00:01 14 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ukrajinski politikolog Mihail Pogrebinski

    U Ukrajini se sve radi suprotno demokratiji

    © Sputnik / Vitaliй Belousov
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 300
    Pratite nas

    Kriza na istoku Ukrajine traje ovoliko dugo zato što nema političke volje da se primene sporazumi potpisani u Minsku, smatra politikolog Mihail Pogrebinski.

    Mihail Pogrebinski je ukrajinski politikolog čiji stavovi o mogućim rešenjima ukrajinske krize nisu popularni u toj zemlji. Ukrajinske vlasti nazivaju ga „proruskim Ukrajincem“, čak ga optužuju i za izdaju ukrajinskih nacionalnih interesa. U Beograd je došao kako bi učestvovao na konferenciji „Rešavanje krize u Ukrajini — ostvarivost sprovođenja sporazuma iz Minska“ koji je organizovao beogradski Centar za istraživanje migracija.

    „Ukrajina se sastoji iz ukrajinske Ukrajine i ruske Ukrajine. Ja branim interese ruske Ukrajine, ne Rusije. Nisam za to da Donbas ne treba da pripada Ukrajini. Donbas treba da ostane u Ukrajini, kao vredan deo naše zemlje. Obično tako odgovaram ljudima kada mi kažu da sam Putinov špijun“, objašnjava Pogrebinski.

    Ima li političke volje za sprovođenje sporazuma iz Minska?

    Odgovor na to pitanje je jednostavan — ne postoji. Minsk 2 je, zapravo, cilj kome treba težiti. Međutim, naša država, a kada to kažem mislim na našeg predsednika Porošenka, ne odlučuje se na takav korak jer oseća previše jak pritisak Zapada. Mnogi smatraju da je autonomija Donbasa „trojanski konj“ uz pomoć koga će se Rusija uvući u Ukrajinu i neće je pustiti da se približi Evropi i NATO-u. Međutim, gubitak je privlačna cena kako bi se zemlja homogenizovala i tako ušla u Evropsku uniju i NATO. Tako je bilo i pre petnaest godina. Svi znamo da NATO nikada neće prihvatiti Ukrajinu, sa Donbasom ili bez njega.

    Kako napraviti napredak u rešavanju ukrajinske krize?

    Prvo, nužno je prekinuti blokadu, da se obnove socijalne i ekonomske veze. Drugo, treba prekinuti sa jezikom mržnje na obe strane. Tek nakon toga možemo govoriti o promenama minskih sporazuma. Trebalo bi sačiniti određene pravne akte, naravno ako se Ukrajina složi sa minskim sporazumima, i to pravne akte koji bi sačuvali celovitost Ukrajine. Konfederalizacija može samo da dovede do raspada Ukrajine, i zato su nam potrebne određene garancije pre nego što se nešto preduzme.

    Kijev, ilustracija
    © Foto : freeimages.com/Simon Johansson

    Kako gledate na sankcije koje je Zapad uveo Rusiji?

    Sankcije imaju dvostruki rezultat. Prvo, one su dale stimulans razvoju proizvodnje koje bez sankcija ne bi bilo, osobito u poljoprivredi. Negativan aspekt sankcija, u ekonomskom smislu, ogleda se u tome što ruske kompanije ne mogu da pozajmljuju jeftin novac kod evropskih banaka. U političkom smislu, glavni gubitak je što Zapad i Rusija još uvek nisu došli do kompromisa. Ko god je učio istoriju zna da Rusija ne pristaje na političke ustupke. To sam i napisao u jednom članku.

    Kako vidite ulogu EU u ukrajinskoj krizi?

    Evropa je isprva provocirala krizu. Podržala je nezakonito preuzimanje vlasti. U drugoj fazi, njena uloga je bila pozitivnija, kada je nemačka kancelarka Angela Merkel pomogla u postizanju Minskog sporazuma, ali to nije bila kontinuirana pomoć. Evropa je pomogla Porošenku da dođe na vlast i potpisala je sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom, međutim, oni ne kritikuju Ukrajinu. U sporazumu jasno stoji da je Ukrajina demokratska zemlja, a tamo se radi sve suprotno demokratiji.

    Tagovi:
    sporazum iz Minska, demokratija, politika, Mihail Pogrebinski, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga