13:59 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Sergej Stepašin

    Stepašin: Ne mislim da nekog u EU zanimaju interesi Srbije

    © Sputnik / Vladimir Fedorenko
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    51311

    Srbija razmišlja o članstvu u EU i to je njeno pravo, ali treba imati u vidu da će to svakako značajno ograničiti mogućnosti trgovinsko-ekonomske saradnje sa Rusijom. Zato Srbija treba da se odluči i odredi svoje prioritete, kaže za Sputnjik bivši ruski premijer Sergej Stepašin.

    Bivši ruski premijer Sergej Stepašin otvorio je ruski štand na ovogodišnjem Sajmu knjiga, na kome će biti i učesnik na promociji knjige našeg ambasadora u Moskvi Slavenka Terzića. Stepašin je na mestu premijera nasledio Jevgenija Primakova 1999, baš kad je završena NATO agresija na Jugoslaviju. Bio je i vicepremijer, ministar pravde, unutrašnjih poslova, direktor Službe platnog prometa, Federalne službe bezbednosti… Danas je aktivan u nevladinom sektoru. Ističe da govori kao slobodan čovek ono što misli da treba da kaže i da ne misli da nekog u EU zanimaju interesi Srbije. Knjigu srpskog ambasadora u Moskvi Slavenka Terzića „Stara Srbija. Drama jedne evropske civilizacije“ smatra izuzetnom.

    — Knjiga je posvećena tragediji srpskog naroda, srpske pravoslavne civilizacije i mislim da treba da bude udžbenik za one koji žele da znaju istoriju i istinske razloge tragedije koja se desila u Jugoslaviji i Srbiji.

    Naš premijer sa nizom ministra odlazi u Moskvu u trodnevnu posetu sa susretima na najvišem nivou. Velika su očekivanja. Šta se od tih očekivanja, po vašem mišljenju, može ostvariti?

    — Treba imati u vidu da se Srbija nalazi u nimalo jednostavnoj ekonomskoj situaciji. Sve ono što se desilo 1999. ozbiljno je udarilo po ekonomiji — sankcije, razaranja. S tim u vezi neophodno je da Srbija i srpska vlada traže realne saveznike koji će investirati u privredu, raditi zajedno i formirati zajednička preduzeća. Rusija je uvek bila tradicionalno bliska sa Srbijom, pre toga sa Jugoslavijom, a još pre toga sa Srbijom. To je politički aspekt.

    Drugo, Rusija je kao odgovor na sankcije koje su protiv nje uveli ograničila isporuku niza proizvoda, uključujući prehrambene, iz većine evropskih zemalja koje su se priključile sankcijama, pre svega iz zemalja EU. To se ne odnosi na Srbiju. Štaviše, znamo da je Srbija vrlo aktivno podržala našu zemlju. S tim u vezi mislim da sada postoje svi uslovi da se iskoristi rusko tržište za isporuku robe iz Srbije. To su prehrambeni artikli, lekovi.

    Treće, to je formiranje zajedničkih preduzeća. Tema za diskusiju je mnogo. A i, reći ću otvoreno, Srbija treba da se odluči. Znam da Srbija razmišlja o članstvu u EU, to je njeno pravo, ali tada treba imati u vidu da će to svakako značajno ograničiti mogućnosti trgovinsko-ekonomske saradnje sa Rusijom. Koliko shvatam, i o tome će biti reči u Moskvi.

    Mislite da Srbija neće moći dugo da nastavi politiku — i EU, i Rusija?

    — Može da nastavi, ali treba napraviti izbor. Vi znate da niz zemalja sarađuje sa nama u jedinstvenoj carinskoj uniji. Zato mislim da Srbi treba da odrede i svoje prioritete.

    Kod nas mnogi analitičari ističu da Rusija nije dovoljno razradila modalitet takve saradnje kom bi mogla da se priključi i Srbija.

    — Onda treba zajedno time da se bavimo. Mislim da bi jedan od ciljeva posete trebalo da bude i razmatranje tih modela. Postoji jedan problem: najveći je što Rusija nema zajedničku granicu sa Srbijom. I drugi, što Srbija nema izlaz na more. Ali ta pitanja će biti potrebno rešavati.

    Ipak, za mene je potpuno očigledno da su istorijske veze među našim narodima važnije nego trenutni ekonomski rezultati. Drugo, s kakvim ekonomskim potencijalom će Srbija ući u EU? Jasno je da će biti iskorišćena jeftina radna snaga i tržište, i da budemo potpuno otvoreni, to će podrazumevati potpuno ograničavanje vlastite ekonomske politike u Srbiji. Imamo primer Grčke, Portugalije…

    Rusija pomaže Srbiji kad je reč o Kosovu a, videli smo, i u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici. Da li bi Srbija mogla da štiti svoje vitalne nacionalne interese ako bi se, u situaciji da mora da bira između EU i Rusije, odrekla Rusije?

    — Znate kakva je situacija sa Kosovom. Setite se tragedije Jugoslavije ′90-ih godina. Mislite da nacionalni interesi Srbije zanimaju nekog u EU? Ja ne mislim da je tako.

    Da li tako govorite zbog činjenice da nam iz EU stižu stalno novi uslovi?

    — Pokojni Milošević je pristao skoro na sve uslove. Ja sam tada bio premijer, upravo sam zamenio Primakova i morao sam da se bavim time u Velikoj osmorki, i u Sarajevu na konferenciji. Tako da znam iz prve ruke ko je koga izdavao i predavao. Treba makar pamtiti sopstvenu noviju istoriju. Zato treba napraviti izbor.

    Može li Rusija lobiranjem pomoći da spreči ulazak Kosova u Unesko?

    — Može, naravno. Rusija ima veoma dobru poziciju u Unesku.

    Svedoci smo „događanja naroda u Crnoj Gori, šta mislite, šta je toliko privlačno u NATO-u da Crna Gora hoće u taj savez?

    Milo Đukanović u Francuskoj
    © AP Photo / Remy de la Mauviniere

    — Ne Crna Gora, nego Đukanović. Pitajte crnogorski narod. Sličan je srpskom, zajednička kultura, ista crkva. Ne znam, ne razumem to. Tim pre što mnogo naših građana živi u Crnoj Gori. Koliko su samo kuća i stanova tamo kupili! A u svakodnevnom životu imamo odlične odnose. To je unutarcrnogorsko pitanje i mi se tu ne možemo mešati, ali čini mi se da to nije pozicija Crne Gore.

    Đukanović je otvoreno optužio Rusiju da stoji iza protesta opozicije?

    — Sretao sam se s Đukanovićem 1999. kad sam bio premijer. Tada mi je govorio druge stvari. Treba ga na to podsetiti.

    Tagovi:
    sankcije, Savet bezbednosti UN, UNESKO, EU, Sergej Stepašin, Milo Đukanović, Slobodan Milošević, Slavenko Terzić, Aleksandar Vučić, Kosovo i Metohija, Crna Gora, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga