14:37 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Špijuniranje preko kompjutera

    Fejsbuk, Tviter, Instagram – Srbi voajeri

    © Flickr / Truthout.org
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Maša Radović
    1127

    Dok se društvene mreže u inostranstvu koriste za traženje posla, Srbi ih uglavnom koriste kako bi saznali „šta komšija kuva i šta ima u frižideru“. Naša zemlja je jedna od zemalja sa najvećim brojem korisnika Fejsbuka. O tome kakva je moć interenta i koja socijalna mreža je mreža budućnosti za Sputnjik govori stručnjak za marketing Petar Vasić.

    Da li se moć interneta već sada može meriti sa uticajem televizije?

    — Mislim da apsolutno može. Moć je ogromna, zato što su tamo pametniji ljudi, „opinion“ lideri, koji u stvari prenose informacije. Preko interneta uticajni ljudi dobijaju informacije i onda ih oni dalje šire. Danas možemo da vidimo da su vesti koje dolaze u klasične medije zapravo došle sa interneta. Internet ne samo da može da se poredi, nego definitivno dominira.

    Kako se u svetu, a kako kod nas koristi internet, ima li razlike?

    — Koliko sam ja primetio, mislim da je razlika u različitoj upotrebi platformi. U Srbiji dosta naroda Tviter upotrebljava pod svojim pseudonimom, i mi ne znamo ko su ti ljudi zaista. U svetu se mahom ova društvena mreža koristi kao neka vrsta mesindžera gde su svi pod imenom i prezimenom, svako može da ih nađe i postoji svest o tome koliko je bitan socijalni kapital koji nosi ta platforma. Mi smo više voajeri, više volimo da saznamo šta se dešava i većinom smo napravili profile kako bismo bili u toku i videli šta to drugi ljudi pišu.

    Koliko se razlikuje primena i korišćenje interneta u, na primer, Nemačkoj, Engleskoj, SAD i Rusiji od primene i korišćenja interneta u Srbiji?

    — Zanimljivo je da je Srbija u celoj Evropi jedna od zemalja sa najvećim brojem korisnika Fejsbuka. Minutažu koju mi provedemo na Fejsbuku niko u Evropi nema. Mi smo veliki zavisnici od ove društvene mreže. Mala smo zajednica. Srbija je dosta nerazvijena u odnosu na druge evropske zemlje i veoma nas interesuje „šta komšija kuva i šta ima u frižideru“. Doduše, mi proizvodimo i izbacujemo manje sadržaja u odnosu na ostale. Upotreba je nekako drugačija. Recimo, u inostranstvu se društvene mreže koriste u velikoj meri za traženje posla, za sređivanje poslova. Recimo, Linkdin je u Nemačkoj vrlo bitna platforma, dok u Srbiji nije toliko zastupljena.

    Stručnjak za marketing Petar Vasić
    © Foto :
    Stručnjak za marketing Petar Vasić

    Koja društvena mreža je, po vama, budućnost u Srbiji?

    — Budućnost je definitivno Instagram. Instagram je novi Fejsbuk. Fejsbuk je to na vreme shvatio i zato ga je i kupio, pošto on definitivno najbrže raste. „Snepčet“ je takođe sve popularniji kod nas. Omladina je počela da ga koristi. Ono što ja znam i što pratim je da kada deca počnu masovno da koriste neku društvenu mrežu, onda dolaze mame, posle mama dolaze bake, i onda su svi tu. A onda deca pobegnu sa te platforme, ili prave lažne profile sa lažnim informacijama. To se trenutno dešava na Fejsbuku.

    Zna li se tačan broj korisnika društvenih mreža u Srbiji?

    — Imam neke informacije, mada su iz 2013. godine. Ono što je zanimljivo je da Fejsbuk koristi negde oko 2,5 miliona ljudi. Na Instagramu je 2013. bilo 300 hiljada, da bi za samo dve godine broj korisnika u našoj zemlji skočio na 600 hiljada. Raste neverovatnom brzinom.

    Da li smatrate da društvene mreže nekada mogu imati i onu lošu stranu kada je u pitanju deljenje privatnih informacija u virtuelnom svetu?

    Tviter profili srpskih stranaka
    © Foto : Twiter (screenshot)

    — Samo mi stariji razmišljamo o tome. Privatnost za mlađu generaciju više ništa ne znači. Trenutno prolazimo kroz jednu veliku kulturološku promenu. Nikada se nismo toliko menjali kao civilizacija kao u poslednjih 15 godina. Mislim da će nove generacije biti dijametralno suprotne od nas, drugačije će razmišljati i smatram da privatnost nije neki problem. Ono što je problem je informacija koju mi puštamo, a nesvesni smo ko će da je vidi. Tehnologija nam čak pomaže, smanjio se veliki broj otmica.

    Koliko je potrebno novca da se pokrene reklama na internetu i koji je najbolji način za startovanje?

    — Prvo što je bitno je da dobro poznajete svoju publiku. Za razliku od bilborda, koji vide razni ljudi, internet nam omogućava da vrlo precizno targetujemo koga mi hoćemo. Do sada smo preko „goole adwords“ recimo imali demografsko targetiranje, a Fejsbuk nam trenutno obezbeđuje psihografsko targetiranje. Mi na osnovu toga znamo koje stranice je neko lajkovao, šta je komentarisano, pa je samim tim dosta lakše da označimo nekoga i da mu prodamo produkt koji mu u tom trenutku treba.

    Mnogi misle da sve znaju i da mogu sami da naprave dobru reklamu za svoju firmu. Šta u stvari treba da znaju?

    — Treba da prate i da reaguju na svet oko njih. Ako Instagram počinje da pobeđuje i vidimo da postaje trend, vi morate da budete tamo. Svaki put kada dođe nova platforma i vidite da je nešto u trendu, vi ste tamo i prvi ste. Zašto? Zato što se dešava sledeće. Kada neka platforma počne sa radom i ljudi krenu da joj se priključuju, vi imate možda neka 24 meseca da iskoristite to. Kada se svi sete da se reklamiraju na toj platformi, kao što je sada Fejsbuk, sve počinje da bude skuplje i skuplje, a kada reklama postane toliko skupa — ona više nema smisla.

    Britanska vojska
    © Sputnik / Mihajil Fomičjov

    Koliko vredi plaćena reklama na Fejbuku? Koliki je procenat onih koji klinku na sponzorisani oglas?

    — Zavisi šta je u pitanju. Dobra stvar Fejsbuka je da vam prirodno „ulaze“ ti oglasi. Ako hoćete, možete da kliknete, ako ne, ne morate. Cena tog oglasa će da bude jeftinija što ljudi više ulaze. Administratori Fejsbuka smatraju da će samim tim njihova platforma biti zanimljiva i posećenija, ako je sadržaj oglasa zanimljiv, pa spuštaju cene prema posećenosti oglasa. Ako imate reklamu na koju niko ne ulazi, biće skuplje.

    Kako je sve to isto na Tviteru? Koliko se ove dve internet platforme razlikuju?

    — Tviter je drugačija „životinja“. Svaka platforma ima neki svoj sleng. Tviter je prvenstveno sveden na 140 karaktera. Tamo morate biti vrlo kratki, precizni i intrigantni. Fejsbuk je drugačiji. Reklamiranje na Tviteru apsolutno funkcioniše, odlično je, a posebno kada se kombinuje i povezuje sa Fejsbukom. Tviter je opet, za razliku od Fejsbuka, instant, živa platforma. Fejsbuk je tromija, Tviter brža varijanta.

    Koliko su aplikacije za smart telefone trenutno popularne i da li će telefoni preuzeti ulogu računara?

    — Oni su već preuzeli ulogu računara. Ono što je zanimljivo je da mi prelazimo iz tog nekog interneta gde smo mi bili za kompjuterom, kucali: www. i pretraživali… u internet koji konzumiramo kroz aplikacije i rađa se ta neka „ep“ (aplikacija) kultura.

    Tagovi:
    reklamiranje, Intervju, društvene mreže, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga