12:48 08 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Rak dojke (ilustracija)

    Ruski pristup lečenju raka dojke

    Pixabay
    Intervjui
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 240
    Pratite nas

    Rak dojke je najzastupljeniji vid onkološke bolesti kod žena. Današnjim metodama moguće je u početnim fazama dijagnostikovati ovo oboljenje, pa je izlečivost podignuta na 98 odsto slučajeva.

    Hirurško lečenje raka dojke ne treba da znači samo odstranjivanje nezdravog tkiva, već da omogući dobar kvalitet života koji je žena imala i pre bolesti. To podrazumeva dobru komunikaciju između onkologa i plastičnog hirurga, dok bi u najboljem slučaju to trebalo da bude jedna osoba, smatra hirurg sa moskovskog Naučno-istraživačkog instituta za onkologiju „Hercen“ Aziz Zikirjahodžajev.

    Moskovsko naučno-istraživački institut onkologije „Hercen“
    © Foto :
    Moskovsko naučno-istraživački institut onkologije „Hercen“

    Aziz Zikirjahodžajev, koji na Institutu za onkologiju „Hercen“ već duže vreme obavlja obe funkcije doputovao je u Beograd na simpozijum „Stremljenja u onkologiji“ koji se održava od 21. do 23. marta u KBC „Bežanijska Kosa“.

    Pored njega doputovao je i šef torako-abdominalne hirurgije, takođe sa Instituta „Hercen“ Andrej Rjabov, koji je ujedno i predvodnik ruske delegacije, koji kaže da njegove kolege u Beograd nisu došle da donesu recept već da naprave dobru perspektivu za buduću saradnju između „dve bratske zemlje“.

    Rak dojke je najzastupljeniji vid onkološke bolesti kod žena, s obzirom na to da statistika kaže da svaka deseta žena ima šanse da oboli. Budući da je današnjim metodama moguće u početnim fazama dijagnostikovati ovo oboljenje, izlečivost je podignuta na 98 odsto slučajeva. Međutim, glavno pitanje koje i dalje ostaje otvoreno je kako podići kvalitet života žena nakon hirurškog odstranjivanja tumora.

    Zikirjahodžajev kaže da veliki broj žena u Evropi, čak 30 odsto, nije zadovoljno rezultatima lečenja od raka dojke, odnosno sopstvenim kvalitetom života nakon operacije. Takav rezultat nastaje usled nedovoljne komunikacije između onkologa i plastičnog hirurga.

    „S obzirom na to da je lečenje raka dojke postalo veoma uspešno, neophodno je posvetiti pažnju omogućavanju kvalitetnog života ženama i nakon operacije — ne dozvoliti da taj zahvat uskrati ženama društveni život, odnosno da zbog narušenog estetskog izgleda ne mogu da uživaju u običnim stvarima, poput odlaska na plažu“, kaže on.

    Najvažnija je komunikacija između specijalista, smatra Zikirjahodžajev, kako bi se unapred dogovorili šta je neophodno učiniti da jedan drugom olakšaju posao i postignu najbolji mogući rezultat kako pacijentkinja ne bi morala da trpi nepotrebne posledice.

    „U Rusiji je, međutim, postala praksa da te dve funkcije obavlja jedan čovek, odnosno da oknolog postane i specijalista plastičnu hirurgiju. U svim većim gradovima poput Moskve, Sankt Peterburga, Rostova na Donu, Kazanja, odnosno gde god postoje veće onkološke klinike u kojima radi nekolicina hirurga, praksa je da oni budu ujedno i onkolozi i plastični hirurzi“, tvrdi Zikirjahodžajev.

    Ruski onkolozi tokom jedne od operacija
    © Foto : P.Herzen Moscow Oncology Research Institute

    To im, objašnjava on, omogućava da postignu najbolje rezultate, kako bi pacijenti bili zadovoljni rezultatima lečenja.

    S obzirom na to da svaka klinika želi da privuče što više pacijenata svojim umećem, kao i da pacijent ne bira kliniku zbog ambijenta već zbog specijaliste koji u njoj radi, Zikirjahodžajev smatra da bi taj koncept trebalo primeniti u svim onkološkim centrima kako bi se drastično poboljšao kvalitet života žena, kada već za tako nešto postoji mogućnost.

    Tagovi:
    simpozijum, onkologija, rak dojke, rak, Institut Hercen, Aziz Zikirjahodžajev, Moskva, Beograd
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga