04:25 23 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    15727
    Pratite nas

    Ruske železnice su među najboljima na svetu. Iz ruskog kredita imamo prvo veliko ulaganje u naše Železnice posle 40 godina. Znači nam svaka ruska kompanija koja bi ovde došla. Naš strateški put i cilj je Evropska unija, ali to nikako ne znači da nećemo da radimo sa Ruskom Federacijom. Premijer je doneo mudru odluku da ne idemo na izbore.

    Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i potpredsednica Vlade Republika Srbija Zorana Mihajlović u razgovoru za Sputnjik uoči predstojeće poste Moskvi kaže da će, što se tiče njene oblasti, najznačajniji aspekt biti planirano potpisivanje Memoranduma o strateškom partnerstvu sa Ruskim železnicama. Osim toga, Mihajlovićeva navodi da će se u Moskvi razgovarati i o daljoj saradnji, ali i o produženju roka za povlačenje ruskog kredita. Neće izostati ni političke teme.

    Šta tačno podrazumeva Memorandum o strateškom partnerstvu sa Ruskim železnicama?

    — Ruske železnice su među najboljima na svetu. U poslednjih godinu i po dana krenuli smo u modernizaciju pruga, i to na Koridoru 10. Ruski kredit koji nam je na raspolaganju je i opredeljen pre svega za sever i jug Koridora 10, za rekonstrukciju barske pruge i nabavku vozova.

    Posle nedavne posete direktora Ruskih železnica Vladimira Jakunjina shvatili smo da dispečerski centar Železnica Srbije koji je napravljen pre više od 35 godina, ni približno ne odgovara novim tehnologijama. Tada smo razgovarali kako da nađemo način da proširimo saradnju i da ta saradnja bude vezana upravo za modernizaciju našeg dispečerskog centra. Imamo u železničkoj infrastrukturi i probleme sa projektima, pa smo rešili da vidimo kako da povežemo Ruske železnice i naš Centar za izradu projekata (CIP) koji i radi projekte Železnice. To, i razmena naših inženjera iz struktura železnica je otprilike i sadržaj Memoranduma. Sa našim ruskim partnerima smo uspeli da se dogovorili za samo mesec dana, jer smo znali šta hoćemo, i pripremili smo taj memorandum. Memorandum jeste okvir, ali mi nemamo nameru da pustimo da se samo potpiše, pa da čekamo mesecima i godinama da se realizuje. Očekujemo da ćemo već do kraja godine imati izrađenu studiju izvodljivosti vezano za dispečerski centar, koliko je to tačno novca, i šta sve treba da se uradi u njemu. Ovaj memorandum je u oblasti saobraćaja možda je i najvažnija tema o kojoj ćemo razgovarati u Moskvi.

    Koliko je dosad od ruskog kredita Srbija utrošila i na šta?

    Zorana Mihajlović i predsednik Ruskih železnica Oleg Belozjorov
    © Tanjug / Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

    — Čitav projekat, koji se sastoji iz pet faza, vredi 980 miliona dolara. Od toga je 800 miliona dolara kredit Ruske Federacije, a ostalo je iz srpskog budžeta. Utrošeno je 65 odsto oko izgradnje drugog koloseka pruge od Beograda do Pančeva, a u rad je već puštena pruga Golubinci — Ruma. Na severnom i južnom delu Koridora 10 smo već realizovali preko 70 odsto rekonstrukcije pruga. Ostala je deonica Stara Pazova — Novi Sad koju takođe gradimo iz ruskog kredita i očekujemo da radovi krenu do kraja godine. Ova pruga je inače deo drugog velikog projekta pruge Beograd — Budimpešta, čiju modernizaciju smo dogovorili da radimo sa Kinom. To će biti pruga koja će u proseku ići ne 120 već 160 kilometara na sat.

    Da li to znači da stižemo prve okvirne rokove koje su nam Rusi dali za povlačenje kredita?

    — Mi kredit povlačimo sada. Ne plaćamo kamate, ali je činjenica da jedan deo tog kredita neće moći da bude potrošen do 2017. godine. Sa ruskim ambasadorom u Beogradu Aleksandrom Čepurinom već smo razgovarali da ovaj kredit produžimo, dakle da ne bude samo 2017. godina već da ga produžimo na još godinu dana. Ako nastavimo da radimo ovim tempom, verujem da ćemo kredit u potpunosti realizovati. Ovo je prvo ulaganje u srpsku železnicu posle 40 godina, iako su i dosad uzimani krediti od drugih za koje smo plaćali velike kamate, a ništa nije urađeno.

    Za koje bi još projekte Rusi mogli biti zainteresovani u Srbiji osim Železnica? Da li je tačno da ih zanima Telekom?

    Ruski operater mobilne telefonije MTS
    © Sputnik / Maksim Blinov

    — Ima dosta mogućnosti da poboljšamo saradnju sa Rusijom. Pored Železnice, možemo da radimo na tome i da naši građevinari još više rade na ruskom tržištu. Razgovaraćemo i o izvozu hrane, voća, povrća i mleka iz Srbije. S druge strane, Ruska Federacija je u Srbiju uložila tri milijarde dolara u poslednjih deset godina. U Srbiji radi 600 kompanija mešovitog vlasništva, a oko 300 kompanija je potpuno u vlasništvu ruskih kompanija. Postoji zainteresovanost za sve što se zove infrastruktura i ulazak u strateška partnerstva sa velikim preduzećima. Ne znam za razgovore o privatizaciji Telekoma, ali mislim da uvek treba razgovarati o svemu, jer se pokazalo da ta saradnja ima određene rezultate. Nama znači svaka ruska kompanija koja bi uložila u Srbiju. Postoji mogućnost da se direktno razgovara, to je jedni način da zaposlimo Srbiju, a je takođe važno da se konačno vratimo na rusko tržište kao građevinari, po čemu smo bili vrlo prepoznatljivi u Rusiji.

    Da li će pitanje energetike, to jest snabdevanja Srbije gasom biti jedna od tema u Moskvi?

    — Ministar energetike Aleksandar Antić sa premijerom Aleksandrom Vučićem imaće sigurno razgovore vezane za energetiku. Jasno je da smo mi i ranije koristili ruski gas, da ga danas koristimo i da ćemo ga koristiti i u budućnosti. S druge strane, Srbija je nekako uvek na kraju dotoka gasa koji sada dobijamo preko Ukrajine i koji nam često ne odgovara. Zato bi Srbiji mnogo značilo kada bi mogla da obezbedi još jedan pravac odakle bi dobijala gas, kada već neće biti izgradnje „Južnog toka“. Ne znamo šta će biti sa „Turskim tokom“ i šta će se dešavati u narednom periodu, a to je sve strateški važno za Srbiju. Srbiji je strateški važno da je skladište gasa u Banatskom dvoru puno, a u njemu je takođe ruski gas. Moramo da budemo spremni za ovu zimu, ali i na duži rok treba da vidimo kako se pitanje gasa geopolitički odvija, jer pitanje gasovoda odavno nije samo pitanje ekonomije.

    Da li naša ekonomska saradnja sa Rusijom može da smeta EU ili da utiče na naše odnose sa njom?

    — Saradnja Rusijom ne bi smela da utiče na evropski put Srbije. Srbija je jasno rekla nekoliko puta, i takvu politiku vodi i naš premijer Aleksandar Vučić, da mi hoćemo dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom, ali da je naš strateški put i cilj Evropska unija. Srbija želi u EU jer želimo našu zemlju da uredimo po standardima koji važe u Evropi. Ali, to ne znači da nećemo da radimo sa Ruskom Federacijom jer, na kraju krajeva, govorila sam o investicijama Rusije u Srbiji. Ali, moram da kažem i da 80 odsto robne razmene Srbija ima sa zemljama Evropske unije.

    Ako već kažete da EU definitivno naš put, da li se prema nama u ovom trenutku ponaša neodgovorno zbog uslovljavanja oko otvaranja pregovaračkih poglavlja?

    — Srbija želi da bude EU zbog nas samih i zato usklađujemo naše zakone sa evropskim standardima. I kada dovodimo strane investitore tražimo da se ovde postupa u skladu sa propisima i standardima EU. S druge strane Evropa ima svoje probleme, pratimo kako se ponašaju na temi migranata, ali ne možemo da utičemo na EU. Da li će kao što je obećano do kraja godine biti otvorena i prva pregovaračka poglavlja nije do nas. Mi treba da uradimo ono što je do nas, a to je da u Srbiji uvedemo sve standarde koji važe u EU. I to radimo zbog naših građana, a ne zbog EU.

    Da li je premijer pogrešio što nije sada raspisao vanredne parlamentarne izbore?

    — Kada bismo posmatrali samo SNS, voleli bismo da idemo na izbore, jer bismo dobili još veće poverenje građana. Ali u trenutku kada vodimo bitku da Kosovo ne postane član Uneska, kada vodimo teške pregovore sa Prištinom, kada sprovodimo ekonomske reforme, u interesu Srbije jeste da ne bude vanrednih parlamentarnih izbora. I zbog toga je to mudra odluka premijera i lidera SNS-a Aleksandra Vučića, koji ovu odluku nije doneo u interesu naše stranke, već u interesu Srbije. Znači borimo se da Kosovo ne uđe u Unesko, da se na pravi način primeni Briselski sporazum, borimo se za Zajednicu srpskih opština jer je to za nas pitanje opstanka naših ljudi na Kosmetu.

    Kad smo već pomenuli Unesko, kako svetska zajednica ne može da razume da je u pitanju srpska kulturna baština?

    — Prvo želim da zahvalim Rusiji na njenoj principijelnoj politici kada je Kosovo u pitanju. Kada je reč o srpskim crkvama i manastirima na Kosovu, oni su srpska, ali i evropska kulturna baština. Drugo, setite se oni slika rušenja i paljenja naših svetinja. Ne može neko ko se penjao na krst, ko je ispisivao grafite „ISIS“, ko je uništavao sada da bude njihov vlasnik i čuvar. U Srbiji država nije vlasnik rimokatoličke, ni jevrejske, ni islamske, ni srpskih crkava, već su te crkve vlasnici. To pokazuje da Srbija nema nikakve komplekse, jer ulazak Kosova u Unesko jeste lečenje jedne vrste kompleksa. Upravo zato ne mogu da razumem Crnu Goru i Makedoniju koji su glasali za ulazak Kosova u Unesko. Ne mogu da shvatim da ljudi koji žive tu pored nas smatraju to normalnim.

    Zgrada UNESKO
    © Sputnik / Jurij Poljakov

    Dekleracija o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije, pored trgovinsko-ekonomskih elemenata, u sebi sadrži i pitanje saradnje o Kosovu. Da li će Kosovo biti tema u predstojećoj poseti Moskvi?

    — To su pitanja o kojima će razgovarati premijer Aleksandar Vučić i predsednik Rusije Vladimir Putin. Mi ministri, svako u svom resoru, radićemo svoj posao. Bila bih jako zadovoljna ukoliko bi od svih privrednika koje vodimo, a u Moskvu vodimo zaista veliki broj, bar troje ili četvoro je uspelo da dogovori neki novi posao. Jer to su konkretne stvari, to su nova radna mesta, to je budućnost. Srbija je samo u drugom kvartalu povećala BDP za jedan odsto, prevashodno zahvaljujući građevinarstvu. Zato bi bilo jako dobro da se naši građevinari vrate na rusko tržište.

    Tagovi:
    krediti, gas, Železnice Srbije, Železnice Rusije, EU, Zorana Mihajlović, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga