12:54 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Izbeglice na grčko-makedonskoj granici
    © AFP 2019 / LOUISA GOULIAMAK

    #SputnjikIntervju: Nema spasa za Evropu koju poznajemo (audio)

    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše Nikola Vrzić
    2451
    Pratite nas

    Pod neočekivanim izbegličkim teretom, Evropa — to jest Evropska unija — počinje da popušta. Brojke su neumoljive, a trend alarmantan.

    U prva dva meseca prošle godine, pokazuju podaci UNHCR-a, iz Turske je, preko Egejskog mora, u Grčku stiglo 4.567 migranata iz Sirije, Iraka, Avganistana… Tokom istog perioda ove godine, uprkos lošem vremenu i opasnom moru, ovaj broj iznosio je čak 123.395. Već u prva tri dana marta ove godine (u Grčku je prispelo 5.340 osoba) gotovo da je dostignut broj za čitav prošlogodišnji mart (7.874).

    U Turskoj se nalazi još 2,715 miliona registrovanih izbeglica, i to samo onih iz Sirije, kojima treba dodati i spomenute Iračana, Avganistance i sve ostale koji ovde nisu uračunati. I koji se spremaju da krenu ka Evropi, kao što je više od milion pre njih već učinilo.

    Pod neočekivanim izbegličkim teretom, Evropa — to jest Evropska unija — počinje da popušta. Na mestu otvorenih šengenskih granica ponovo se uvode granične kontrole, podižu žičane ograde i zidovi, a evropski zvaničnici upozoravaju da Evropska unija, ako želi da izbegne haotični raspad, za pronalazak rešenja ima vremena do proleća, koje je sve bliže…

    Migrantska kriza, njeni uzroci i moguće posledice, bili su tema „Sputnjik intervjua“, čiji su gosti bili dr Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo, i dr Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    Za Jovana Ćirića, migrantska kriza je „jedan sudbinski, istorijski događaj sličan onome što se događalo tokom Velike seobe naroda…

    „Čini mi se da svet danas plaća danak nekoj vrsti neodrživog razvoja. Ne možete imati svet u kome će jedan njegov deo biti izuzetno dobro razvijen, i očekivati da će on biti potpuno zaštićen od ljudi iz manje razvijenih krajeva. Ako je ekonomska neujednačenost u svetu ovolika kao što je danas, sa tendencijom daljeg raslojavanja, naravno da će siromašan svet sam pohrliti tamo gde je bolje. Mislim da su se stvari otele kontroli“, objašnjava Ćirić.

    „Ova kriza je očigledno podstaknuta, ona nije spontana nego je planirana“, smatra, s druge strane, Slobodan Janković.

    „Još 2009. godine, na jednom seminaru u hotelu ’Palas‘ koji su organizovale Međunarodna konferencija rada, Međunarodna konferencija za migracije i švajcarska ambasada u Srbiji, osnovna poruka stranih predavača bila je da Srbija ima veliki problem sa fertilitetom, da imamo veoma staro stanovništvo, a jedini način da to rešimo jeste da se ovde nasele ljudi iz Avganistana, Irana i Iraka. Na sve naše opaske da treba podstaći politiku rađanja, rečeno nam je da je upravo ovo jedino rešenje. I to nam je reklo više predavača“.

    Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković

    Takođe, navodi Janković, „u ovoj krizi vidimo značajnu ulogu Džordža Soroša. On je još 2013. u Grčkoj — a 2013. je godina u kojoj je rekordno malo migranata išlo preko Grčke, svega 17.000 za celu godinu — osnovao organizaciju Solidarnost sada, koja će da se bavi, na prvom mestu, izbeglicama… Zašto, kada nemate migrantsku krizu u Grčkoj, vi osnivate centar koji će se time baviti? A kasnije ta ista osoba, i organizacije s njime povezane, pozivaju Evropsku uniju da godišnje primi milion migranata“.

    Koji bi bio cilj ovakvog društvenog inženjeringa, ako je inženjering ovolikih razmera uopšte zamisliv? Govoreći o migrantskoj krizi kao prilici za Evropsku uniju, Dejmon Vilson iz uticajnog Atlantskog saveta iz Vašingtona naveo je nedavno da dolazak migranata predstavlja priliku da se izgradi jedan novi, evropski nacionalni identitet umesto sadašnjih, pojedinačnih, koji ometaju stvaranje evropske superdržave u kojoj su suvereniteti nacionalnih država ukinuti.

    „Korene ove ideje o promeni identiteta evropskih naroda“, navodi Janković: „mnogi su pronašli u pisanju jednog od duhovnih otaca Evropske unije, austrijskog grofa Riharda fon Kudenhov-Kalergija — jednog od osnivača pokreta Panevropa, on je predložio Betovenovu ’Odu radosti‘ za himnu buduće evropske federalne države, Angela Merkel je dobitnik nagrade koja nosi njegovo ime… — koji u knjizi ’Praktični idealizam‘ govori o potrebi naseljavanja Evrope, kako je on napisao, negroidnim afričkim stanovništvom, koje bi se pomešalo sa Evropljanima i dobila bi se neka vrsta novog stanovništva koje ne bi imalo svest o svom poreklu, ne bi imalo svoj istorijski identitet, i samim tim bi bilo podložno manipulaciji od strane nove elite“.

    Režiran ili ne, tek, migrantski talas je u Evropu već doveo više od milion ljudi drugačije vere i kulture, i očekuje se da će ih tek stići makar još toliko. Angela Merkel, nemačka kancelarka, još 2009. godine je rekla da je multikulturalizam mrtav, da integracije nema. Kakve će posledice u Evropi izazvati tekuća kriza?

    migranti_nacrt_karikatura
    © Sputnik / Vitalij Podvicki

    „Posledice mogu biti višestruke i veoma neprijatne“, kaže dr Ćirić.

    „Ljudi koji dolaze biće spremni da prihvate svaku vrstu posla za svaku vrstu naknade, garantovane minimalne dnevnice nužno će se spustiti, već po zakonu ponude i potražnje, i to će naravno izazvati nezadovoljstvo domaćeg stanovništva. Dolaziće do manjih ili većih konflikata. Pritom, i oni koji dolaze imaju svoje frustracije, izazvane vekovnim kolonijalizmom i nezadovoljstvom kolonijalnim centrima u Evropi, što će dovoditi, s jedne strane, do terorističkih ataka, a sa druge strane do getoizacije u mnogim evropskim gradovima, kao što je već sada, kažu, slučaj u Marselju u Francuskoj, gde postoje delovi grada u koje autohtono, hrišćansko stanovništvo ne može da uđe. U situaciji ekonomske krize, te frustracije i antagonizmi samo će se povećavati, i to će dovoditi do značajnih socijalnih problema“.

    Može li Evropska unija da učini nešto što bi sprečilo ovakav razvoj događaja? Može li da ubedi Tursku da zaustavi izbeglice na svojoj teritoriji?

    Slobodan Janković: „Evropska unija se doživljava kao politički i ekonomski džin, ali se u praksi pokazalo da nije tako. Treba podsetiti da je EU u više navrata tokom prošle godine donosila odluke o kvotama za preraspodelu 160.000 migranata iz Italije, Grčke i Mađarske. Do dana današnjeg, svega nekoliko stotina tih migranata je zaista i raspoređeno… EU je Turskoj prošle jeseni obećala tri milijarde evra, ali još nije u stanju da skupi taj novac. Ona zaista nije sposobna ni za šta, osim na Balkanu…“

    Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo
    © Sputnik /
    Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo

    Jovan Ćirić: „Mislim da nam sledi krah šengenskog sistema otvorenih granica. Evropska unija nije tako velika sila za kakvu se izdavala, što se iz ove situacije i vidi. Ali, objektivno, malo šta i može da se uradi kada ste suočeni s tolikom masom golorukog naroda; možete da pucate na njih, ili da ih pustite. Mogu oni čak i da ubede Erdogana, ili da ga promene, ali u pitanju je jedna ogromna reka ljudi koja ide, i koju je teško zaustaviti bez primene sile, a to teško da možemo i da zamislimo. Tako da smatram da će ova kriza izmeniti identitet Evrope, u verskom i pre svega kulturnom smislu“.

    Tagovi:
    Sputnjik intervju, izbeglice, migranti, EU, Jovan Ćirić, Slobodan Janković, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga