti? Hiljadu, dve hiljade, možda mnogo više, nismo znali precizno, ali je bilo jasno da će broj žrtava biti velik. Osim toga, na političko rukovodstvo Ukrajine je stalno vršen jak pritisak sa strane zemalja Evropske unije i SAD".

    „Na pitanje šta je trebalo učiniti, imam jasnu predstavu. Kao prvo, nije bilo moguće rešenje primenom sile. Bila je potrebna politička volja, sposobnost i spremnost za preuzimanje odgovornosti sveg političkog rukovodstva, a pre svega Vrhovne rade. Za uspostavljanje reda pre svega je trebalo lišiti imuniteta narodne poslanike koji su se krili iza ovog imuniteta, kršili zakon i pozivali na državni prevrat. Uzgred ću pomenuti, SBU je pokrenuo krivične postupke po članu 109 KZ protiv poslanika koji su otvoreno pozivali na državni prevrat. Zašto narodni izabranici, predstavnici tadašnje koalicije, koji tako aktivno pričaju o navodnoj pasivnosti milicije, nisu učinili ništa kako bi odbranili zakonitost u Ukrajini? Da se do desilo, kasnije bi, postupajući strogo po zakonu, organi za održavanje reda mogli da pozovu na odgovornost kolovođe prevrata iza čijih leđa su delovali naoružani radikali".

    „Isto tako strogo rukovodstvo zemlje je trebalo da reaguje i na sve pokušaje mešanja u unutrašnje stvari Ukrajine od strane savetnika iz stranih ambasada. Potrebne su bile jasne i obavezujuće komande za sve strukture vlasti. Međutim, sve to nije trebalo da učini ministar MUP-a, već najviše političko rukovodstvo koje predstavljaju parlament i predsednik. Da je to počeo da radi ministar, sledeći njegov logičan korak trebalo bi da predstavlja hapšenje najvišeg rukovodstva. A to se naziva diktaturom. I po čemu bismo se tada razlikovali od sadašnje hunte? Takva varijanta događaja bi bila pogibeljna po zemlju. I ja jednostavno nisam razmatrao. Iako su neki savetovali…"

    Kad su došli na vlast, Vaši oponenti su u sličnoj situaciji proglasili antiterorističku operaciju u Ukrajini. Zašto Vi niste učinili isto to?

    „U toku takozvane antiterorističke operacije već je poginulo preko pet hiljada ljudi. Mi smo bili protiv toga, do poslednjeg trenutka smo pokušavali da političke probleme rešimo bez krvi".

    Da li kao član Janukovičevog tima osećate svoju odgovornost za ono što se u zemlji desilo za vreme vašeg rukovodstva, i što je u konačnom dovelo do državnog prevrata?

    „Naravno, osećam svoju odgovornost zbog onoga što se dešavalo tada, ali pre svega za svoj sektor odgovornosti — rad u MUP-u. A što se tiče ocene vlade Viktora Janukoviča u celini… Mogu da kažem da se sve poznaje na osnovu poređenja. Ako se sadašnje stanje ukrajinske ekonomije, socijalnih programa, političke — unutrašnje i spoljašnje — situacije u zemlji, bratoubilačkog građanskog rata, uporedi sa situacijom od pre godinu dana, mislim da će sve izgledati malo drugačije. A ko je za to kriv — treba da ocene građani Ukrajine.

    RIA Novosti http://ria.ru/interview/20150219/1048621348.html#ixzz3SCrKC1dB

    Tagovi:
    revolucija, Evromajdan, Vitalij Zaharčenko, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga