16:19 20 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Profesor ekonimije Miroslav Jovanović, Ženeva

    Otpis dugova jedini spas za Grčku

    © Foto : Privatna arhiva, Miroslav jovanović
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1370

    Cipras je mogao da izvuče Grčku iz ekonomske katastrofe zvane „evrozona“. Prvih nekoliko meseci bilo bi velikih teškoća, ali u dužem roku stanje bi se poboljšalo, kaže profesor Miroslav Jovanović sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi.

    Profesor Miroslav N. Jovanović karijeru profesora ekonomije započeo je u Srbiji, a nastavio je kao predavač na univerzitetima širom sveta. Između ostalog, predavao je i na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i Pantenon univerzitetu u Atini. Predavao je i na univerzitetima u Italiji, Austriji, Japanu, Nemačkoj i Švajcarskoj. Radio je i kao ekonomski ekspert Ujedinjenih nacija, a sada predaje na Univerzitetu u Ženevi. Važi za odličnog poznavaoca ekonomskih prilika u Grčkoj i beskompromisnog kritičara neoliberalne ekonomije.

    Da li je Cipras imao drugi izlaz?

    Grčka
    © Sputnik / Olivera Ikodinović

    — Samo u apsolutizmu postoji jedan jedini izbor i izlaz. Ti koji kažu „nemamo drugog izbora“ oslobađaju sebe odgovornosti. Izbor uvek postoji: učiniti nešto ili ne učiniti. Cipras je mogao da izvuče Grčku iz ekonomske katastrofe zvane „evrozona“. Prvih nekoliko meseci bilo bi velikih teškoća, ali u dužem roku stanje bi se poboljšalo. Pitajte, recimo Slovence, kako im je bilo sa tolarima posle raspada Jugoslavije. Ovako, ekonomska agonija Grčke i evrozone se nastavlja bez ikakvih izgleda za poboljšanje.

    Zašto je Grčka odabrala ostanak u evrozoni i zašto je on toliko važan za Grčku?

    — Spasavanje grčke ekonomije je samo navodno. Evrozona su nemačke, francuske i ostale inostrane banke koje su dale neodržive kredite Grčkoj. Zajmoprimac ima obavezu da vrati pozajmicu, a zajmodavac ima moralnu obavezu da daje kredite obazrivo onom ko je u stanju da ih vrati. Za svakog neozbiljnog zajmoprimca, nađe se neodgovoran zajmodavac. Odgovornost je podeljena. Nametnuti program pomoći Grčkoj štiti zajmodavce, a tereti padaju u potpunosti na zajmoprimca, na Grke koji su izgubili posao, one koji nemaju nadu da ga nađu, na bolesne i na penzionere. Grci su nesmotreno trošili više nego što su bili u mogućnosti, ali su ih stranci nutkali na to. Najveći skandali povezani sa korupcijom u Grčkoj su u vezi sa nemačkim firmama. Recimo, firma „Ferostal“ je korumpirala Grke da kupe neispravne nemačke podmornice.

    Šta bi Grčka izlaskom iz Evrozone dobila, a šta izgubila?

    Evrocenti pored Grčke zastave
    © REUTERS / Dado Ruvic

    — Sadašnja struktura evrozone je takva da ona pruža najveće koristi Nemačkoj. Sve zemlje u EU moraju da imaju potpuno otvoreno domaće tržište za nemačku robu i usluge, a istovremeno nijedna zemlja ne sme da devalvira svoj nacionalni novac da konkuriše Nemačkoj. Van evrozone i Grčka, ali i Italija, Španija, Francuska mogle bi da upravljaju svojim domaćim novcem i vrše potrebna prilagođavanja. U sadašnjoj evrozoni to nije moguće i neodrživo je na duži rok. Evropa je puna primera monetarnih unija koje su se raspale. Setite se samo koliko je različitih nacionalnih novčanica prošlo kroz vaše ruke. I evro je na istom putu. Van evrozone, Grčka bi dobila mogućnost da upravlja sopstvenom valutom, a izgubila bi inostrano tutorstvo koje samo pogoršava situaciju. Setimo se da je na početku krize 2008. dug inostranstvu Grčke bio 120 odsto BNP-a, a posle nametnute politike štednje taj dug je porastao na preko 180 odsto u 2015. Nije Grčka trošila više, naprotiv, ali je stezanje kaiša snizilo BNP za četvrtinu. Nametnuta ekonomska politika spolja je ne samo bila pogrešna, već i pogubna po Grčku.

    Da li su lideri evrogrupe ucenili Ciprasa scenariom „Gregzita?

    Angela Merkel
    © AP Photo / Markus Schreiber

    — Ne mogu da komentarišem ucene, ali mogu da kažem da su svi preplašeni zbog mogućeg izlaska Grčke iz Evrozone. Pitanje je ko je sledeći? „Trojka“ (Međunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i Evropska komisija) je međunarodna grupa koja se pojavila ni iz čega. Ona ne postoji ni u jednom ustavu ili zakonu. Ta tehnokratska grupa određuje sudbinu i ekonomske politike u zemljama. Od naroda izabrani predstavnici, tj. šefovi vlada moraju da traže odobrenje za bitne nacionalne ekonomske poteze od te tehnokratske grupe koja ne polaže račune nikome. Ako birači ne mogu da biraju na izborima na šta će da se troši novac iz domaćeg budžeta, šta će u tom slučaju izbori? Živimo u postdemokratskom društvu.

    Kako će grčka vlada sprovesti plan štednje i reformi na koji se obavezala pred evrogrupom s obzirom na tamošnju političku situaciju i najavljene izbore za septembar?

    Aleksis Cipras
    © AP Photo / Thanassis Stavrakis

    — Vrlo teško i neizvesno. Grčkoj je potreban oprost dugova. Lako se zaboravlja činjenica da su Nemačkoj oprošteni dugovi 1953. u Londonu, a tada je nemački dug bio 280 odsto BDP-a. To je bitno doprinelo nemačkom ekonomskom uzletu. A novi izbori u Grčkoj mogu samo da provere volju naroda da li žele da nastave po starom i produže agoniju u nedogled, ili žele promene.

    Ukoliko Ciprasova opcija izgubi na izborima, koje su druge opcije i šta se može očekivati od druge struje u Sirizi?

    — Nije Siriza pobedila zbog svog viđenja budućnosti Grčke. Pobeda Sirize je više bio poraz ranijih korumpiranih vladajućih garnitura koje su izgubile sav kredibilitet. Da li će se nešto novo iščauriti na novim izborima, ostaje da se vidi. Novo glasanje može da bude ne izbor između različitih izbora koje nude grčke partije, već glasanje protiv neizdrživih pritisaka koji stižu od „Trojke“, EU i Brisela.

    Tagovi:
    kriza, krediti, evrozona, evro, EU, Trojka, Miroslav Jovanović, Aleksis Cipras, Grčka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga