22:47 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    GMO

    Pritisci iz SAD da Srbija menja zakon o GMO

    © Sputnik. Aleksandar Milačić/Flickr/liz west
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 670
    Pratite nas

    Iz Ministarstva poljoprivrede predlažu da se u Srbiji dozvoli promet genetski modifikovanih organizama, iako su deklaraciju „Za Srbiju bez GMO“ usvojile skupštine 122 opštine u Srbiji.

    Na 200.000 hektara u Srbiji zasađena je soja koja nije genetski modifikovana, što našu zemlju čini najvećim evropskim izvoznikom prirodne soje, ali se procenjuje da je, uprkos restriktivnom zakonu koji ne dozvoljava uzgoj i promet GMO, na privatnim farmama zasađeno oko 5.000 GMO soje. Nedavno je najavljena izmena Zakona o genetički modifikovanim organizmima  kako bi se udovoljilo zahtevu Svetske trgovinske organizacije, koja na tome insistira. Iz Ministarstva poljoprivrede predlažu da se u Srbiji dozvoli promet genetski modifikovanih organizama, ali ne i njihovo gajenje.

    O izmeni zakona i štetnom uticaju GMO Sputnjik je razgovarao sa profesorom Poljoprivrednog fakulteta i počasnim profesorom Volgogradskog agrarnog univerziteta Miladinom Ševarlićem.

    Da li je  izmena zakona uslov za prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i iz koje zemlje stižu pritisci?

    — Najveći pritisci stižu iz SAD, što je i očekivano budući da je Amerika centar u kome se nalazi najveća GMO kompanija. Ne radi se o tome da Svetska trgovinska organizacija zahteva slobodu prometa GMO, ona zapravo zahteva slobodu svih proizvoda za koje ne postoji zabrana prometa. Zemlje EU koje su i članice Svetske trgovinske organizacije imaju dva pristupa u pogledu GMO. Jedan se odnosi na promet, a drugi se odnosi na uzgoj. Promet je dozvoljen uz obavezno obeležavanje i naznaku da se radi o proizvodima koji su bazirani na osnovu genetski modifikovanih organizama. Što se tiče zabrane uzgoja, donedavno je postojala saglasnost na nivou EU o zabrani uzgoja. Međutim, zbog komplikovane procedure ukidanja te zabrane, SAD su bile nezadovoljne. Novi predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, koji je pre toga bio ministar finansija Luksemburga i koji je štitio velike multinacionalne kompanije od obaveze plaćanja poreza, sada je  pod pritiskom Amerike izdejstvovao da se u okviru  EU zajedničko odlučivanje uz potpunu saglasnost  svih 28 država-članica o tom pitanju, zameni pojedinačnim odlučivanjem svake države članice. I sada je lakše postići cilj, vršeći pritisak na svaku državu pojedinačno.

    Da li postoje naučni dokazi o štetnom uticaju GMO?

    — Postoje brojni dokazi, a navešću poslednji i najznačajniji. Istraživački tim iz Francuske je 2012. godine uradio dvogodišnje ispitivanje. Analiza je vršena na četiri generacije eksperimentalnih pacova, ispitivan je uticaj genetski modifikovanog kukuruza. Konstatovano je da u drugoj generaciji dolazi do promene na unutrašnjim organima, u trećoj generaciji dolazi do značajnog porasta broja jedinki koje imaju kancer, a u četvrtoj generaciji posledica je  besplodnost životinja, uprkos njihovom veoma lakom načinu razmnožavanju u prirodi. A pošto je čovek na vrhu lance prehrane, sve ono što zadesi biljke i životinje, neminovno će zadesiti i ljude.

    Profesor dr Miladin M.  Ševarlić, inicijator usvajanja deklaracije Za Srbiju bez GMO
    © Foto :
    Profesor dr Miladin M. Ševarlić, inicijator usvajanja deklaracije "Za Srbiju bez GMO"

    U kojoj meri se u Srbiji poštuje Zakon o genetski modifikovanim organizmima, da li se u našoj zemlji gaje GMO biljke?

    — Zakon se deklarativno poštuje, a jednim delom se i ne sprovodi jer je u Srbiji prisutan nezakoniti uzgoj genetski modifikovane soje na oko pet hiljada hektara. To je procena na bazi uzorka koji je utvrdila republička poljoprivredna inspekcija. GM soja se uzgaja na privatnim parcelama i uglavnom završava u proizvodima kojima se hrani živina, svinje i tovna junad. Što se tiče Zakona o GMO, on se u Srbiji ne poštuje, kao što se ne poštuju i mnogi drugi zakoni. Poljoprivredna inspekcija je veoma tolerantna prema onima koji nezakonito uzgajaju GM soju. Nikada do sada nisu objavljena imena poljoprivrednika koji krše zakon, ministarstvo nikada nije objavilo odluku da će prekršioce izbaciti iz sistema subvencija za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Inspekcija se takođe ograđuje da je u njihovoj nadležnosti samo podnošenje prijave, a da sudovi pokreću postupke i donese odluke. I ja do danas nisam čuo da je objavljena i jedna presuda protiv poljoprivrednika koji krše zakon. Primenjivane su sporadično samo minorne prekršajne kazne od 20.000—50.000 dinara. U Hrvatskoj su recimo kazne pet do sedam puta veće nego u Srbiji.

    Inače, gajenjem GMO semena kontaminira se i okolno zemljište, okolne parcele, dolazi do veoma velike kontaminacije vodotoka, biljaka, odnosno kompletnog biodiverziteta uključujući i životinje. Naročito korišćenjem totalnog herbicida ROUNDUP, koji sadrži kancerogeni sastojak glifosat. Postoji čak i film o štetnom uticaju glifosata na kome se vidi kako zec koji je pretrčao preko parcele zaprašene herbicidom koji sadrži glifosat, umire u najstrašnijim mukama. Inače, Svetska zdravstvena organizacija je nedavno potvrdila da je glifosat potencijalno kancerogen.

    Kartu su pripremili: Vesna Đorđević, Tatjana Banjeglav, Dejan Milošević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
    © Foto :
    Kartu su pripremili: Vesna Đorđević, Tatjana Banjeglav, Dejan Milošević i prof. dr Miladin M. Ševarlić

    Interesantno je da i pored restriktivnog zakona u Srbiji već godinama posluje kompanija „Monsanto. Čime se oni bave na teritoriji Srbije?

    — „Monsanto“ je svetski gigant koji proizvodi agrohemikalije uključujući i zloglasni ROUNDUP herbicid koji sadrži  glifosat, zatim proizvodi GM seme, ali i seme koje nije genetski modifikovano, a takođe se bave i proizvodnjom farmaceutskih lekova. U Srbiji oni zvanično trguju semenom koje nije genetski modifikovano.

    U Srbiji, pored zakona koji je na  snazi, mnoge opštine su se izjasnile protiv GMO usvajanjem deklaracije „Za Srbiju bez GMO

    — Deklaraciju „Za Srbiju bez GMO“ usvojile su  skupštine opštine 122 grada  u Srbiji. I sve različite političke opcije od Vranja do Subotice jednoglasno su bile za usvajanje deklaracije. Na taj način je praktično obezbeđeno plebiscitarno administrativno izjašnjavanje, jer se radi o skupštinama opština, a ne o nevladinim organizacijama. I pitam se kako će sada i na osnovu čega poslanici izmeniti zakon o GMO. Imaju li moralno pravo i demokratski kredibilitet da eventualno podrže izmenu ovog zakona.

    Tagovi:
    Miladin Ševarlić, GMO, pritisci, intervju, SAD, Srbija, Miladin Ševarlić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga