12:13 24 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Vojni sveštenik Beogradske nadbiskupije Goran Avramov i profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu Rade Kisić
    © Sputnik / Ivana Antić

    Saživljavanje i približavnje — put ka jedinstvu u hrišćanstvu (audio)

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    71125

    Susret ruskog patrijarha Kirila i pape Franje otvorio je novu eru u odnosima dveju crkava. Ovakvi susreti doprinose da se razmirice rešavaju, a da se neki problemi sagledaju iz druge perspektive, složili su se u emisiji „Sputnjik intervju“ profesor Bogoslovskog fakulteta Rade Kisić i vojni sveštenik Beogradske nadbiskupije Goran Avramov.

    Susret patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila i rimskog pape Franje u Havani
    © Sputnik / Sergej Pjatakov

    Prema mišljenju Kisića, susret će imati odjeka u međunarodnoj zajednici, kao i poruke koje su patrijarh i papa izrazili u usvojenoj deklaraciji, a koje se tiču situacije u Siriji i Iraku, ugroženosti hrišćana, izbeglica, socijalne pravde.

    „Stanje u kom se nalaze hrišćani na Bliskom istoku i u Africi je postalo tako loše da je postojala potreba da se na to reaguje“, rekao je Kisić i dodao da je na to uticao i „kalendar“, odnosno činjenica da su se obojica verskih poglavara našli van Evrope, u Latinskoj Americi.

    Patrijarh Kiril je insistirao da susret ne bude u Evropi, kao zemlji hrišćanskih podela, a sastanak na Kubi je takođe oslobađao i jednog i drugog uloge domaćina, odnosno gosta, jer su tamo obojica bili gosti.

    Kisić je podsetio da ekumenski dijalog traje od početka 20. veka, istakavši da ovaj susret nije nešto što otpočinje dijalog već je njegov plod.

    „Sada kada su se sastala dvojica poglavara verujem da će se atmosfera poverenja i međusobne otvorenosti reflekovati na sve nivoe dijaloga“, rekao je on.

    „Mi hrišćani smo se povezivali u najtežim životnim prilikama i najtežim okolnostima. O izazovima savremenog vremena i sveta u kome živimo na poseban način nam govori i 30 tačaka koje su potpisali papa Franja i patrijarh Kiril“, rekao je Abramov.

    U te izazove, kako je rekao, spadaju izazovi rata, ali i agresivnog sekularizma, a pored toga suočeni smo sa velikim moralnim dilemama, ugroženošću porodice, prava na život.

    O ovim pitanjima, prema rečima Kisića, RPC i Katolička crkva vode dijalog i već dugo se iz moskovskih teoloških krugova čuju glasovi o potrebi uspostavljanja strateške alijanse između istočne i zapadne crkve, u cilju očuvanja vrednosti porodice, života, borbe protiv agresivne sekularizacije, kao i da su kriza u Ukrajini i na Bliskom istoku takođe bili neposredni povodi.

    Kisić je istovremeno ukazao na činjenicu da je u prvom delu deklaracije jasno izražena želja za uspostavljanjem jedinstva, te da se čak i raskol stavlja u potpuno drugačiji kontekst: „Kaže se da su uzroci raskola ljudske slabosti i gresi, ne govori se o nekom otpadanju od vere, prestupanju teoloških principa. I to je pokazatelj duha otvorenosti i pažljivog preispitivanja istorije“.

    Avramov je istakao da hrišćani i danas snose velike posledice razjedinjenosti, dodajući da ipak do ponovnog fizičkog jedinstva neće doći, ali da su ovakvi susreti korak u pravcu duhovnog jedinstva, i da uklanjaju mnoge barijere.

    Kisić je podsetio na misao jednog zapadnog teologa da se „nismo razišli diskutujući o teološkim temama nego živeći daleko jedni od drugih“, i dodao da je put ka jedinstvu da se opet saživljavamo i približavamo.

    Tagovi:
    Patrijarh Kiril, Hrišćanstvo, sastanak, papa, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga