13:16 25 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    © Sputnik

    Prvi put posle toliko godina u Novu godinu Srbija ulazi prilično optimistički. Uspeli smo da otvorimo dva poglavlja za ulazak u EU. Istini za volju, jedno je jasno, dok drugo možemo nazvati i poglavlje Iks jer ne znamo šta nas čeka. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu za Sputnjik ocenjuje da je godina bila teška, ali je nagovestila optimizam.

    — Očekivali smo da bude teška i da predstavlja uvod u lakše godine. To se, otprilike, i ostvarilo. Mislim da je štednja bila rigorozna, da su napravljeni manji manjkovi u budžetu nego što su bili planirani. To je znak da je ili loše bilo planirano, ili da je možda moglo malo da se popusti i ranije. To je prvenstveno stvar predsednika Vlade i ministra finansija, jer oni direktno odgovaraju za stanje finansija, a stanje finansija se direktno odražava i na život građana.

    Bila je teška godina, ali godina u kojoj je nagovešten optimizam i mislim da se ispostavilo da taj optimizam nije bio bez osnova, da nije bio lažan, niti neskroman i zato mislim da, ako smo ispunili obećanje da će biti jako teško, sada treba da ispunimo obećanje da će biti lakše, zato što smo vili veoma disciplinovani kada smo sprovodili mere za koje je Vlada govorila da bez njih jednostavno nema napretka i uspeha.

    Što se samih poglavlja tiče, to su 34 normalna poglavlja koja su predviđena za svakog ko želi da bude član EU i jedno poglavlje koje je predviđeno za Srbiju i koje je nama u stvari taj Damoklov mač nad glavom.

    Takozvana ostala pitanja.

    — U EU se dešava nešto što mi treba da koristimo u pregovorima sa njima, a to je da su veoma disonantni tonovi i veoma različite odluke pojedinih država, njihovih parlamenata ili građana na referendumu, na pitanja koja bi trebalo da budu apsolutno istovetno regulisana u svim državama-članicama EU. I taj broj se polako povećava. Počelo je od priznanja nezavisnosti takozvane države Kosovo, kada je pet država odbilo da učestvuje u zajedničkom stavu EU, pa nisu imale nikakve konsekvence. Niko nije rekao — sada izlazite iz EU pošto ne poštujete zajedničku politiku, odnosno osetilo se da će EU početi da izbegava formiranje zajedničke politike na pitanjima na kojima neće biti konsenzusa.

    Potom, izbeglička kriza u kojoj su se evropske države različito ponašale. Od onih koje su potpuno otvorile granice, kao što je, na primer, Nemačka i svi mi koji smo na njihovom putu do Nemačke, do onih koji o tim ljudima razmišljaju kao o nekima koji bi se prepoznavali na ulici, a to im ne treba. Pod maskom da tim ljudima ne veruju na ulicama u stvari žele da odbiju čitave narode sa jednog kontinenta čiju krizu su, između ostalog, izazvale i velike evropske sile.

    Evo i Slovenija je na referendumu odbila zakon o gej brakovima. Šta će sada biti sankcije prema Sloveniji? Da li će to biti isključivanje iz EU dok ne reši taj problem? Tako mislim da i mi imamo priliku da nastupimo drugačije od stava mnogih u poglavlju 35.

    U osnivačkom aktu EU ne postoji način da se izađe, ali za ulazak su vrlo jasni uslovi i principi, i nama se stalno postavljaju uslovi. I Vama lično je rečeno  morate da priznate tu takozvanu republiku. To pitanje nas čeka. Imamo li mi predlog, možda možemo da kažemo koji je za nas najpovoljniji model?

    — To je stvar strategije pregovaračkog tima, strategije Vlade Republike Srbije, za koju će ona zatražiti saglasnost Narodne skupštine. Skupština mora da ratifikuje sporazum koji eventualno bude prihvaćen. Dakle, sada je sve na tome šta je okvir pregovora sa kojim naša delegacija kreće. Prvo, stvar taktike — da li tu veštu diplomatsku ekvilibristiku, koja je došla iz Nemačke, taj obavezujući pravni sporazum o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom, staviti odmah na sto, razgovarati i raspravljati o tome, ili dovršavati sve što se tiče poglavlja 35 i iščekivati kako bi mogao da izgleda predlog sporazuma.

    Mislim da će EU najverovatnije pred našu i delegaciju iz Prištine izaći sa nekakvim predlogom sporazuma. Do sada je uvek tako bivalo za sve oko čega smo se dogovarali. Prvo bi se pojavio papir EU na koji bi jedna ili druga strana imale primedbi, to je usaglašavano i tako se išlo dalje. U principu, nekakav osnovni papir uvek i treba da postoji, i možda nije loše da ga piše neko ko brine o interesima obe strane, nego da bude jednostrano napisan. Tim pre što EU i dalje govori o statusnoj neutralnosti, pa hajde da vidimo šta podrazumeva ta statusna neutralnost. Da li podrazumeva predlog sporazuma EU da priznamo Kosovo i Metohiju, ili predlog sporazuma EU da ne priznamo nezavisnost Kosova i Metohije?

    Pozicija nam je prilično nezavidna…

    Žan Aselborn i Federika Mogerini
    © AP Photo / Geert Vanden Wijngaert

    — To znaju svi naši pregovarači u Briselu, mi tamo imamo dve strane koje su priznale nezavisnost KiM, protiv naše strane koja tu nezavisnost ne priznaje. Tako se ti pregovori odvijaju, i mi uvek očekujemo da će nam postavljati teže uslove nego što bismo možda mogli da ispunimo. Kad tamo sednemo, mi očekujemo da Priština uvek traži sve što ima jedna suverena država, a mi to ne možemo da damo, jer to ni naš Ustav ne dozvoljava, mi ne priznajemo nezavisnost KiM. E sad, ako nas ostave da se sami dogovaramo, onda mi nikada nećemo ući u EU, zato što tu dogovora nema, dve strane su jednostavno nepomirljive. Mislim da sada u prištinskoj politici ne postoji nijedna politička stranka koja bi rekla — hajde da mi prihvatimo Rezoluciju 1244 i prihvatimo suštinsku autonomiju u odnosu na Srbiju, šta god to značilo i koliko god da nam Srbija da. S druge strane, u Srbiji ne postoji niko relevantan ko bi mogao da kaže — hajde da prekinemo više to, nego da priznamo nezavisnost KiM, da obezbeđujemo razvoj, bezbednost, miran i stabilan život naših građana na teritoriji tuđe države. To je takođe nemoguće. Znači, sporazuma nema, osim ako se ne umešaju veliki, koji bi mogli da pronađu model prihvatljiv i za jedne i za druge. Ako je taj sporazum uslov da mi uđemo u EU i ako taj uslov bude da mi priznamo nezavisnost Kosova i Metohije, onda je to znak da nas EU neće, ali da vrlo dobro zna da bez Srbije nije potpuna, i da bez Srbije u EU nema stabilnosti na Balkanu.

    Sada će oko toga Evropa imati verovatno malo više vremena, ako se smiri izbeglička kriza. Onda bismo zaista mogli da očekujemo da ljudi iz EU konačno jednom i sami nešto predlože za KiM, a ne samo da parcijalno, jedno po jedno, predaju u ruke Albancima. To je sada igra, taktika, stvar principa i mislim da će Vlada o tome odlučiti i dati nekakve smernice pregovaračkom timu. Ja ne znam ni ko će voditi taj tim, možda će čak i predsednik Vlade da vodi tim za poglavlje 35, što je do sada praktično i činio.

    Prvi i treći deo intervjua sa predsednikom Nikolićem možete pročitati ovde: 1. deo i 3. deo.

     

    Tagovi:
    poglavlje 35, intervju, pregovori, EU, Tomislav Nikolić, Brisel, Priština, Beograd, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga

    Učitaj još

    • Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić
      Last update: 21:02 20.11.2020
      21:02 20.11.2020

      Dačić za Sputnjik: Ovo nije Bajden iz devedesetih ali će tražiti priznanje Kosova /video/

      Piše

      Srbija ne bi trebalo da se plaši dolaska Džozefa Bajdena na čelo Sjedinjenih Američkih Država. Mnogo na njega gledamo kroz devedesete, a zaboravljamo da je on i u ovom veku dolazio Beograd i da smo zajedno gradili odnose. Dakle, nema povratka na devedesete, bez obzira na rezultate izbora u Americi, ali demokrate će tražiti priznanje Kosova.

    • Bivši poljski predsednik Leh Valensa
      Last update: 10:19 19.11.2020
      10:19 19.11.2020

      Leh Valensa: Od Gdanjska će uvek biti bliža Moskva nego Vašington

      Bivši predsednik Poljske, osnivač antikomunističkog pokreta „Solidarnost“ i dobitnik Nobelove nagrade Leh Valensa, u intervjuu za RIA Novosti govori o američkim izborima i otkriva da li su svi Poljaci glasali za Donalda Trampa, kako navode pojedini mediji.

    • Robert Fico, premijer Slovačke
      Last update: 22:50 17.11.2020
      22:50 17.11.2020

      Bivši premijer Slovačke: Sloboda u Slovačku nije došla sa Zapada, već sa Istoka

      Bivši premijer Slovačke, osnivač i predsednik stranke „Smer — socijaldemokratija“, Robert Fico, u ekskluzivnom intervjuu za češki Sputnjik, izrazio je zabrinutost zbog prekrajanja istorije Drugog svetskog rata i uporedio Minhenski sporazum sa drugim sporazumima koji su prethodili sukobu.

    • Vilijem Defo
      Last update: 17:45 16.11.2020
      17:45 16.11.2020

      Vilijem Defo: Bila bi sjajna avantura glumiti u filmu u Rusiji

      Novi film Ejbela Ferare „Sibir“ koji je prikazan na 70. Berlinskom međunarodnom filmskom festivalu, uskoro će se naći na internetu. Glavnu ulogu u priči o spoznavanju sebe odigrao je američki glumac Vilijem Defo. Njegov junak Klint pokušava da se nosi sa svojom prošlošću i shvati ko je.