13:52 08 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 170
    Pratite nas

    Kada su me zatvorili, Bogdan je imao dve godine. Sada ima pet. Tada je znao samo nekoliko reči. Danas od njega ne može da se dođe do reči. Vreme koje sam propustio u njegovom odrastanju ne može da se nadoknadi, kaže Oliver Ivanović.

    Bezmalo dve godine zatvora nisu, čini se, ostavile traga na duh Olivera Ivanovića. Vedar i nasmejan, okružen porodicom u svom domu u Kosovskoj Mitrovici, zaključuje ekipa Sputnjika. Pripreme za Novu godinu naveliko su u toku. Jelka je okićena, a u centru pažnje porodice Ivanović, posebno Olivera, jeste njegov najmlađi sin, petogodišnji Bogdan.

    Atmosfera je posebna jer je ovo posle zatvora, mada i dalje u kućnom pritvoru, prva Nova godina koju ponovo provodi sa njim.

    Vreme koje je propustio u odrastanju malog Bogdana, kaže Oliver, ne može da se kompenzuje. Sama činjenica da nisu spavali zajedno, kako su naučili, da ga nije bilo za Novu godinu, Božić… Sve to je ostavilo traga na njihov odnos.

    „Kada su me zatvorili, on je imao dve godine. Sada ima pet. Tada je znao nekoliko reči. Danas od njega ne može da se dođe do reči. Ono što nije normalno za dete njegovog uzrasta, ni za bilo koje dete, jeste da on zna šta je zatvor, sud, svedok, policija… Nema strah od policajaca koje poznaje, ali one koje ne zna, kad ih vidi, namršti se, i ’uperi‘ u njih igračku koja mu je tog trenutka u rukama“, priča Ivanović uz smešak, koji se menja od setnog do pomalo gorkog.

    Ipak, istinske ogorčenosti zbog svega što mu se desilo, nema. Tako je i tema o pogledu iz stana Ivanovićevih, koji puca duž Južne Mitrovice, pa i na zgradu Euleksa, gde je 27. januara 2013. godine otišao na informativni razgovor, a završio na dve godine u zatvoru, podložna različitom tumačenju.

    Ivanović kroz smeh objašnjava da oko toga u „porodičnom kućnom savetu“ postoji mala nesloga. Supruga Milena, kad god pogleda kroz prozor, seti se tog dana, kada ga je, kako kaže, poslednji put videla kao slobodnog čoveka. On pak na to ne gleda tako.

    Oliver Ivanović
    Oliver Ivanović u svom domu u Kosovskoj Mitrovici

    „Osećaj da mogu fizički da vidim daleko ispred sebe meni mnogo znači. To daje potpuni osećaj slobode. Zgrada u kojoj je sada smešten Euleks za mene je samo bivša zgrada preduzeća ’Kosovosirovina‘. I ne pridajem tome značaja, danas je tu Euleks, sutra će otići… Ne smeta mi to. Smetaju mi zli ljudi koji su iza svega ovoga što se meni dešavalo stajali“, govori Ivanović, dok mu pogled luta parčetom neba koje se kroz prozorsko okno „smestilo“ u njihov dom.

    Za čoveka koji je naučio da bude uvek u pokretu i kućni pritvor je i dalje — zatvor. Doduše, ne može da se poredi sa pravim, ali teško jeste.

    „Naučio sam da sve poslove završavam sam, a sada za mene moraju sve poslove da završavaju drugi. Supruga, deca, sestra, brat, advokati… Ali, dom je dom. Doduše, imao sam period privikavanja. Nije me ipak bilo dve godine, neke stvari koje sam držao na jednom mestu — sada više tu ne stoje, promenjen je raspored… Moji izlasci se svode na odlaske na lekarske kontrole, i to je to“, priča on.

    Zvonjava telefona, malo-malo pa prekida razgovor. Prijatelji, komšije, stranačke kolege… Vesti se u kući Ivanovića ne propuštaju. Novine se sve čitaju. I srpske i albanske. Politika nije prestala da bude ne samo Ivanovićev posao, već i da kažemo ljubav, način života.

    Oliver Ivanović
    © AFP 2020 / Saša Đorđević

    I mali Bogdan, biće, ide očevim stopama. Zna sve političare, od Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Marka Đurića… Pa do lokalnih. Oliver Ivanović ne može da sakrije da mu je drago zbog ove opaske. Otkriva ga osmeh na kraičku usana.

    Razgovor o privatnom životu u kućnom pritvoru neprimetno se premesti na teren politike i trenutak njegovog hapšenja. Kaže, mada je unapred imao upozorenja da to može da mu se desi, nije verovao da hoće.

    „Sve mi je jasno, ali mi nije jasno ni dan-danas zašto su me zadržali! Uvek sam i u svakom trenutku bio dostupan svakome. Da sam hteo da bežim, da se skrivam… Za to nisam imao razloge. Besmisleno je sve to. U svemu tome mogu samo da vidim politički apsekt koji stoji iza celog postupka. Njima je bilo važno da budem eliminisan iz javnog života, a ne da dođu do pravde. Da je bilo pravde, tužilac ne bi za ovako nešto ni podizao optužnicu, u protivnom to je onda mogao da uradi za bilo koga u Mitrovici“, kaže Ivanović.

    Kad priča o ovome, po glasu mu se vidi da je iziritiran, i da još traži pravi odgovor na pitanje — zašto.

    Primećuje da je bez velike stranke iza sebe uspeo sam da jedini politički preživi iz generacije političara koji su nekada bili vrlo aktivni na Kosmetu. To se, smatra on, očito nije uklapalo u nečiji politički koncept. Tome dodaje da je pre hapšenja dosta strogo govorio o Euleksu, njihovim slabostima, predlagao promene u njihovom radu.

    Da li će mu sloboda biti vraćena Oliver Ivanović će znati tačno 21. janura 2016. godine. Zasad, njegova sloboda ograničena je kućnim pragom.

     

    (Razgovor je obavljen posredstvom advokata.)

    Tagovi:
    Oliver Ivanović, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga