05:04 24 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Akademik Matija Bećković - naslovna za 1. deo

    Bećković: Kada neko strada zbog imena — to je fašizam

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    1430

    Već dve decenije imamo slučaj da se srpsko ime u Crnoj Gori progoni, do sada se znalo kako se zove kada nekoga gonite zbog imena, to je najkraća definicija fašizma, kaže za Sputnjik akademik Matija Bećković. S njim smo razgovarali o položaju Srba u toj zemlji, crnogorskom jeziku i najskupljoj srpskoj reči „Kosovo“.

    Da li je devalvirala najskuplja srpska reč? Ako jeste, koja je danas najskuplja?

    — Meni se čini da je ta najskuplja srpska reč, kako sam nazvao Kosovo, u međuvremenu postala još skuplja i da više nije najskuplja srpska, nego možda engleska i ruska, francuska najskuplja reč. Svakodnevno se vidi da se na njoj rešava sudbina sveta i da je baš na njoj počeo onaj sunovrat koji traje do naših dana. Možda nismo ni znali koliko je skupa do ovih decenija kada je postala centar između Istoka i Zapada, među civilizacijama, među verama.

    Zašto, šta je to toliko jako u korenu te najskuplje srpske reči Kosovo?

    — Jednoj zemlji oteta je njena matična, osnovna teritorija, na kojoj je taj narod postao hrišćanski, iz koje se on preporodio i rodio. Taj presedan koji se desio u naše vreme, u sred Evrope u 21. veku, gde je ignorisana čitava istorija jednog naroda i poništena njegova vera, znate da je samo nebo ozvezdano onoliko koliko je Kosovo onebesano srpskim svetinjama, manastirima, crkvama, crkvištima i grobištima.

    Poništavanje istorije, kada je Kosovo u pitanju, traje prilično dugo, ali poništavanje istorije Crne Gore ubrzano je, kao ovo vreme u kome živimo. Izjavili ste da je Njegoš izdajnik Crne Gore, ove današnje. A šta da je stvarno sada tamo neki novi Njegoš, da li bi ga Crna Gora prepoznala kao genija?

    — Njegoš je stvorio taj narod, tako da on ne zna ni šta će s njim, ni šta će bez njega. On je učinio da taj narod ima sebe u svom jeziku i borba sa njim traje do današnjeg dana, trajala je za njegova života, a još više posle njegove smrti. On je možda to i znao kad je ostavio amanet da se sahrani na vrhu jedne planine koja je međa među svetovima. On je hteo da tu zemlju brani i svojim grobom. Mora da je bio ubeđen da narod koji ne može da odbrani jedan grob nema razloga ni da postoji. Sedam puta je sahranjivan, njegov grob rušen, ali ta bitka još uvek traje. Sad su Njegoša isterali iz škole, a Crna Gora je doživela da se zove stranim imenom, da joj se peva „Montenegro i junačko NATO leglo“.

    Da li Vi govorite crnogorskim jezikom? Probala sam da naučim nekoliko reči, šjutra, žjenica, da sklopim rečenicu, ali ne mogu da prevedem to što kažem?

    — To je jedini strani jezik koji se govori i predaje na srpskom. Dodana su dva slova, ali nije pronađeno nijedno prezime koje počinje tim slovima. Oni koji taj jezik uvode nikad javno nisu njime progovorili. Ne možete da zamislite da neki vođa Crne Gore i novokomponovani lingvista kaže „poslije šjednice šjutra da šjednemo da nešta ižjedemo“. Ako bi tako nešto izgovorio, verovatno bi tog dana završio svoju karijeru.

    Da li mislite da su Srbi u Crnoj Gori, uz sve što se radi spolja, a i unutar te zemlje na putu nestanka, da će za sto godina turisti u Boki odlaziti u rezervat da bi videli kako žive Srbi?

    — Na tome se vrlo ozbiljno radi, zato što je Crna Gora postigla svoju nezavisnost tako što je Srbima koji tamo žive oduzela pravo glasa. To je prvi slučaj da oni kojih se to najviše ticalo nisu imali pravo da na tom referendumu učestvuju. Rezultat su postigli tako što su dali pravo drugim zajednicama, vlast je pokupila mobu po celom svetu, dovozila avionima sve osim Srba, pa su za pola procenata izvojevali nezavisnost. Ali Crna Gora nikada nije bila zavisnija, sem kad je tu nezavisnost izborila od najrazličitijih sila, osim od svog naroda. Vlast je pobedila svoj narod pomoću drugih nacionalnih zajednica i drži taj narod, takoreći van zakona. Najbizarnije u toj stvari je što je Srbija govorila da nikada nisu bili bolji odnosi u istoriji te dve zemlje, nego baš u ovo vreme kada je ukinut srpski jezik, kad je ukinuta ćirilica, kada su uvedena dva nova slova, kad se osniva Crnogorska crkva, kad se Njegoš isteruje iz škole. Stav Srbije dovoljno govori o statusu Srba u Crnoj Gori i njihovim pravima. Vlast računa na glasove koje ima u Rožajama ili u Plavu, Ulcinju, a ima više glasova u Rožajama nego što ima u sedam crnogorskih brda. Oni prosto ignorišu svoj narod koji živi iznad hiljadu metara nadmorske visine.

    Šta mislite o položaju Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Ako bude usvojen novi zakon o verskim zajednicama, Milo Đukanović će bukvalno oteti mitropoliju, vlada Crne Gore će upravljati SPC-om na tom prostoru?

    — Crna Gora je imanje cetinjskog manastira, Srpska crkva je stvorila Crnu Goru, njeni mitropoliti su bili i vladari Crne Gore. Imanje koje je crkva imala zvalo se Crna Gora, njeni mitropoliti vladika Danilo, Sveti Petar i tajnovidac Petar Drugi Petrović Njegoš, to je bila njihova imovina. Srpska crkva, koja je deo vaseljenske, koja ima slavnu istoriju, svoje svetitelje i neprocenjive moralne, istorijske zasluge, ona biva ugrožena baš zato što se tako zove. U toj Crnoj Gori koja se tu našla je srpsko ime proskribovano. Do sada se znalo kako se zove kada nekoga gonite zbog imena, to je najkraća definicija fašizma, da neko strada zbog greha svog imena i svog rođenja. Ali već dve decenije imamo slučaj da se to ime progoni, da ono smeta, da ne možete u svim silnim tekstovima koji se u Crnoj Gori objavljuju ili u knjigama da nađete reč „srpski“ ili „Srbi“. Posao tih lektora je da im neka negde ne promakne. To je sve toliko neprirodno, ta vrsta incesta, da se ratuje protiv Srbije, Rusije i pravoslavlja, to ipak nije nikada viđeno, sem za vreme okupacija. Postoji taj okupacijski bonton, kako stiže okupator on ukida ćirilicu, srpsko ime i srpsku crkvu, donosi udžbenike na latinici. Ali ja se nadam, kao što su ranije okupatori prošli tamo, da će tako proći i ovi. To je do te mere vidljivo da se može sprovoditi samo bezakonjem i silom. Srpski jezik se opravdao i proslavio velikim delom, a jedno od najvećih je „Gorski vijenac“, koji je postao biblija srpskog naroda. Oni sad uvode jezik na kome ne postoji nijedna knjiga. Da bi opravdao postojanje, naprotiv, dela napisana na srpskom se prevode i tako se uspostavlja kobajagi neka nova kultura, novi identitet.

    Akademik Matija Bećković sa novinarkom Sputnjika Senkom Miloš
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Akademik Matija Bećković sa novinarkom Sputnjika Senkom Miloš

    Velik je Vaš jed zbog ulaska Crne Gore u NATO i tvrdnji da odnos između Srbije i te zemlje nikada nije bio bolji. Kako se Srbija postavila na međunarodnoj sceni, vlada tvrdi da nikada nije imala bolje odnose ni sa Rusijom, ni sa SAD. Kakva je to politika?

    — To je neka ekvilibristika gde se pokušava opstati na trapezu, ali ne znamo dokle će to trajati, da li ćemo moći da odbranimo i održimo neutralnu poziciju, da budemo ono što je rekao Sveti Sava, Istok na Zapadu i Zapad na Istoku. To je davno formulisano u temelju naše geografije koja je odredila i našu istoriju. Ali to se nikad nije odnosilo na našu kulturu koja nije znala za granice, na naše pismo, veru, nacionalni identitet. NATO nije manji bez Crne Gore, niti je veći sa njom. Ali oni insistiraju da budu članica, s jedne strane više da se sklone, da dobiju azil kod te agencije, nego što su zainteresovani da sama Crna Gora uđe. S druge strane, NATO više interesuje ta teritorija, nego što ih interesuju Crnogorci.

    Drugi deo intervjua sa Matijom Bećkovićem možete pročitati ovde!

    Tagovi:
    izdajnici, fašizam, Gorski vijenac, Njegoš, Matija Bećković, Kosovo i Metohija, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga