17:53 31 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 61
    Pratite nas

    U trenutku kada se nalazio na vrhuncu sportske karijere, kada je bio proglašavan za najboljeg vaterpolistu Evrope i sveta, Vanja Udovičić je doneo odluku da prestane sa aktivnim igranjem vaterpola i prihvati ponuđenu funkciju ministra omladine i sporta u Vladi Srbije.

    Sport Srbiji u poslednje vreme donosi puno radosti, posebno na planu afirmacije države. Znači li to da izreka da su sportisti najbolji ambasadori naše zemlje nije fraza?

    — Apsolutno nije fraza. Svedoci smo izuzetno uspešnog perioda sporta u Srbiji. Imamo stvarno izuzetne rezultate u sportu, čak i u onim sportovima gde do sada nismo imali priliku da budemo prepoznati na svetskom nivou. Ono što se mnogo ne zna, jer svi pričaju o našim košarkašima, fudbalerima, vaterpolistima, atletičarima, tekvondistima, ne zna se o onim „malim sportovima“, u kojima takođe postižemo sjajne rezultate. Naši kuglaši su svetski prvaci, naše devojke u solc bolu po prvi put u istoriji Srbije, Srbije i Crne Gore i Jugoslavije odlaze na svetsko prvenstvo. To su veliki rezultati, kao takvi oni predstavljaju Srbiju na najbolji mogući način.

    Da li ste za vreme od kada ste na funkciji ministra zadovoljni onim što je u oblasti sporta, u svim njegovim segmentima, urađeno?

    — Kao bivši sportista uvek težim ka višem. Ne mogu reći da sam zadovoljan u svim segmentima i svim sferama, jer bi to bilo nezahvalno. Moja bivša profesija mi to ne dozvoljava. Ima mnogo toga da se uradi i može mnogo toga da se uradi i prostor za napredak je ogroman. Mislim da se vidi napredak u poslednjih nekoliko godina, vidi se da smo na teškom putu, da smo izabrali teži put i da sada ne smemo odustati. Nalazimo se na pola puta, sada je najgore, sport je za to najbolji pokazatelj, kada uložite trud i energiju, ne odustajete na pola puta od svega onoga što ste naumili i ciljeva koje ste postavili.

    U junu je završen proces javne rasprave o Nacrtu zakona o sportu. Kakvi su vaši utisci? Da li je bilo kreativnih sugestija? Koji su sledeći koraci?

    — Težio sam da prisustvujem svim javnim raspravama, i ne samo da prisustvujem već i da ih vodim i da konstruktivno ulazim u dijalog sa svima. Dalji koraci su da se usaglašen Nacrt zakona šalje na mišljenje svim ministarstvima, a nakon toga Vladi na usvajanje. Posle toga više nije u našoj moći već u nadležnosti Skupštine Republike Srbije. I očekujemo da će usvajanje Nacrta zakona o sportu ili Novog zakona o sportu biti krajem septembra i početkom oktobra.

    Vi ste i ministar omladine. Šta je na tom planu urađeno, a šta se sve planira?

    — Jako smo ponosni na donetu strategiju o mladima za period od narednih deset godina, koja je usvojena u februaru ove godine. Kada pričamo o omladini, mislim da je to najosetljivije pitanje, odnos svih omladinskih organizacija tog nevladinog civilnog sektora sa Vladom Srbije i sa ovim ministarstvom. Upravo se nalazimo u procesu izrade izmena i dopuna zakona o mladima, očekujemo usvajanje do kraja godine u Skupštini Republike Srbije. U procesu smo sprovođenja konkursa po kriterijumu nacionalne strategije za mlade i ono što smo ove godine pokrenuli jeste upravo najbolnija tačka celokupnog sveta, pa i Srbije, a to je stopa nezaposlenosti, nezaposlenost mladih ili povećanje zapošljivosti mladih. Krenuli smo u projekat razgovora sa većinom naših najorganizovanijih i najboljih privatnih kompanija. Želimo da čujemo od strane privatnika koje su to prednosti ili mane kada je reč o zapošljavanju mladih ljudi, ljudi koji završavaju škole. Želimo da pomognemo mladim ljudima da lakše dođu do posla i da ne gledaju da svoje indekse, svoje knjižice menjaju sa pasošima da odu iz zemlje, već da ih zadržimo u Srbiji, da razmišljaju kako da svoje živote, svoje porodice zasnivaju u svojoj zemlji.

    Srpkse košarkašice sa trofejem prvaka Evrope
    © AFP 2020 / ATTILA KISBENEDEK /

    Kako se danas afirmiše sport u školama i na fakultetima? Šta se na tom planu preduzima i ostvaruje?

    — Ono što pokušavamo svih ovih godina unazad jeste da omogućimo svim građanima da sport bude dostupan, da ne bude privilegija. Jedan od načina jeste i kroz vannastavne aktivnosti u samim školama gde imamo projekat „Sport u škole“, gde s jedne strane dajemo mogućnost deci u izbornom predmetu u vannastavnim aktivnostima, nakon časova da se bave dva puta nedeljom fizičkom kulturom, apsolutno besplatno, s druge strane da zapošljavamo DIF-ovce koji su na birou rada, i samim tim da smanjujemo stopu nezaposlenosti. Danas kada deca sve više vremena provode u kućama, zatvorena pred kompjuterima, lap-topovima, telefonima, kada im je glavna preokupacija upravo takav vid zabave, želja nam jeste da motivišemo, da omogućimo da sport bude pristupačan svuda. Da kroz izgradnju sportske infrastrukture damo mogućnost izbora. Najgore je kada mlad čovek ne može da bira.

    Privatizacija u sportu ili privatizacija sporta? Dokle se tu stiglo u odnosu na data obećanja?

    — Kao i kada se govori o nasilju u sportu, kada je reč o privatizaciji u sportu prva adresa jeste Ministarstvo omladine i sporta. Međutim, to nije adekvatna adresa i ovo Ministarstvo ima za zadatak da zaštiti sport od neželjenih i negativnih uticaja koje privatizacija može da ima u samom sportu. Toliko puta smo do sada pričali o datumima da je suludo ponovo reći gde se nalazimo. Jedan vid globalne profesionalizacije u srpskom sportu je neophodan, nešto što moramo da završimo u naredne dve godine jer nas i FIFA i UEFA obavezuje kada je reč o fudbalu. Pošto su glavni problem fudbalski klubovi to će se odraziti i na ostale sportove. Naš zadatak je da kroz stečena iskustva u drugim zemljama zaštitimo interes sporta. Sport ne sme da stane kada uđemo u proces privatizacije jer je živ organizam i mora da nastavi da se takmiči. Moramo da obezbedimo uslove da sport ne oseti ni u jednom trenutku proces profesionalizacije i privatizacije. Sportista mora da razmišlja samo o svom usavršavanju, treniranju, da postiže što bolje rezultate, a ne o ovim negativnim ili sporednim efektima koji prate sport. Do sada nije sprovedena nijedna privatizacija, nit je pokrenut proces privatizacije u ovom periodu. I zbog kompleksnosti situacije mora da nađe svoje posebno mesto gde će nosilac celog projekta ili procesa biti Ministarstvo privrede koje je nadležno za sve procese privatizacije pa i u samom sportu. Ne skidam odgovornost, već itekako želim aktivno da učestvujem i tražio sam što aktivnije da učestvujem u toj radnoj grupi upravo da bih zaštitio sport.

    Borba protiv nasilja u sportu nije u direktnoj nadležnosti Ministarstva na čijem ste čelu, ali vam je verovatno veoma stalo da se to pitanje što pre reši i da se huliganizam iz sporta sasvim iskoreni?

    Filip Filipović
    © AFP 2020 / HRVOJE POLAN

    — Cilj ovog ministarstva jeste da iskoreni sve negativne efekte u sportu. Jedan od tih efekata jeste nedolično ponašanje na sportskim manifestacijama. Srbija jeste jedna od malog broja zemalja u svetu koja ima Zakon o nedoličnom ponašanju, koja ima i Nacionalni savet gde predsedava i sam premijer. Po svim statistikama procenat nedoličnog ponašanja opada i imamo smanjenje huliganizma na sportskim priredbama kada gledamo u poslednjih 10 godina, ali to nije dovoljno i dalje se dešava. Kroz Nacrt zakona o sportu gde upravo se bavimo i tim pitanjem i želimo da sankcionišemo one koje mi možemo kao ministarstvo omladine i sporta, to su organizatori sportskih priredbi.  Želimo da skrenemo pažnju onima kojima možemo, ali prvenstveno kada pričamo o nedoličnom ponašanju ne želimo represivno da delujemo, upravo želimo da delujemo kroz edukaciju, upravo da sprečimo da do toga dođe. Tako da po prvi put Ministarstvo dublje ulazi u sam problem i u rešavanje tog problema da dajemo neka konkretna rešenja za samu problematiku.

    Neizbežna tema — MOK i Kosovo. Međunarodni Olimpijski komitet je pre nekoliko meseci doneo odluku o priznavanju Olimpijskog komiteta Kosova, na osnovu koje će sportisti Kosova nastupiti na letnjim Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine, iako se naša država sa time ne slaže. Da li je to definitivna i neoboriva odluka?

    — Apsolutno je definitivna i neoboriva jer je takozvana država Kosovo već učestvovala na Evropskim igrama u Azerbejdžanu u Bakuu. To je apsolutno neprihvatljivo za Srbiju jer se radi o teritoriji koja je u sastavnom delu naše države i jako nas je to pogodilo. Ali sport je uvek bio mogućnost, teren, odličan mehanizam da se sprovedu neke političke ideje pojedinaca. Žao mi je što je to u ovom konkretnom slučaju urađeno jer je mešanje politike u sport protiv svih načela sporta. Iskreno ne znam kako će se sada u nekim narednim slučajevima odbraniti sport od upliva politike. U konkretnom slučaju MOK je dozvolio da politika kreira neka dešavanja i budućnost svetskog sporta. Mi smo imali razgovore sa Ministarstvom spoljnih poslova i sa Kancelarijom za KiM gde smo u razgovoru doneli preporuku kako savezi da se ponašaju u narednom periodu i šta je to što može da nekako zadovolji interes Srbije kada dođe do trenutka da Kosovo učestvuje na nekim sportskim takmičenjima. Lično kao sportista i kao ministar sam, malo je reći, zgrožen, i jako mi je žao što je po ko zna koji put, a u ovom konkretnom slučaju na globalnom međunarodnom nivou, tako jednu ogromnu stvar politika uspela da sprovede i da ispromoviše kroz sport.

    Novak sa trofejom Vimbldona u rukama
    © REUTERS / STEFAN WERMUTH

    Postoje li planovi, programi, projekti u saradnji između Ministarstva na čijem ste čelu sa Ministarstvom sporta Rusije? Čini se da na tom polju ima dosta prostora za dogovor?

    — Mi imamo potpisan sporazum sa Ruskom Federacijom koji je na snazi. Ali on je uopšten i obuhvata više ministarstava. Kada pričamo o konkretnoj stvari gde vidimo mogućnost Srbije, upravo pošto smo u svetu prepoznati po sportu, naravno po broju osvojenih medalja i po rezultatima koje imaju ne možemo se ni meriti sa Rusijom, ali možemo ponuditi naše znanje u nekim sportovima koje imamo i koje smo dokazali na evropskom i svetskom nivou. I želimo upravo kroz razvijanje sportskog turizma u Srbiji da privolimo veliki broj ruskih sportista da dođu u Srbiju i da se pripremaju. Već smo obavili razgovore sa pojedinim klubovima u Rusiji, sa pojedinim organizacijama, regionima u Rusiji koji su raspoloženi da veliki broj sportista, posebno u zimskom periodu pošalju u Srbiju na pripreme. Da srpski sportski treneri uče od ruskih i obrnuto. Kada je reč o mladima, mnogo je veća zainteresovanost ruske strane da sporazum bude mnogo konkretniji kada je reč o razmeni iskustava dveju kultura, o učenju jezika, o zbližavanju dveju nacija ili dveju država i mislim da veliki napredak i pomak možemo napraviti upravo u tome.

    Šta očekujete od naših sportista na letnjim Olimpijskim igrama u Riju naredne godine?

    — Očekujem da oborimo rekord i po broju sportista i po broju osvojenih medalja koji je bio u Londonu. Svakih Olimpijskih igara se pomera ta brojka. Isto se nadam da će Rio biti rekordan. Naši sportisti 2014. i 2015. prave neverovatne rezultate, ali kruna svakog sportiste jesu Olimpijske igre i vrlo dobro znaju da sve ovo što su radili naravno ostaje zapamćeno. Sport je nešto što može da ujedini naciju, što je pokazuje i onoliki broj ljudi koji izlaze na ulice širom Srbije, da pozdrave uspehe, a za sportiste znam da su im Olimpijske igre najbitnije i da bi sve medalje menjali za tu olimpijsku, i želim im puno sreće u tome, a ja mislim da ćemo oboriti rekord pa čak i više od toga.

    Tagovi:
    Udovičić, Intervju, MOK, sport, omladina, Vanja Udovičić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga