17:39 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Predizborna kampanja u Srbiji
    © AFP 2019 / ALEXA STANKOVIC

    Za koga ćete glasati: Stranke kreću u borbu za milion i po građana Srbije

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    161020
    Pratite nas

    Pobednik eventualnih parlamentarnih izbora biće isti kao 2014, ali će izgled parlamenta biti drugačiji i sa evroskeptičnim partijama. Kampanja će biti veoma važna jer je oko dva miliona i osamsto hiljada birača opredeljeno, a više od milion i dvesta hiljada njih kaže: „Izašao bih kad bih znao za koga da glasam“.

    Vojvođanski izbori su izvesni na proleće ove godine, premijer Srbije odškrinuo je vrata i parlamentarnim na nivou republike, opozicija najavljuje udruživanja… a Srđan Bogosavljević iz „Ipsos stratedžik marketinga“ i Đorđe Vukadinović iz „Nove srpske političke misli“ su u studiju Radio Sputnjika sučelili svoja istraživanja o rejtinzima i mogućim koalicijama partija.

    Glavni urednik NSPM Đorđe Vukadinović i  Srđan Bogosavljević iz „Ipsos stratedžik marketinga“
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Glavni urednik NSPM Đorđe Vukadinović i Srđan Bogosavljević iz „Ipsos stratedžik marketinga“

    Kako vi procenjujete, da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora?

    Vukadinović: Uh, pa dajete neko lakše pitanje. Odgovor na to zna samo premijer Vučić, ali ni on zapravo nije siguran. Mnogi smatraju da će biti izbira, a ja nisam siguran. Imate stabilnu vladu koja ima ogromnu većinu u parlamentu, nema nikakvih protestanata koji se vuku i kotrljaju ulicama… Dakle, verujem da će Aleksandar Vučić još dva puta razmisliti pre nego što zaista prelomi.

    Bogosavljević: Saglasan sam da premijer Vučić još vaga. Sa tačke gledišta rukovođenja državom verovatno smo mnogo bliži raspisivanju izbora. Tačno je da bi cena bila velika — zastoj u reformama koje su sad, realno, u začetku. Ako bi se odložilo za sledeću i za onu tamo godinu bili bi u jeku reformi i verovatno duboko u evropskim pregovorima, pa bi onda zastoj bio mnogo skuplji. Ali teško da mogu da proniknem šta će biti, jer postoji još gomila dodatnih obrazloženja. Jedno je vrlo prosto, sa raspisanim parlamentarnih izbora SNS će sigurno bolje proći na lokalnim i vojvođanskim, nego bez njih.

    Pretpostavimo da su sutra izbori na svim nivoima, osim predsedničkih. Šta se menja u odnosu na sadašnje stanje?

    Bogosavljević: Pobednik se ne menja. Broj onih koji ne uđu u parlament će biti mnogi manji nego prošli put, tako da će Dont (izborni system) manje doneti pobedniku. Moglo bi da se desi da SNS, čak i sa boljim rezultatom, dobije manje poslanika. Desna ili nacionalna strana političkog spektra je ojačala u odnosu na prošle izbore. DSS–Dveri teško prolaze samostalno, zajedno najverovatnije prolaze cenzus. Isto se odnosi i na radikale, jer oni sa ili bez Šešelja nisu isto. To su dve stranke koje menjaju izgled parlamenta koji je u ovom trenutku kompletno proevropski.

    Gospodine Vukadinoviću, u čemu se vaša istraživanja razlikuju od ovoga što smo čuli od gospodina Bogosavljevića?

    Vukadinović: U ovome što smo sad čuli se ne razlikuju uopšte, ali u odnosu na ono što se čuje i što se može pročitati u medijima, razlike ima.

    Bogosavljević: Mi radimo isključivo za klijente i prema ugovoru nemamo pravo da objavljujemo rezultate bez zajedničkog kontrolisanja, jer se može manipulisati tačnim podacima, ali izvučenim iz konteksta. Svaki čas se objavljuje gomila budalaština, ne mogu da se setim da je bilo korektno objavljenih podataka. Stalno ste u poziciji da nešto demantujete. To pravi veliku štetu istraživanjima.

    Aleksandar Vučić
    © Tanjug / SRDJAN ILIC

    Vukadinović: Trenutno je apsolutno homogen parlament, a sada ćemo imati — to je možda i argument protiv raspisivanja izbora sa stanovišta Aleksandra Vučića — najverovatnije tri nove političke grupacije, od kojih su neke potpuno, a neke relativno opozicione. Tu su DSS–Dveri, SRS i koalicija Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića u čiji veliki potencijal ne verujem, ali cenzus, pogotovo sa Nenadom Čankom, bi im bio siguran. Dakle, tri grupacije, pored DS–a koji bi sigurno osvojio više nego što ima u ovom trenutku. Kod nas u istraživanju su SPS sam i DS sam, negde na oko 10 posto podrške.

    Gospodine Bogosavljeviću, kako se kod vas kotira DS i da li se nešto promenilo od poziva Bojana Pajtića opozicionim strankama na razgovore i neku vrstu udruživanja?

    Bogosavljević: Mi imamo nešto nižu DS. Ona jako mnogo pati, ne samo od tog broja podrške koji nije tako strašno mali koliko je problem lojalnosti tih ljudi jer se DS prečesto delila u proteklih nekoliko godina. Gomila ljudi poreklom iz DS ne zna za koga bi glasala jer svi sukobi na liniji sličnih izazivaju otpor i prema jednima i prema drugima. U ovom trenutku, kad pogledate samo SDS I LDP, imate SDS birače koji ne vole Čedu Jovanovića i LDP birače koji nikako ne vole Borisa Tadića. Njihov prosti zbir u istraživanjima daje isti rezultat kao i za koaliciju, ali ne istih ljudi jer jedan broj otpadne, drugi ode u apstinenciju, a neki se iz apstinencije vrate.

    Šta hoćete da kažete, ako su sutra izbori i njih dvojica su udruženi, prolaze li cenzus?

    Bogosavljević: Prolaze.

    A kod vas gospodine Vukadinoviću?

    Vukadinović: Prolaze, ali na samoj ivici cenzusa i mislim da bi im bio potreban treći partner da bi sigurno prošli.

    Kako se ponašaju razočarani glasači? Gde odlaze ti ljudi, da li se opredeljuju za druge stranke ili idu u apstinenciju?

    Bogosavljević: SNS je došao u poziciju mejnstrim stranke koju je nekad imao DS. To je stranka koja dobija najviše i gubi najviše od apstinencije. Do sad je bilo da kad padne SNS nijedna druga stranka ne dobije. To je jako ozbiljna opomena strankama opozicije da nisu u stanju da privuku razočarane ljude.

    Da li se to vidi i u vašim istraživanjima gospodine Vukadinoviću?

    Vukadinović: Da, da. Apstinencija raste kad SNS pada i obrnuto. Međutim, nemam utisak da je SNS mejnstrim stranka jer su glasali SNS, uz nešto priliva, oni isti koji su nekad glasali za radikale. To je isto glasačko jezgro, manje obrazovan, povodljiviji i manipulaciji podložniji deo biračkog tela koji se informiše pre svega preko televizija.

    Ako dođe do nekakvog ujedinjenja opozicije, koliko bi to popravilo rezultat stranaka iz opozicije?

    Bogosavljević: Teško je reći koliko bi to bilo jer ne znamo kakvom će retorikom biti praćeno. Bojim se da će ona biti takva da to neće delovati preterano iskreno i u tom slučaju neće bog zna šta značiti. Mislim da ljudi nisu spremni na udruživanje radi udruživanja, da novi DOS nije nešto što može da privuče, čak mislim da možda nisu spremni ni za to: hajde da nađemo pravu alternativu Vučiću. Dakle, glas protiv Vučića u ovom trenutku nije dovoljan, tako da će sve zaviti od toga hoće li uspeti da ubede ljude da idu, ne ka udruživanju zbog ovih izbora, nego ka vraćanju svojim korenima.

    Vukadinović: Donekle sam saglasan, a donekle je bitna razlika. Jedina platforma na kojoj se opozicija u ovom trenutku može udružiti upravo je antivučićevska platforma. To je jedina platforma koja daje neki rezultat i šansu opoziciji. Nekadašnji DS ili takozvani demokratski blok može opstati i preživeti — a da bude relevantan faktor, ne samo da pređe cenzus — jedino ujedinjen, a čak i proširen. Na tom fonu mogu da računaju na nekadašnjih 15 procenata podrške.

    Glasačka kutija
    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC

    Za kraj razgovora, da sutra budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, kako bi reagovali građani? Da li bi odobrili takvu odluku ili ne?

    Vukadinović: Građani su podeljeni simpatijama i antipatijama prema političkoj pripadnosti. Naprednjačko biračko telo će reagovati onako kako mu se kaže, simpatizeri opozicionih stranaka će reagovati kako reaguju, a apstinenti — najveća stranka u Srbiji— to će shvatiti kao neku vrstu prevare, manipulacije i neće biti oduševljeni. Da li će to neoduševljenje izraziti tako što će otići još dublje u apstinenciju ili će ga izraziti tako što će izaći na izbore i kazniti vlast, nećemo znati do samog dana izbora.

    Bogosavljević: Oko četiri miliona ljudi izlazi na izbore. U ovom trenutku je oko dva miliona i osamsto hiljada opredeljenih birača. Oko polovine onih koji sada nemaju stav je odlučno da ne izađe. Gledajući ukupnu populaciju, između milion i dvesta hiljada ljudi i milion i po ljudi, kažu: „Ja bih izašao kad bih znao za koga ću da glasam“. Kampanja je veoma važna. Računam da će se još milion birača opredeliti, ili bar još osamsto hiljada. Ne postoji ogroman entuzijazam za biranje, ali Vojvodina će povući jedan broj birača koji možda ne bi izašli samo na parlamentarne izbore.

    Tagovi:
    narod, izbori, Srđan Bogosavljević, Đorđe Vukadinović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga