16:55 31 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 01
    Pratite nas

    Albancima svako hapšenje Srba, a pogotovo uglednijih, dođe kao hladna obloga. Izveštaj Dika Martija i specijalnog tužioca Vilijamsona nagoveštava hapšenje više ljudi iz vrha OVK. Problem je što tu nema nijednog Srbina, pa se pribeglo improvizaciji i zato sam uhapšen kao Srbin sa određnom političkom težinom, kaže u intervjuu za Sputnjik Oliver Ivanović.

    Srpski političar sa Kosmeta Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative „Srbija, demokratija, pravda“ od 27. januara 2014. godine nalazi se u pritvoru. U pritvor je došao posle informativnog razgovora na koji se odazvao dobrovoljno i to po telefonskom pozivu tužilaštva Euleksa. Specijalno tužilaštvo Kosova, kojim faktički rukovodi Euleks, podiglo je optužnicu protiv Ivanovića tek u avgustu prošle godine, gotovo osam meseci posle pritvora. Od hapšenja, pa do marta, Ivanović je boravio u zatvoru u Prištini, izložen ozbiljnim pritiscima koji su ugrožavali njegovu bezbednost, zbog čega je štrajkovao glađu. Posle je premešten u zatvor u Severnoj Mitrovici. Koji su bili razlozi za njegovo hapšenje, Ivanović je objasnio posredstvom svog advokata, odgovarajući na pitanja Sputnjika.

    Da li ste znali da vas Euleks „istražuje?

    ‒ Obavešten sam o „interesovanju“ Eulkesa za mene i moje navodno učešće u događajima u Kosovskoj Mitrovici 1999. i 2000. godine. Kao svaki građanin, smatrao sam da je potrebno da odem i dam izjavu, iako sam mislio da je sve to besmisleno. Upozoren sam bio da je Euleks tužilaštvo pokušavalo da napravi slučaj i da bi mogli tražiti moje pritvaranje.

    Da li ste očekivali da ćete biti pritvoreni?

    ‒ Otišao na informativni razgovor, verujući da će, ako tužilac i bude tražio pritvor, valjda neko razuman u Euleksu reći da to nema nikakvog smisla. Pre svega zato što se pritvor određuje da bi se obezbedilo prisustvo osumnjičenog, a ja nigde i nikad nisam odlazio sa Kosova, za sve ove godine od 1999. Drugo, pritvor se određuje da bi se sprečio uticaj na svedoke, a nisam znao, niti sam mogao znati, ko su im svedoci. Da sam mislio da na nekoga treba da utičem, imao sam 15 godina da to i uradim. I treće, pritvor se određuje da se ne bi ponovilo krivično delo, a to tek nema nikakvog smisla. Sve to su znali i tužilac i sudija za prethodni postupak i vrh Euleksa, pa su ipak odlučili drugačije. Trebalo mi je nekoliko dana da se priberem i shvatim šta mi se događa i šta je pozadina, ali je bilo očigledno da će Albanci teško prihvatiti Specijalni sud za zločine nad Srbima, jer to udara u temelje slike koju su o sebi stvorili među strancima, pa su na kraju, čini se, i sami poverovali u to. Frustracija je među njima ogromna u svim slojevima društva i svi su im za to krivi, a posebno Srbi iz Srbije. Verujem da im svako hapšenje Srba, a pogotovo uglednijih Srba, dođe kao hladna obloga.

    Prekid postupka i odbacivanje optužnice jedini način da se Euleks iz ovoga izvuče sa manjom štetom.
    © Sputnik
    Prekid postupka i odbacivanje optužnice jedini način da se Euleks iz ovoga izvuče sa manjom štetom.

    Šta je, po vama, stvarni cilj vašeg hapšenja?

    ‒ Očito je da je moje hapšenje imalo za cilj da me uklone sa političke scene. Pravi razlozi su najverovatnije u činjenici da Euleks, najveća misija EU, koja je dobila zadatak da na Kosovu i Metohiji pomogne u zavođenju reda i zakona, izgradnji institucija pravosuđa i policije, suzbije ogromnu korupciju, organizovani kriminal, nepotizam u institucijama, nije bila uspešna u tome. Delom zbog ogromnog otpora lokalnih političara, a delom i zbog sopstvene nesposobnosti i korupcije. Među Albancima na Kosovu raste otpor (prema) Euleksu koji manje ili više podržavaju svi. A kao izgovor se koristi: Možemo sami da vodimo računa o sopstvenom pravosuđu i policiji; Euleks samo koristi Albance, a na Severu je leglo kriminala; Euleks neće da omogući integraciju Severa…

    Da li je vaše hapšenje na neki način priprema za „čistku koja treba da usledi među kosovskim Albancima?

    ‒ Tokom 2013. godine došlo je do nekoliko velikih optužnica. Drenička grupa, Ljuštaku, Selimi, Geci, Jašari itd. Ponovo je otvoren slučaj Klečka — Ljimaj. Izveštaj Dika Martija i specijalnog tužioca Vilijamsona nagoveštava hapšenje više ljudi iz vrha OVK. Hapšenje Uka Rugove u velikoj aferi sa fasifikovanjem viza. U svim tim slučajevima ima oko stotinu osumnjičenih ljudi, od kojih su mnogi veoma poznati i uticajni političari. Ali, nema nijednog Srbina. Pa se pribeglo improvizaciji i zato sam duboko ubeđen da sam uhapšen kao Srbin sa određnom političkom težinom, jer u moju nekakvu krivicu ne može poverovati ni dete, a kamoli sudije i tužioci sa iskustvom i praksom u zemljama sa čvrsto ukorenjenim pravnim sistemom.

    Da li mislite da se iza Vašeg hapšenja krije novi pokušaj zastrašivanja Srba?

    ‒ Verujem da će se nastaviti sa veštačkom proizvodnjom slučajeva u kojima će Srbi biti okrivljeni. Još izvesno vreme će to biti optužbe za „ratne zločine“, ali uskoro treba očekivati i optužnice za krivična dela novijeg doba za zloupotrebe položaja, zloupotrebe sredstava i slično. Nešto će već smisliti.

    Kako komentarišete najnovije optužnice koje su usledile protiv Srba?

    ‒ Te optužnice su bile očekivane, samo što se nije znao broj ljudi koje će pokušati da optuže, ali ako bude iole pravičnog suđenja verujem da će to biti uglavnom oslobađajuće presude. Ipak, efekat zastrašivanja i raširene nesigurnosti u institucije pravosuđa, pa maker to bile i međunarodne institucije, već je postignut. Narod će ostati na Kosovu i Metohiji, ali će strepeti, a to nije neki život.

    Kako biste do sada okarakterisali tok suđenja i ceo proces protiv Vas?

    ‒ Do sada je održano desetak ročišta i saslušano 13 ili 14 svedoka. Sudsko veće se strogo pridržava Zakona o Krivičnom postupku, ne pokušavajući da napravi „presek stanja“ i sagleda već sada suštinu ove besmislene i zlonamerne optužnice, koja očito ima za cilj da ceo postupak traje što duže. Pažnja domaće, a i međunarodne javnosti je velika, ali baš zbog toga mislim da bi prekid postupka i odbacivanje optužnice bili pravično i opravdano rešenje i jedini način da se Euleks iz ovoga izvuče sa manjom štetom, a ja vratim porodici, prijateljima i politici, tamo gde sam zaustavljen.

    Da li posle svega imate poverenja u Euleks?

    ‒ Moje poverenje u Euleks kao međunarodnu misiju nikada nije bilo visoko, ali sam odmah po lansiranju ideje o uvođenju Evropske misije shvatio da je to već rešeno. Kao razuman čovek sam prihvatio „manje zlo“. Alternativa koju sam jasno video je bila rekonfiguracija Unmika, što je značilo drastično smanjenje pripadnika misije (oko 90 odsto) pre svega policajaca i sudija, čiji je kvalitet ionako počeo da značajno opada već od 2004. godine. Prazan prostor zbog smanjivanja broja međunarodnih policajaca i sudija bi ubrzo bio popunjen Albancima, a to bi bilo ravno našem etničkom čišćenju. Naravno, Euleks je u takvom scenariju ipak bolje rešenje, jer Srbi i Albanci nisu spremni da rade u ovako osetljivoj delatnosti bez međunarodnog prisustva. Euleks je potreban, ali ne kao misija koja poseže za političkim optužnicama, već kao misija koja se efikasno bori protiv korupcije, a ne da neguje korupciju i u svojim redovima. Euleks koji osposobljava lokalne policajce i sudije i čisti slučajeve nepotizma i neprofesionalnosti, a ne da sam ima u svojim redovima takve slučajeve. Dakle, zdrav, profesionalan, odlučan i nekorumpiran Euleks bi mogao biti od velike pomoći.

    Kako gledate na činjenicu da Euleks faktički ignorisao garancije Vlade Srbije da se branite sa slobode?

    ‒ Odbijanje da se uvaže garancije Vlade Srbije za moje puštanje na slobodu ukazuje na nepodnošljivu organizaciju i neznanje o snazi i kvalitetu tih garancija, ili o lošoj nameri, da me se po svaku cenu još malo drže u pritvoru, a tu već prestaje svaki razuman pokušaj da se obezbedi fer i pravično suđenje i pretpostavka nevinosti.

    Kome je, u stvari, zasmetao Oliver Ivanović?

    ‒ Očito da smetam onima koji su naučili da budu miljenici čitave međunarodne zajednice na osnovu često veoma jednostranih informacija. Smetam i onima koji se protive svakom uvođenju reda u naše veoma teške živote. Od 1999. do danas se nisam bavio nikakvim privrednim aktivnostima, pa tako nikome ništa ne dugujem, niti meni ko duguje, pa tu ne mogu tražiti uzroke za svoje nevolje. U politiku sam ušao 1999. godine silom prilika i na netipičan način. Duboko sam emotivan čovek, ali ne dozvoljavam da moje emocije upravljaju mojim političkim potezima. Racionalnost i realističan pristup rešavanju nagomilanih političkih problema su mi omogućili da dobijem priliku za česte kontakte sa svim međunarodnim predstavnicima koji su radili na Kosovu i Metohiji ili su dolazili u posetu. To mi je dalo priliku da objasnim koji su problemi Srba, koji su naši strahovi i da predložim neka rešenja. Albanci su brzo shvatili da će to poremetiti „njihovo viđenje situacije“ i nastojali su da me odmah „eliminišu“ na oprobani način — pokušavajući da me diskredituju nekakvim lažnim optužbama o učešću u zločinima. To, naravno, nije uspelo, jer su te optužbe lako proverene i odbačene, pa sam tako došao u priliku da sretnem i porazgovaram sa predsednicima država, premijerima, ministrima spoljnih poslova, generalnim sekretarom NATO-a, visokim predstavnicima EU, celokupnim Savetom bezbednosti UN, mnogobrojnim ambasadorima, novinarima… Albanska priča je dobila protivtežu, a situacija na terenu i mnogobrojna nasilja nad Srbima su dali uverljivost onome što sam govorio.

    Da li se, s obzirom na sve, osećate bezbednim?

    ‒ Zatvor u Mitrovici je sasvim bezbedan i u njega se ne može ući, a ni izaći bez saglasnosti nadležnih. Osoblje je profesionalno, a ja se pridržavam pravila, pa nemamo međusobnih problema.

    Tagovi:
    pritvor, Suđenje, EULEKS, Oliver Ivanović, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga