16:36 06 April 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    0 01
    Pratite nas

    Međunarodni komitet Crvenog krsta sa sedištem u Ženevi namerava da uveća pomoć Ukrajini, kao i da proširi svoje prisustvo u ovoj zemlji.

    Sa kakvim problemima se danas suočava organizacija prilikom dostave humanitarne pomoći, da li se zaista poštuje režim prekida vatre na istoku zemlje i očekuje li se novo uvećanje budžeta Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za operaciju u Ukrajini — u intervjuu RIA Novostima govorio je rukovodilac uprave operativne delatnosti Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Evropi i Centralnoj Aziji Loran Korba.

    Nedavno je Crveni krst uvećao svoj budžet za Ukrajinu i izrazio spremnost da udvostruči pomoć ovoj zemlji. O čemu se konkretno radi?

    — Danas je jasno da mi uvećavamo budžet. Mi smo izrazili nameru ne samo da nastavimo, već i da proširimo pomoć i zaštitu ljudima koji žive na istoku Ukrajine, kao i raseljenim licima kojima su pružile utočište susedne zemlje, pored ostalih Rusija i Belorusija. Drugim rečima, to znači da sada želimo da obezbedimo mesečnu humanitarnu pomoć za više od 120.000 ljudi, da im obezbedimo hranu i osnovne higijenske pakete. Ali takođe planiramo da snabdevamo medicinske ustanove opremom i lekovima, a reč je o oko 60 takvih ustanova. Pored toga, želimo da pružimo podršku u obnovi kuća i razorene infrastrukture. To je sada postalo moguće zahvaljujući Minskim dogovorima. Naravno, situacija na terenu nije idealna, ali sada imamo veći dostup istočnim regionima Ukrajine i više šansi da realnije procenimo mogućnost za pružanje pomoći postradalima. Tako da smo morali da revidiramo budžet.

    Da li cifre koje ste naveli podrazumevaju pomoć samo Ukrajini?

    — Da, to je samo Ukrajina. Reč je o istoku zemlje, teritorijama u Donjecku u Lugansku.

    Koliko su Minski dogovori olakšali pristup nizu ukrajinskih regiona? Svojevremeno, mnoge humanitarne organizacije su govorile takođe o problemu pristupa istoku Ukrajine, pošto je Kijev uveo specijalne mere ograničenja kretanja u ovoj zoni. Kava je sada situacija?

    — Postoje dva aspekta datog problema. Prvi je u tome što se nivo nasilja smanjio i pojavio se veći pristup zahvaljujući potpisivanju sporazuma o prekidu vatre. Drugi problem se sastoji u tome što ljudi na kontrolnim punktovima na liniji razdvajanja sada preduzimaju niz administrativnih mera kako bi kontrolisali robu koja se dovozi ili odvozi. Ovaj konkretan problem do sada nije rešen i ostaje niz administrativnih pitanja sa kojima se suočavamo svakog dana. Ako budemo izašli na kraj sa papirologijom, moći ćemo da uputimo teretne kamione u Donbas bez posebnih problema. I mi se nadamo da će ovaj proces biti pojednostavljen.

    Ali danas je takvog administrativnog posla mnogo. Svakog meseca oko 150 naših kamiona prolazi liniju fronta i svi se suočavaju sa administrativnim pitanjima, spiskovima, papirima, dozvolama… Svi oni na kraju prelaze, ali moglo bi to da bude jednostavnije. Mi molimo da se olakšaju procedure za prolazak na kontrolnim punktovima.

    Posle potpisivanja Minskih dogovora stupio je na snagu režim prekida vatre. Niz predstavnika humanitarnih organizacija UN pričalo je o mnogobrojnim kršenjima tog režima. Da li saradnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta poseduju slične podatke?

    — Nažalost, poseduju. Mi ne očekujemo da će ih biti više, i nadamo se njihovom daljem smanjenju. Režim prekida vatre se drži, mada je nažalost vrlo nesiguran. I on je više puta prekršen. U nekim rejonima češće nego u drugim. Na primer, na istoku Marijupolja ili u okolini aerodroma u Donjecku. To su rejoni koji su sada najproblematičniji.

    Da li se planira novo uvećanje budžeta za humanitarnu operaciju u Ukrajini?

    — Danas je ukrajinska kriza jedna od pet najvećih operacija Crvenog krsta. To je već značajna činjenica, posebno ako se uzme u obzir da prošle godine skoro ništa nismo imali. Ne očekujemo novo uvećanje budžeta u ovoj godini, ali ko zna. Nadamo se da za to neće biti potrebe, zato što je to već sada velika operacija, ali takođe, ako bude potrebe spremni smo da se prilagodimo okolnostima.

    Humanitarni konvoj RF za Donbas
    © Sputnik / Sergeй Pivovarov

    Hteo bih da podvučem da mi takođe sarađujemo sa ruskim vlastima i Ruskim udruženjem Crvenog krsta, posebno u jugozapadnom delu Rusije, u Rostovskoj oblasti i Stavropoljskoj pokrajini. Osiguravamo pomoć za oko 30 hiljada ljudi i za one koji su najugroženiji zbog prinudnog preseljenja iz Ukrajine. Takođe proširujemo našu pomoć na Krimu kojom je obuhvaćeno oko 12 hiljada ljudi i gde radimo zajedno sa lokalnim odeljenjem Crvenog krsta, a takođe sarađujemo sa Beloruskim udruženjem Crvenog krsta, gde pružamo pomoć za 6.000 ljudi.

    Da li planirate proširenje misije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Ukrajini?

    — Da, to je deo proširenja budžeta, što sam već pomenuo. U okviru tog proširenja planiramo da pružimo pomoć većem broju medicinskih ustanova, dečijih domova, staračkih domova i slično. Želimo da više pomažemo civilnom stanovništvu nastradalom u konfliktu, takođe, želimo da dobijemo veći pristup zarobljenicima s obe strane.

    Tagovi:
    budžet, Minski sporazum, Crveni krst, Loran Korba, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga